Луције Јулије Цезар (преминуо 46. године пре н. е.) био је политичар у позном периоду Римске републике.Бротон, Томас Роберт Шенон (1952). Магистрати Римске републике (PDF). Том 2. New York: Америчко филолошко удружење. , 289, 297 – преко Универзитета Пардју. Био је син Луција Јулија Цезара (конзула 64. године пре н. е.) и припадник утицајне патрицијске породице Јулија Цезара. Био је близак рођак Марка Антонија.

Биографија Луције Јулије Цезар био је син другог Луција Јулија Цезара, који је обављао дужност римског конзула 64. године пре н. е., као и даљи рођак диктатора Гаја Јулија Цезара. Извесни Луције Цезар помиње се 54. године пре н. е. као један од оних који су разматрали покретање поступка против намесника Сардиније, Марка Емилија Скаура, због изнуђивања.Минцер, кол. 471; Шеклтон Бејли (Cic. Att. IV.17.5). Луције је вероватно до 50. године пре н. е. обављао дужност квестора, што подразумева да је у том тренутку већ постао сенатор.Шеклтон Бејли У јануару 49. године пре н. е. Луције Росције Фабат (претор) и Л. Цезар стигли су у Ариминум (данашњи Римини) као званични изасланици Помпеја упућени Цезару. Сам Цезар описује Л. Цезара као младог (adulescens),. Том 1. Превео Пескет, А. Г. Loeb Classical Library – преко Универзитета у Чикагу. док је државник Цицерон о њему имао веома неповољно мишљење, називајући га у писму од 23. јануара non hominem, sed scotas solutas („не човеком, већ развезаном метлом“). „XIIIa, XIV, XVI, XVII, XVIII, XIX“. Писма Атику. Том 7. Превео Винстед, Е. О. – преко archive.org. Могуће је да је за овај задатак био изабран или се добровољно пријавио управо због сродства са Цезаром. Изасланици су размењивали противпредлоге, али до споразума није дошло.. Том 1. Превео Пескет, А. Г. Loeb Classical Library – преко Универзитета у Чикагу. „XIIIa, XIV, XVI, XVII, XVIII, XIX“. Писма Атику. Том 7. Превео Винстед, Е. О. – преко archive.org.. Том XLI. Превели Кери, Ернест и Фостер, Херберт Б. Loeb Classical Library – преко Универзитета у Чикагу.

Он се затим појављује касније, 49. године пре н. е., као командант флоте од десет бродова под вођством Публија Ација Вара, задужен за обезбеђивање вода између Африке и Сицилије. Претњом од стране флоте Гаја Скрибонија Курија, он се повукао из Клупее (у данашњем Тунису) ка Адруметуму (такође у данашњем Тунису), након чега се придружио Помпејевим копненим снагама у Африци.Аноним (приписано Јулију Цезару) . О афричком рату (De Bello Africo). Превео Веј, А. Г. Loeb Classical Library. – преко Универзитета у Чикагу.. Том XLI. Превели Кери, Ернест и Фостер, Херберт Б. Loeb Classical Library – преко Универзитета у Чикагу. Према Светонију (који је писао око 170 година касније), понашао се с великом суровошћу према робовима и ослобођеницима Цезара које је заробио, па чак је и клао дивље животиње које су биле ухваћене за народне забаве у циркусу. „Живот Јулија Цезара“. Животи Цезара. Превео Ролф, Џ. С. Loeb Classical Library. – преко Универзитета у Чикагу.

Након тога, 46. године пре н. е., забележено је да је обављао дужност проквестора (војне и магистратске функције) под Марком Порцијем Катоном у Утици (у данашњем Тунису). Након Катоновог самоубиства, предао је Утику Цезару. Касније те године убијен је под нејасним околностима. Помпејевци су тврдили да је убијен по Цезаровој наредби, док су Јулијевци узвратили да Цезар није био познат по суровости после победе, већ да је Л. Цезару конкретно указао милост након његове предаје.Анон (приписано Јулију Цезару) . О афричком рату (De Bello Africo). Превео Веј, А. Г. Loeb Classical Library. – преко Универзитета у Чикагу. „Живот Јулија Цезара“. Животи Цезара. Превео Ролф, Џ. С. Loeb Classical Library. – преко Универзитета у Чикагу. Могуће је да су се на њега обрушили Цезарови војници, огорчени због поступака које описује Светоније.. У: Смит, Вилијам (ур.). . Том 1. .

Референце

Литература

Минцер, Фридрих, „Јулије 144“, Реаленциклопедија класичне античке науке (RE, PW), том 10, део 1, колоне 471–472 (Штутгарт, 1918). Шеклтон Бејли, Д. Р. (1965). Цицеронова писма Атику, Том II (књиге III–IV). Cambridge University Press. Шеклтон Бејли, Д. Р. (1968). Цицеронова писма Атику, Том IV (књиге VII.10–X). Cambridge University Press. . Гундел, Ханс Георг 5“. Der Kleine Pauly [немачки]. Том 1. . Аутор: Ханс Георг Гундел. Вил, Волфганг [немачки]. Том 6. Штутгарт: Metzler. . Аутор: Волфганг Вил.

Категорија:Умрли 46. п. н. е. Категорија:Јулијевци