Јохана Марија Магдалена Гебелс (рођена Ричел; 11. новембар 1901 – 1. мај 1945) била је супруга министра пропаганде нацистичке Немачке Јозефа Гебелса. Као истакнута чланица Нацистичке партије, била је блиска савезница, пратиља и политичка присталица Адолфа Хитлераhttps://web.archive.org/web/20200302041822/https://www.historyextra.com/period/20th-century/nazi-wives-women-who-ilse-hess-magda-goebbels-emmy-goring/. Неки историчари је називају незваничном „првом дамом“ нацистичке Немачке, док други ту титулу дају Еми Геринг.
Рани живот
Магда је рођена 1901. године у Берлину, у Немачком царсрву,где су јој родитељи Аугуст Беренд и инжењер Оскар Ричел били невенчан пар. Пар се венчао касније те године, а развео се 1904. или 1905. године. Неки извори тврде да се њихов брак догодио пре Магдиног рођења, иако нема доказа који би то поткрепилиhttps://michaelarditti.com/non-fiction/magda-goebbels-by-anja-klabunde/. Ричел у почетку није признао своје очинство, али је то учинио 1920. године, пре Магдиног брака са Гунтером Квондтомhttps://www.spiegel.de/politik/gefaehrtin-des-boesen-a-0e378843-0002-0001-0000-000020184307?context=issue.
Када је Магда имала пет година, мајка ју је послала у Келн да остане са Ричелом. Године 1908, њена мајка се удала за Рихарда Фридлендера, богатог јеврејског трговца који је живео у Бриселу. Он је усвојио Магду и дао јој своје презимеhttps://web.archive.org/web/20160924194345/http://www.thejc.com/news/world-news/162206/magda-goebbels-biological-father-may-have-been-jewish. Године 2016, објављено је да је Фридлендер можда био Магдин биолошки отац, како је наведено у његовој карти боравка, коју је у берлинским архивама пронашао писац и историчар Оливер Хилмес.
У Бриселу, Магда је уписана у Уршулински манастир у Вилвордеу где је остала упамћена као „активна и интелигентна девојчица“. Породица је остала у Бриселу од 1908. до избијања Првог светског рата, када су многи Немци напустили Белгију. Породица се преселила у Берлин, где је Магда похађала средњу школу Колморгенше Гимназијум. Беренд се развела од Фридлендера 1914. године. Док је била у Берлину, Магда се спријатељила са Лизом Арлосороф, а касније је постала интимна са њеним братом Хаимом, ватреним ционистом. Током везе са Хаимом, накратко је носила Давидову звезду коју јој је он поклонио и пратила га је на састанке јеврејског омладинског клуба. Веза није потрајала, али су њих двоје остали у контакту током 1920-их до Хаимове миграције у Мандатарну Палестину, где је касније водио одељење Јеврејске агенције. Хаим је убијен у Тел Авиву у јуну 1933. године у нерешеном случају убиства, вероватно повезаном са његовим јавним положајем у Јеврејској лабуристичкој партијиhttps://israeled.org/haim-arlosoroff-killed/.
Брак и син са Гунтером Квондтом
Године 1920, док се враћала возом у школу, упознала је Гунтера Квандта, богатог немачког индустријалца двоструко старијег од ње. Након тога, он јој се удварао са љубазношћу и великим гестовима.[ Захтевао је да промени презиме назад у Ричел, када је прешла из католичанства у Квандтов протестантизам. Венчали су се 4. јануара 1921. године, а њихово прво дете, Харалд, рођено је 1. новембра 1921. године.
Магда се убрзо фрустрирала у свом браку; Квант је проводио мало времена са њом, јер му је главни интерес био ширење пословног царства. Пар је одгајио шесторо деце – Харалда, Квантова два сина из претходног брака и троје деце преминулог пријатеља.
У октобру 1927. године, пар је отишао у двомесечну посету Сједињеним Државама, како би пословали са компанијом Lloyd Electric Storage Battery Co. из Филаделфије. Године 1929, Квант је открио да Магда има аферу, па су се раздвојили касније те године. Услови развода били су прилично великодушни према Магди, јер је она открила нека од Квандтових старих љубавних писама, а он није желео да буду објављена.
