Стеван Мирковић (Ваљево, 27. октобар 1927 — Београд, 26. септембар 2015) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА. У периоду од 1987. до 1989. године обављао је функцију Начелника Генералштаба Југословенске народне армије.
Биографија Рођен је 27. октобра 1927. године у Ваљеву. Добровољно је ступио у Народноослободилачку војску Југославије (НОВЈ), октобра 1944. и био борац и политички делегат вода у Трећем батаљону Десете крајишке бригаде. Исте године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Извесно време провео је на служби у Одељењу за заштиту народа (ОЗН). Рањен је на Сремском фронту и код Брчког.
У Првој југословенској бригади био је од јула 1945. до јануара 1948. политички делегат вода, комесар чете, и инструктор за омладински рад. Значајније командне дужности које је обављао у Југословенској народној армији (ЈНА): командант падобранског батаљона, командант Шездесет треће падобранске бригаде, командант Војног округа, командант пешадијске дивизије, начелник Штаба армије и командант Треће армије. Штабне дужности обављао је у Команди Новосадског војног подручја и Команди ЈРВ и ПВО. Завршио је Војну политичку школу, Вишу војну академију ЈНА и Ратну школу ЈНА.
Заменик Начелника Генералштаба ЈНА био је од 1. септембра 1985. до 15. септембра 1987. године, а Начелник Генералштаба ЈНА у периоду од 15. септембра 1987. до 29. септембра 1989. године. На Тринаестом конгресу СКЈ биран је за члана Централног комитета СКЈ.
У чин генерал-мајора унапређен је 1975, генерал-потпуковника 1982, и генерал-пуковника ЈНА 1987. Активна војна служба престала му је 31. децембра 1989. године.
мини|лево|Мирковић 2013. г.
После увођења вишепартијског система, генерал Мирковић је био један од челних људи некадашње Организације СКЈ у ЈНА, која је 1990. године преименована у Савез комуниста — Покрет за Југославију (СК–ПЈ). После њеног спајања са Југословенском левицом (ЈУЛ), Мирковић је напустио организацију и био један од оштрих критичара Милошевићевог режима. Године 1997. основао је невладину организацију Центар Тито, чији је био председник, а касније почасни председник. Такође је био председник и потом почасни председник политичке странке Савез комуниста Југославије у Србији који делује у Републици Србији.
Преминуо је 26. септембра 2015. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.]
Одликовања Одликован је многобројним југословенским одликовањима, међу којима су:
Орден југословенске заставе са лентом Орден рада са црвеном заставом Орден народне армије са ловоровим венцем Орден за војне заслуге са великом звездом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден народне армије са златном звездом Орден за храброст Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден партизанске звезде са пушкама
Референце
Литература
Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
Спољашње везе
Србија разговара: помирење звезде и кокарде („Политика“, 4. јул 2011)
Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Ваљевци Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Деца ратници Категорија:Југословенски партизани Категорија:Комунисти Србије Категорија:Комунисти Југославије Категорија:Борци Десете крајишке бригаде Категорија:Припадници ОЗНЕ Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА Категорија:Генерал-пуковници ЈНА Категорија:Српске војсковође Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду