Слободан Ђурчић (Нови Сад, 19. август 1941) је српски културни радник, професор на Природно-математичком факултету. Године 1984. изабран је у звање ванредног, а године 1989. у звање редовног професора.
Биографија
Рођен је у Новом Саду 19. августа 1941. године. У родном месту је 1956. године завршио основну, а у Сремским Карловцима, 1961. године, учитељску школу. Исте године уписао се на Филозофски факултет у Новом Саду на смер Историја – географија, где је 1963. године завршио први степен студија. Још годину дана наставио je да студира историју, а године 1964. када је отпочела настава на другом степену студија, на новоформираној Катедри за географију, прешао је на тај смер и био је у првој генерацији студената. Други део студија Ћурчић је завршио у својству ванредног студента јер је између 1964. и 1968. године радио, прво у Новинско-издавачком листу Дневник, а затим у Градском саобраћајном предузећу у Новом Саду. Дипломски рад са темом Локални саобраћај Новог Сада, одбранио је као други у генерацији 26. маја 1966. године.
Године 1968, почео је да ради у својству асистента, на Филозофском факултету у Новом Саду на Катедри за географију. Када је формиран Природно-математички факултет у Новом Саду, 1. октобра 1969. године, катедра му се прикључила. Последипломске студије завршио је 1974. године на Природно-математичком факултету у Београду, на смеру Географија становништва и насеља, магистарским радом Атлас становништва Срема. Докторску дисертацију са темом Становништво фрушкогорске области, одбранио је 1979. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду уз менторство др Небојше Царића. Године 1979. изабран је у звање доцента за предмете Географија насеља и Картографија. Године 1984. изабран је у звање ванредног, а године 1989. у звање редовног професора.
Био је у једном мандату (1979-1981) директор Института за географију у Новом Саду, у два мандата члан Одбора за астро и гео науке Републичког министарства за науку, од 1984. до 1986. године био је члан уредништва Зборника радова Института за географију у Новом Саду. Од 1992. године је члан Уредништва Српског географског друштва у Београду, од 1996. године је члан Уредништва Зборника Матице српске за природне науке, од првог броја (1993. год.) је члан Уредничког колегијума.
Објавио је 86 научних и 210 стручних радова и код велике већине био је једини аутор. Међу стручним радовима, по обиму могу се истаћи Туристички водич Фрушке горе обима 279 страница, Туристичка карта Фрушке горе и компакт диск Туризам Војводине које је израдио са мр Оливером Добривојевић и Горданом Стојаковић. Са групом аутора учествовао је у изради монографије Рибњак Ечка обима 341 стр. У едицији МОНОГРАФИЈА СРБИЈЕ, у издању Књижевних новина из из Београда, био је један од уредника књиге 4, у којој је сам или са сарадницима написaо поглавље 4, о општинама Сремска Митровица, Пећинци и Рума. У монографији Фрушка Гора обима 574 стране написао је поглавља: Положај, Становништво и Насеља, и учествовао у изради Туристичке карте Фрушке горе.
Види још Матица српска
Спољашње везе Матица српска Научна одељења
Референце
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Професори из Новог Сада Категорија:Матица српска Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Новом Саду