Птице у Србији (оригинално: Птице у Србији по аналитичном методу) је научно дело српског биолога и ботаничара Јосифа Панчића, објављено 1867. године у Београду. Књига представља један од првих и најзначајнијих радова из области орнитологије на простору Србије и Балкана, ослањајући се на Панчићева вишегодишња теренска истраживања.
Садржај и методологија Књига је превасходно замишљена као практични теренски приручник за класификацију и препознавање птица. Панчић у њој поставља темеље српске орнитолошке терминологије, детаљно описујући спољашњу анатомију птица, укључујући специфичне називе за делове кљуна, ногу и типове перја. Поред теоријског дела, аутор пружа и врло прецизне инструкције за таксидермију. Ово укључује технике скидања коже и препарације птица за музејске збирке, као и рецептуру за справљање арсеничног сапуна (мешавине белог сапуна, негашеног креча, поташе и арсеника) ради њиховог конзервирања.
Главни део књиге базиран је на аналитичком, односно дихотомном кључу. Читалац се води кроз систем елиминације помоћу „два противна карактера” све док не утврди тачан род и врсту (фелу) птице која се испитује. Тим методом обухваћени су различити редови птица пронађени у Србији, које је Панчић класификовао на грабљивице, пузавице, викачице, певачице, голубове, коке, штакаре и водене птице.
Значај дела и фаунистички подаци Поред успостављања научне номенклатуре на српском језику, највећа вредност књиге лежи у примарним фаунистичким подацима. Панчић наглашава да је већину описаних примерака лично уловио и проучио широм Кнежевине Србије, пружајући тако детаљан увид у стање животне средине и дистрибуцију птичјих врста у 19. веку.
Посебну вредност књизи дају белешке о ретким врстама и изванредна орнитолошка запажања тог времена. Тако Панчић бележи редак случај из 1863. године када је на реци Тимок у Крајинском округу виђено пет примерака фламингоса (Phoenicopterus roseus), које је олуја вероватно донела у те крајеве. Поред тога, документовао је присуство црвенокриле литичарке (Tichodroma muraria) по стрменим кршевима Гаминске реке у Подрињу, као и степске шеве (Alauda calandra) на песковима у источној Србији, за коју је правилно закључио да долази из степа јужне Русије. На планини Лесковик код Алексинца пронашао је јаребицу камењарку (Perdix graeca).
Види још Јосиф Панчић Флора Кнежевине Србије
Литература
Спољашње везе Дигитално издање књиге на сајту Дигиталне Библиотеке Матице српске
Категорија:Књиге 1867. Категорија:Орнитологија Категорија:Птице Србије