Брак и породица са Јозефом Гебелсом
Године 1930, Магда је присуствовала састанку Нацистичке партије, где ју је импресионирао један од говорника, Јозеф Гебелс, тадашњи гаулајтер Берлина. Придружила се странци 1. септембра 1930. и постала вођа локалне женске нацистичке групе. Из локалног огранка, Магда се преселила у седиште странке у Берлину и на кратко је постала секретарица Ханса Мајнсхаузена, Гебелсовог заменика, пре него што је позвана да преузме одговорност за Гебелсове приватне папире. Она и Гебелс су се романтично заљубили током кратког путовања са пријатељима у Вајмар у фебруару 1931. године. Почела је веза и до априла су почели да праве планове за своју заједничку будућност. Гебелс је у свом дневнику написао: „Дали смо свечани завет једно другом: Када освојимо Рајх, постаћемо мушкарац и жена. Веома сам срећан.“ Њен стан на Теодор-Хојс-Плац (тада назван Рајхсканцлерплац) ускоро је постао омиљено место састанка Адолфа Хитлера и других нацистичких званичникаhttps://www.google.ba/books/edition/Doctor_Goebbels/fOXhouq5W1AC?hl=sr&gbpv=1&dq=isbn:9781616080297&printsec=frontcover.
До септембра, Гебелсова веза је имала проблема. Гебелс је често био љубоморан и био је забринут због Хитлерове наклоности према Магди. Магда је одлучила да помери датум њиховог венчања, и пар се венчао 19. децембра 1931. године, а Хитлер је био сведокhttps://www.google.ba/books/edition/Goebbels/1gGLDQAAQBAJ?hl=sr. Ото Вагенер тврди да је Магдин брак са Гебелсом био донекле договорен; пошто је Хитлер намеравао да остане неожењен, сугерисано је да би, као супруга водећег и веома видљивог нацистичког званичника, она на крају могла да делује као „прва дама Трећег рајха“. Магда је била амбициозна жена са друштвеним везама и држањем више класе, што је можда утицало на Гебелсов ентузијазам. Гебелсов биограф Петер Лонгерих сложио се са овим „вероватним“ закључком. Мајснер тврди да је Хитлер (иако несумњиво импресиониран Магдом) био изузетно близак пријатељ пара у раним данима. Хитлер је веома заволео шесторо деце Гебелса и уживао је у боравку у њиховом стану у Берлину, где је могао да се опусти и често би тамо долазио касно ноћу, седећи и разговарајући са Гебелсом, са њиховом бебом Хелгом (рођеном 1932) у крилу.
Магда је тако имала блиски однос са Хитлером и постала је члан његове мале групе пријатељица. Деловала је као незванични представник режима, примајући писма из целе Немачке од жена са питањима о породичним стварима или питањима старатељства над децом. После 1933. године, породица Гебелс се навикла на луксузан начин живота који је ишао уз њихов високи друштвени положај. Њихов берлински дом у Герингштрасеу реновирао је Алберт Шпер, а пролеће и лета су проводили у Кладову. Године 1936. купили су вилу на острву Шваненвердер, а касније и другу у Богензеу близу Вандлица у Бранденбургу.
Јозеф и Магда Гебелс имали су шесторо деце: Хелгу (1932), Хилде (1934), Хелмута (1935), Холдеа (1937), Хеду (1938) и Хајде (1940). Јозеф Гебелс је имао много афера током брака. Године 1936, Гебелс је упознао чешку глумицу Лиду Барову и до зиме 1937. започео је интензивну аферу са њом. Магда је водила дуг разговор са Хитлером о ситуацији 15. августа 1938. Не желећи да толерише скандал у који је умешан један од његових главних министара, Хитлер је захтевао да Гебелс прекине везу. Након тога, Гебелс и Магда су, чинило се, постигли примирје до краја септембра. Пар се у том тренутку поново посвађао, а Хитлер се поново умешао, инсистирајући да пар остане заједно. Хитлер је организовао фотографисање себе са помиреним паром за јавност у октобру 1938. године. Магда је такође имала афере, укључујући везе са Куртом Лудекеом 1933. и Карлом Ханкеом 1938. године.
Ратне године
На почетку рата, Магдин син из првог брака, Харалд Квондт, постао је пилот Луфтвафеа и борио се на фронту, док је код куће оправдала слику патриотске мајке обуком за медицинску сестру Црвеног крста и радом у компанији за електронику Телефункен, и путовала је на посао аутобусом, као и њене колеге. Такође је била ангажована у забави супруга страних шефова држава, пружању подршке војницима и тешењу ратних удовица.
