Пантеон Матице српске представља јединствену меморијалну и изложбену целину смештену у главном здању Матице српске у Новом Саду.Пантеон Матице српске
О Пантеону Матице српске Заснован на просветитељским идејама и визији Саве Текелије, Пантеон представља аутентично сведочанство о улози српске интелектуалне и грађанске елите у развоју срске културе и јачању српског идентитета.
Историјат и просветна мисија На размеђу XVIII и XIX века, српски интелектуалци у Хабзбуршкој монархији, под утицајем европског просветитељства, покрећу институције за очување националног идентитета. Прво је 1824. године покренут Летопис, а 1826. основана је и Матица српска. Њена мисија била је двострука: представљање српске културе свету и просвећивање сопственог народа како би се Срби поново укључили у савремене европске токове.
Кључну улогу у овом процесу имали су часници, добротвори и сарадници. Имућни грађани су својим прилозима омогућили рад институције, док су најугледнији појединци бирани за председнике и секретаре, водећи рачуна о културној мисији Матице.
Визија Саве Текелије Посебан допринос развоју институције дао је Сава Текелија, први српски доктор правних наука и један од највећих добротвора, који је за председника изабран 1838. године. Текелија се залагао да Матица добије атрибуте академије наука и сматрао је да народ мора да чува успомену на истакнуте појединце.
У свом тестаменту, Текелија је одредио да једна просторија у пештанском Текелијануму, по узору на Пантеон у Паризу, постане „Српски пантеон”. Иако идеја тада није званично формализована, Матица је деценијама прикупљала портрете и рукописе, стварајући богату збирку која је касније постала темељ данашњег Пантеона.
Формирање и садржај Пантеона Данашњи Пантеон је смештен у задужбинском здању Марије Трандафил. У њему се налази стотинак портрета службеника и добротвора, као и десетине хиљада фотографија, писама и докумената. Велики део ове грађе пребачен је у електронске базе података.
Сталну поставку чине: Колекција портрета знаменитих чланова. Збирка најзначајнијих докумената из историје институције. Секретарова библиотека. Интерактивни компјутерски терминали (touch screen) са биографијама из Српског биографског речника.
Матица српска као Српски пантеон Задатак Пантеона превазилази саме просторије изложбе. Кроз својих седам научних одељења, Матица већ два века чува колективно сећање на знамените Србе кроз капиталне пројекте: Српски биографски речник са 28.000 биографија. Српска енциклопедија. Рукописно одељење које чува личне документе најугледнијих појединаца. Библиотека Матице српске са фондом од 3.500.000 публикација. Галерија Матице српске која се стара о бројним портретима.
Остварење Текелијине визије Савремени подухват Пантеона реализован је 2010. године на иницијативу тадашњег генералног секретара проф. др Душана Николића. У обликовању поставке учествовао је тим стручњака, међу којима су др Тијана Палковљевић Бугарски, Александра Јовановић, Александра Стефанов и Данило Вуксановић. Пројекат је финансијски подржао Град Нови Сад.
Пантеон је данас отворен за појединачне и групне посете, укључујући ђачке, студентске и стране делегације, уз стручно вођење на српском и енглеском језику.
Референце
Види још Матица српска Галерија Матице српске Библиотека Матице српске Сава Текелија
Категорија:Матица српска Категорија:Култура у Новом Саду Категорија:Музеји у Србији