мини|340px|Ривалство између Отнијела Чарлса Марша (лево) и Едварда Дринкера Коупа (десно) покренуло је Рат костију. Рат костију (енгл. Bone Wars), такође познат и као Велика грозница за диносаурусима (енгл. Great Dinosaur Rush),Martin, 66. био је период интензивног и немилосрдног такмичења у лову на фосиле и открићима током позлаћеног доба у америчкој историји, обележен жестоким ривалством између Едварда Дринкера Коупа (са Академије природних наука у Филаделфији) и Отнијела Чарлса Марша (са Пибоди природњачког музеја на Јејлу). Сваки од ова два палеонтолога користио је непоштене методе како би надмашио другог на терену, прибегавајући подмићивању, крађи и уништавању костију. Сваки научник је такође покушавао да уништи углед свог ривала и пресече му финансирање, користећи нападе у научним публикацијама.
Њихова потрага за фосилима одвела их је на запад, до богатих наслага костију у Колораду, Небраски и Вајомингу. Од 1877. до 1892. године, оба палеонтолога су користила своје богатство и утицај да финансирају сопствене експедиције и да набаве услуге и кости диносауруса од ловаца на фосиле. До краја Рата костију, оба човека су исцрпела своја средства у потрази за палеонтолошком надмоћи.
Коуп и Марш су били финансијски и друштвено уништени својим покушајима да надмаше и осрамоте један другог, али су дали значајан допринос науци и пољу палеонтологије и обезбедили значајан материјал за даљи рад — оба научника су после смрти оставила много неотворених сандука са фосилима. Напори ова два човека довели су до открића и описивања 142 нове врсте диносауруса. Резултати Рата костију довели су до повећања знања о праисторијском животу и побудили интересовање јавности за диносаурусе, што је довело до наставка ископавања фосила у Северној Америци у деценијама које су уследиле. О овом периоду интензивне активности лова на фосиле објављене су многе историјске књиге и фикционалне адаптације.
Историја Позадина У почетку је однос између Едварда Дринкера Коупа и Отнијела Чарлса Марша био пријатељски. Упознали су се у Берлину 1864. године и провели неколико дана заједно. Чак су и именовали врсте један по другом.Dodson. Временом су се њихови односи погоршали, делом због њихових јаких карактера. Коуп је био познат као свађалица и имао је преку нарав; Марш је био спорији, методичнији и интровертнији. Обојица су били свадљиви и неповерљиви.Bryson, 92. Њихове разлике су се прошириле и на научну сферу, јер је Коуп био чврст присталица неоламаркизма, док је Марш подржавао Дарвинову теорију еволуције путем природне селекције. Чак и у најбољим временима, оба човека су била склона да суптилно гледају с висине један на другог. Као што је један посматрач рекао: „Патрицијски Едвард је можда сматрао да Марш није сасвим џентлмен. Академски Отнијел је вероватно сматрао да Коуп није сасвим професионалац.”
Коуп и Марш су потицали из веома различитих средина. Коуп је рођен у богатој и утицајној квекерској породици са седиштем у Филаделфији. Иако је његов отац желео да му син ради као пољопривредник, Коуп се истакао као природњак.Limerick, et al., 7. Године 1864, већ као члан Академије природних наука, Коуп је постао професор зоологије на Колеџу Хаверфорд и придружио се Фердинанду Хејдену на његовим експедицијама на запад. Насупрот томе, Марш би одрастао у сиромаштву, као син породице која се борила за опстанак у Локпорту, Њујорк, да није било доброчинства његовог ујака, филантропа Џорџа Пибодија.Preston, 60. Марш је убедио свог ујака да изгради Пибоди природњачки музеј, поставивши Марша за управника музеја. Заједно са наследством које је добио од Пибодија након његове смрти 1869. године, Марш је био финансијски осигуран (иако је, делом због Пибодијевих строгих ставова о браку, Марш остао нежења целог живота).Bryson, 93.