И Гебелс и Магда су имали личне користи и друштвени статус из своје блиске повезаности са Хитлером, а пар је остао лојалан Хитлеру и јавно га је подржавао. Међутим, приватно је Магда изразила сумње, посебно након што је рат почео лоше да се одвија на Источном фронту. Дана 9. новембра 1942. године, током окупљања са пријатељима на којем је слушала Хитлеров говор, искључила је радио узвикнувши: „Боже мој, колико глупости.“ Године 1944, наводно је рекла за Хитлера: „Он више не слуша гласове разума. Они који му говоре оно што жели да чује су једини којима верује.“ Нема доказа да је Магда покушала да интервенише како би спасила свог јеврејског очуха од Холокауста; депортован је у Бухенвалд 1938. године и убрзо након тога умро. На питање о антисемитизму њеног мужа, одговорила је: „Фирер то тако жели, а Јозеф мора да послуша.“
Феликс Франкс, немачки Јеврејин који је касније постао британски војник, тврдио је да су његови баба и деда добили излазну визу из Немачке уз помоћ Магде Гебелс:
„Мој отац и маћеха су остали у Немачкој, али два дана пре почетка рата, замољени су да дођу у седиште Гестапоа и добили су излазну визу. Постоји породична прича која сеже до Првог светског рата када су моји очухи и деда замољени да пруже склониште младој жени која је била расељена због рата у Белгији. Иако је имала јеврејског очуха, на крају се удала за Јозефа Гебелса! Моја маћеха верује да је можда деловала као нека врста заштитнице и да је била умешана у излазну визу. Свакако, ноћ пре Кристалне ноћи [Kristallnacht], добили су анонимни телефонски позив у којем је мој отац упозорен да не иде кући те вечери већ да оде негде на сигурно. Моја маћеха се клела да је то била Магда Гебелс.”
Патећи од слабог срца и „осетљивог здравља“, Магда је имала дуже периоде болести. Пред крај рата, познато је да је такође патила од тешке депресије и тригеминалне неуралгије. Ово стање погађа живац у лицу и, иако је обично безопасно, сматра се да изазива интензиван бол и може бити познато тешко за лечење. Због тога је често била прикована за кревет и доводила је до периодичних хоспитализација све до августа 1944.
Смрт
Крајем априла 1945. године, совјетска Црвена армија је ушла у Берлин, а породица Гебелс се преселила у Фирербункер, повезан са доњим Фиреровим бункером испод баште Рајхсканцеларије. Магда је написала опроштајно писмо свом сину Харалду, који је био у логору за ратне заробљенике у Северној Африци:
„Харалде! Мој вољени сине! Већ смо шест дана у Фиреровом бункеру - тата, твојих шесторо мале браће и сестара и ја, зарад тога да нашим националсоцијалистичким животима пружимо једини могући часни крај. Знаћеш да сам остала овде против очеве воље и да је чак и прошле недеље Фирер желео да ми помогне да изађем. Познајеш своју мајку - имамо исту крв, за мене није било колебања. Наша славна идеја је уништена, а са њом и све лепо и чудесно што сам познавала у свом животу. Свет који долази после Фирера и националсоцијализма више није вредан живота и зато сам повео децу са собом, јер су превише добра за живот који ће уследити, и милостиви Бог ће ме разумети када им пружим спасење. Деца су дивна, никада нема речи жалбе ни плача. Удари тресу бункер. Старија деца покривају млађу, њихово присуство је благослов и повремено насмеју Фирера. Нека ми Бог помогне да имам снаге да изведем последње и најтеже. Остао нам је само један циљ: оданост Фиреру чак и у смрти. Харалде, драги сине мој — желим да ти предам оно што сам научио у животу: буди одан! Одан себи, одан народу и одан својој земљи... Буди поносан на нас и труди се да нас сачуваш у драгој успомени”.
Изгледа да је Магда одбила неколико понуда, попут оне Алберта Шпера, да се деца прокријумчаре из Берлина и инсистирала је да породица мора да остане поред њеног мужа. У Фиреровом бункеру поверила се Хитлеровој секретарици Траудл Јунге: „Радије бих да ми деца умру, него да живе у срамоти, исмевани. Моја деца немају никакве шансе у Немачкој после рата“. Последњи преживели из Хитлеровог бункера, Рохус Миш, дао је следећи извештај о догађајима за BBC: