350px|мини|Карта пеонских племена

Пеонци () били су древни индоевропски народ који је живјело у Пеонији. Пеонија је била древна земља која се налазила сјеверна од Македоније, јужно од Дарданије, западно од Тракије и источно од Илирије. Већина ових земаља налазила се у сливу ријеке Вардар, отприлике на територији данашње Сјеверне Македоније.

Географија Пеонци су у старом вијеку живјели од средњег до доњег слива ријеке Вардар. Прво пеонско насеље које се помиње у старом вијеку је Амидон у Хомеровој Илијади. На сјеверу и западу Пеонци су се граничили са Илирима, али те границе нису биле стабилне. Посебно, границе са Дарданима изгледа се неколико пута помјерала између Градског (Стобија) и Вилазоре. Филип V освојио је Вилазору 217. године п. н. е. дјелимично је стабилизовао сјеверну дарданско-пеонску границу. На истоку, Пеонци су се граничили са Трачанима дуж ријеке Брегалнице, која је изгледа чинила природну границу између Меда и Пеонаца. Дуж ријеке Лакавице, лијевообалне притоке Брегалнице, највјероватније су била распоређена пеонска насеља. Њихова територија се простирала на југоисток до горњег слива ријеке Струмице (отприлике подручје данашње Општине Струмице) и граничила се са Ситницом. Важно пеонско насеље у овом региону био је Добер, који се помиње 429. године п. н. е. у одринском походу Ситалка против Македоније. На западу и југозападу дуж Црне ријеке, Пеонци који су вјероватно и сами насељавали доњи ток Црне ријеке, граниче се са бројним илирским и горњомакедонским или пелагонским народима, док се на југу налазио бригијски град Скидра или Кидра. На југу, Пеонци су се граничили са Македонцима. Прије 1000. године п. н. е, Пеонци су се морали населити у сливу доњег Вардара, све до Мигдоније на југу, гдје их Страбон смјешта у подручје познато као Амфакситида. Ширењем македонске државе током 4. вијека п. н. е. довело је до оснивања неколико нових градова у јужној Пеонији, укључујући Идомене и Антигонију..

Етнолингвистичко сродство Савремени лингвисти нису сигурни у класификацију пеонског језика, због изузетне оскудице сачуваних материјала о том језику, а бројне хипотезе су предложене о језику и поријеклу: илирског, бригијског/фригијског, трачког или мјешовитог трачко-илирског поријекла. Према Радославу Катичићу, преовлађујуће мишљење је да су били „илирског” поријекла, у смислу да су припадали истој језичкој групи, као и народи сјеверозападног Балкана, док су неки научници предложили грчко поријекло и да је њихов језик био старогрчки дијалекат. Не може се искључити могућност да су учествовали у грчкој сеоби, остали на рути и посљедично говорили грчки дијалекат или изгубљени индоевропски језик који је блиско сродан грчком. Према народној легенди, били су теукријски колонисти из Троје. Хомер говори о Пеонцима са Вардара који се боре на страни Тројанаца, али Илијада не помиње да ли су Пеонци били сродници Тројанаца. Хомер назива пеонског вођу Пирахмом (поријекло непознато); касније у Илијади (књига 21), Хомер помиње другог вођу, Астеропаја, сина Пелагона.

Паусанија је описао да је Пеон, епонимски предак Пеонаца, био брат Епеја и Етола, истоимених предака Епејаца из Елиде, односно Етолаца. Према Ирвину Л. Меркеру, ова генеалогија показује да су стари Грци сматрали да су Пеонци хеленског поријекла. Ансон пише да „ова Паусанијева напомена може сугерисати да су Пеонци барем до другог вијека н. е. сматрани дијелом грчке заједнице”. Њихово топонимно име има неколико сродних имена у Грчкој, као што је Παιονίδαι (Пеониде), деме племена Леонтис у Атици. Такође, једно мјесто у Арголиди има исто име.

Пеонски се сматра палеобалканским језиком, али то је само географска групација, а не генеалошка. Изгледа да је Атенеј повезао пеонски са једва потврђеним мизијским језиком. Мизијски је вјероватно био члан анатолске гране индоевропских језика или члан фригијског језика (језици Бригијаца, Фригијаца, западних и источних Мушкија).

Култура

Политика Пеонци су обухватали неколико независних племена, која су се касније ујединила под власт једног краља, формирајући Пеонско краљевство.

Религија Обожавали су Сунце у облику малог округлог диска причвршћеног на врху стуба. Усвојили су кул Диониса, међу њима познатог као Дијал или Дријал, а Херодот помиње да су Трачанке и Пеоњанке приносиле жртве краљици Артемиди (вјероватно Бендиди).

Понашање и обичаји Мало се зна о понашању и обичајима Паонаца.

Пиће Пили су јечмено пиво и разне чајеве направљене од биљака и трава.

Жене Жене су биле познато по својој марљивости. У вези са тим, Херодот прича причу да је Дарије, видјевши у Сарду лијепу Пеонку како носи крчаг на глави, води коња да поји и преде лан, све у исто вријеме, упитао ко је она. Када је сазнао да је она Пеонка, послао је наређење Мегабазу, заповједнику у Тракији, да без одлагања депортује два племена из тог народа у Азију. Натпис, откривен 1877. у Олимпији на подножју статуе, наводи да ју је поставила заједница Пеонаца у част свог краља и оснивача Дропиона. Још један краљ, чији се име појављује као Липеј на фрагменту натписа пронађеног у Атини који се односи на уговор о савезу, несумњиво је истовјетан са Ликејем или Липејем са пеонских новчића.

Историја мини|десно|Области старе Грчке

Пеонска земља

Референце

Литература