мини|лево|Коупова верзија „главе на погрешном крају” плесиосауруса Elasmosaurus-а. Једном приликом, два научника су отишла на експедицију прикупљања фосила у Коупове јаме лапора у Њу Џерзију, где је Вилијам Паркер Фулк открио холотип узорка Hadrosaurus foulkii, који је описао палеонтолог Џозеф Лајди (код којег је Коуп студирао компаративну анатомију); ово је био један од првих налаза диносауруса у Америци, а јаме су и даље биле богате фосилима. Иако су се њих двојица растали пријатељски, Марш је тајно подмитио оператере јама да будуће налазе фосила преусмере њему, уместо Коупу. Њих двојица су почели да нападају један другог у радовима и публикацијама, а њихови лични односи су се погоршали.Preston, 61. Марш је понизио Коупа истичући да је његова реконструкција плесиосауруса Elasmosaurus била погрешна, са главом постављеном тамо где је требало да буде реп (или је бар тако тврдио 20 година касније;Marsh. заправо је Лајди објавио исправку убрзо након тога).Leidy. Коуп је, заузврат, почео да сакупља фосиле на територији коју је Марш сматрао својим приватним тереном за лов на кости у Канзасу и Вајомингу, додатно нарушавајући њихов однос.Penick.
1872–1877: Ране експедиције Седамдесетих година 19. века, професионална пажња Коупа и Марша била је усмерена на амерички Запад због гласина о великим налазима фосила. Користећи свој утицај у Вашингтону, Коуп је добио позицију у Геолошком заводу САД под вођством Фердинанда Вандевера Хејдена. Иако позиција није нудила плату, пружила је Коупу сјајну прилику да сакупља фосиле на Западу и објављује своја открића. Коупов таленат за драматично писање одговарао је Хејдену, коме је било потребно да остави утисак на јавност званичним извештајима истраживања. У јуну 1872. године, Коуп је кренуо на своје прво путовање, намеравајући да лично истражи еоценске наслаге костију у Вајомингу. То је изазвало раздор између Коупа, Хејдена и Лајдија. Лајди је био тај који је уживао у примању многих фосила из Хејденове колекције док се Коуп није придружио истраживању, а сада је Коуп ловио фосиле на територији коју је Лајди сматрао својом — у исто време када је и Лајди требало да сакупља.Thomson, 217. Хејден је покушао да изглади ствари са Лајдијем у писму:
Коуп је повео своју породицу са собом до Денвера, док је Хејден покушавао да спречи Коупа и Лајдија да истражују у истом подручју. Следећи дојаву геолога Филдинга Брадфорда Мика, Коуп је такође намеравао да истражи извештаје о костима које је Мик пронашао у близини станице Блек Бјутс и железничке пруге. Коуп је пронашао локалитет и неке скелетне остатке диносауруса којег је назвао Agathaumas sylvestris.Thomson, 218. Верујући да има пуну подршку Хејдена и завода, Коуп је затим отпутовао у Форт Бриџер у јуну, само да би открио да људи, кола, коњи и опрема које је очекивао нису били тамо. Коуп је о свом трошку саставио екипу која се састојала од два кочијаша, кувара и водича,Western History Association, 56. заједно са три човека из Чикага који су били заинтересовани да студирају са њим.Thomson, 219. Испоставило се да су двојица Коупових људи заправо била у служби Марша. Када је ривалски палеонтолог сазнао да његови људи узимају Коупов новац, био је бесан. Иако су људи покушавали да увере Марша да су и даље његови људи (један је сугерисао да је прихватио посао како би одвео Коупа даље од добрих фосила), Маршова лењост у тражењу чврстих уговора и плаћања можда их је навела да потраже други посао.Thomson, 221–222. Коупово путовање водило је експедицију кроз нераван терен који је само Хејден прегледао, и открио је десетине нових врста. У међувремену, један од Маршових људи је случајно проследио део свог материјала Коупу. По пријему фосила, Коуп их је вратио Маршу, али је додатна штета нанета њиховом односу.Thomson, 225–228.
мини|лево|Марш (задњи ред, у средини), окружен наоружаним помоћницима за своју експедицију 1872. године. Марш је сам проводио мало времена на терену, углавном делегирајући ове задатке својим агентима. Било какав привид срдачности између Коупа и Марша окончан је 1872. године,Wilford, 87. а до пролећа 1873. уследило је отворено непријатељство.Thomson, 229. У исто време, Лајди, Коуп и Марш су правили велика открића древних гмизаваца и сисара у западним налазиштима костију. Палеонтолози су имали навику да шаљу брзе телеграме на исток описујући своје налазе, објављујући потпуније извештаје тек након повратка са путовања. Међу новим примерцима које су описали били су Uintatherium, Loxolophodon, Eobasileus, Dinoceras и Tinoceras. Проблем је био у томе што се многи од ових налаза нису јединствено разликовали једни од других; заправо, Коуп и Марш су знали да су неке од фосила које сакупљају већ пронашли они други.Thomson, 235. Испоставило се да су многа Маршова имена била важећа, док ниједно Коупово није било. Марш је такође сместио нове врсте у нови ред сисара, Cinocerea. Коуп је био понижен и немоћан да заустави промене свог ривала. Уместо тога, објавио је опширну аналитичку студију у којој је предложио нови план класификације за еоценске сисаре, у којем је одбацио Маршове родове у корист својих. Марш је остао непоколебљив и наставио да тврди да су сва Коупова имена за Dinocerata нетачна.Thomson, 237.
мини|upright|Марш и лакота поглавица Црвени Облак у Њу Хејвену (Конектикат), око 1880. Док су се научници свађали око класификација и номенклатуре, такође су се враћали на запад по још фосила. Марш је своје последње путовање уз подршку Јејла направио 1873. године, са великом групом од тринаест студената који су га пратили, заштићени групом војника који су желели да демонстрирају силу племену Сијукси. Због забринутости око његових раскошних и скупих експедиција претходних година, Марш је натерао студенте да сами плате свој пут, а путовање је коштало Јејл само 1857,50 долара, далеко мање од 15.000 долара (преко 200.000 долара у савременој вредности) које је Марш потраживао за претходну експедицију. Ова екскурзија ће се показати као Маршова последња: до краја Рата костију, Марш је радије ангажовао услуге локалних сакупљача. Иако је имао довољно костију за проучавање годинама, апетит научника за још је растао.Thomson, 245. Коуп је те сезоне био још плоднији у сакупљању него 1872. године, иако је Маршова склоност ка неговању сопствених сакупљача значила да је у Бриџеру његов ривал био persona non grata. Уморан од рада под Хејденом, Коуп је пронашао плаћени посао у Инжењерском корпусу Војске, али га је ова федерална асоцијација ограничавала; док је Коуп морао да се прикључује истраживањима, Марш је могао да сакупља где год је желео.Thomson, 250.
Пажња двојице научника окренула се ка Територији Дакота средином 1870-их, где је откриће злата у Блек Хилсу повећало тензије између Индијанаца и Сједињених Држава. Марш, желећи фосиле пронађене у том региону, уплео се у војно-индијанску политику.Thomson, 264. Како би добио подршку поглавице Црвени Облак од Сијукса за истраживање, Марш је обећао Црвеном Облаку плаћање за прикупљене фосиле и да ће се вратити у Вашингтон и лобирати у њихово име због њиховог неправилног третмана. На крају, Марш се искрао из логора и, према сопственим (вероватно романтизованим) причама, накупио товара фосила и повукао се непосредно пре него што је стигла непријатељска група Миниконжуа.Thomson, 267. Марш је, са своје стране, заиста лобирао код Министарства унутрашњих послова и председника Јулисиза С. Гранта у име Црвеног Облака, али његови мотиви су можда били да створи име за себе против непопуларне Грантове администрације.Thomson, 269. До 1875. године, и Коуп и Марш су престали са сакупљањем, осећајући финансијски притисак и потребу да каталогизују своје нагомилане налазе, али нова открића ће их подстаћи да се врате пре краја деценије.Thomson, 271.
1877–1892: Открића у Комо Блафу Године 1877, Марш је добио писмо од Артура Лејкса, учитеља у Голдену, Колорадо. Лејкс је известио да је планинарио у планинама близу града Морисон, када су он и његов пријатељ, Х. К. Беквит, открили масивне кости уграђене у стену. Лејкс је даље саветовао да су кости „очигледно пршљен и рамењача неког гигантског саурије.”Wilford, 105. Док је чекао Маршов одговор, Лејкс је ископао још „колосалних” костију и послао их у Њу Хејвен. Пошто је Марш споро одговарао, Лејкс је такође послао пошиљку костију Коупу.