Сајберхондрија или киберхондрија, позната и као компукондрија, је неоснована ескалација забринутости због уобичајене симптомологије на основу прегледа резултата претраге и литературе на вебу. Чланци у популарним медијима позиционирају сајберхондрију било где од привременог неуротичног ексцеса до додатне хипохондрије. Сајберхондрија представља све већу забринутост међу многим здравственим радницима, јер пацијенти сада могу да истраже свакакве симптоме ретких болести, обољења или стања и да манифестују стање медицинске анксиозности.

Порекло и употреба Термин „сајберхондрија“ је портманто неологизам изведен од термина сајбер- и хипохондрија. (Термин „хипохондријум“ потиче из грчког и дословно значи регион испод „хрскавице“ или „грудне кости“.) Истраживачи у Harris Interactive-у су разјаснили етимологију сајберхондрије и наводе у студијама и интервјуима да термин није нужно намењен да буде погрдан.

У прегледу у публикацији Британског медицинског журнала „Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry“ из 2003. године наводи се да је термин сајберхондрија коришћен 2001. године у чланку у британским новинама „The Independent“ да би се описала „прекомерна употреба интернет сајтова о здрављу за подстицање здравствене анксиозности“. Би-Би-Си је такође користио термин сајберхондрија у априлу 2001. године. Преглед БМЈ-а такође цитира књигу из 1997. године ауторке Елејн Шоуолтер, која пише да је интернет нови начин ширења „патогених идеја“ попут синдрома Заливског рата и мијалгичког енцефаломијелитиса. Пацијенти са сајберхондријом и пацијенти са општом хипохондријом често су уверени да имају поремећаје „са уобичајеним или двосмисленим симптомима“.

Студије

Понашања при претраживању на мрежи и њихови утицаји Прву систематску студију сајберхондрије, објављену у новембру 2008. године, спровели су истраживачи компаније Мајкрософт, Рајен Вајт и Ерик Хорвиц, који су спровели велику студију која је обухватала неколико фаза анализе. Вајт и Хорвиц су дефинисали сајберхондрију као „неосновану ескалацију забринутости због уобичајене симптоматологије, на основу прегледа резултата претраге и литературе на вебу“. Анализирали су репрезентативно претраживање веба за ко-појаву симптома са болестима у веб садржају, као и садржај враћен као резултати претраге из упита о симптомима и открили високе стопе повезивања ретких, забрињавајућих болести (нпр. тумор на мозгу) са уобичајеним симптомима (нпр. главобоља). Такође су анализирали анонимизоване записе великих размера упита свим популарним претраживачима и приметили заједничку природу ескалације упита од уобичајених жалби до упита о болестима. Такође су открили да потенцијално ометајуће упите о поремећајима (до којих се долази путем ескалације претраге) могу да се наставе у другим сесијама током дана, недеља и месеци, и да упити могу да поремете немедицинске активности претраге.

Вајт и Хорвиц су спровели анкету са преко 500 људи која је потврдила распрострањеност медицинских анксиозности изазваних вебом. У истраживању је примећено да значајан део испитаника сматра рангирање листе резултата на медицинском упиту повезаним са вероватноћом релевантних поремећаја. Они истичу потенцијални значај налаза из психологије просуђивања у свом раду. Посебно истичу да претходно проучаване „пристрасности просуђивања“ играју улогу у сајберхондрији. Аутори су истакли потенцијалне пристрасности доступности (скорост и густина изложености некога догађајима повећавају процењену вероватноћу догађаја) и занемаривања на основу почетне стопе (људи често не разматрају правилно ниску претходну вероватноћу да ће се догађаји догодити) као утицај и на претраживаче, а затим и на људе који претражују веб. Пристрасност потврде, тенденција људи да потврде своје предрасуде или хипотезе, такође може допринети сајберхондрији.

У раду објављеном у зборнику радова Симпозијума Америчког удружења за медицинску информатику из 2009. године, Вајт и Хорвиц представљају даља открића из своје анкете са 500 људи о искуствима људи са онлајн истраживањем медицинских проблема и самодијагностиковањем. Открили су да људи генерално пријављују низак ниво здравствене анксиозности, али да се ескалација забринутости путем веба често јавља код око једне од пет особа. Две од пет особа наводе да интеракције са вебом повећавају медицинску анксиозност, а приближно половина људи наводи да смањује анксиозност. Вајт и Хорвиц сугеришу да добављачи веб садржаја буду свесни свог потенцијала да појачају медицинску анксиозност и да размотре последице објављивања алармантних медицинских информација, да нагласе важност веб садржаја у олакшавању интеракције пацијента и лекара и да препоручују периодична истраживања и анализе са различитим кохортама како би се пратиле промене у искуствима тражења здравствене помоћи током времена.

У раду објављеном у зборнику радова са Конференције ACM-ове посебне интересне групе за проналажење информација 2010. године,аутори представљају истраживање о предвиђању ескалације медицинских проблема на основу структуре и садржаја.

Веб странице на које се наилази током сесија медицинске претраге Они конструишу, а затим карактеришу перформансе класификатора који предвиђају да ли ће доћи до ескалације у издатим упитима након посете страници. Њихови налази показују да су карактеристике попут озбиљне болести која претходи бенигним објашњењима на страници (нпр. рак се помиње пре кофеина на страницама које се односе на главобоље), озбиљна болест у односу на бенигно објашњење које се појављује у наслову странице или близу почетка странице, страница са веб форума и страница има спољну верификацију важни предиктори накнадне ескалације (или неескалације).

Трошкови здравствених система Студија истраживача са Империјал колеџа у Лондону објављена у септембру 2018. закључила је да стање доводи до епидемије здравствене анксиозности у Великој Британији. Према ауторима, један од пет прегледа у Националној здравственој служби (NHS) Велике Британије сада је повезан са ирационалним страховима о сопственом здравственом стању изазваним интернетом. Студија је проценила да трошкови јавног здравственог система таквих посета износе 420 милиона фунти годишње „само у амбулантним прегледима, а милиони се троше на непотребне тестове и скенирања“.

Лекови Рад Краљевског колеџа хирурга у Ирској предложио је да лекари допуњују дијагнозе објављене на мрежи допунским информацијама, укључујући статистику која детаљно разрађује инциденцу и преваленцију. Ово је предложено као потенцијално средство за ублажавање здравствене анксиозности изазване онлајн стављањем дијагнозе у шири контекст.

Медицинске веб странице Године 2002, Сиднеј Морнинг Хералд је написао да ће „посета интернет клиници вероватно дијагностиковати поспаност као хронични умор, анални свраб као рак црева и главобољу као тумор“. Многе угледне медицинске организације одржавају веб странице које могу да садрже кратке прегледе различитих стања за појединце са општом радозналошћу или детаљније информације како би се помогло разумевању људи којима је правилно постављена дијагноза. Често наводећи дијагнозе без обзира на инциденцу, преваленцију или релевантне факторе ризика, веб странице могу навести кориснике да посумњају на прилично ретке и мало вероватне болести као извор својих тегоба. Пошто многа бенигна стања деле симптоме са озбиљнијим тегобама и наведена су једна поред друге, корисници без одговарајуће медицинске консултације могу претпоставити најгору, а не вероватну дијагнозу. Веб дијагноза може изазвати велику патњу и анксиозност код корисника који верују да имају неизлечиве и озбиљне болести.

АИ четботови Четботови вођени великим језичким моделима (ЛЛМ) наведени су као доприносиоци сајберхондрији. Пријатна и персонализована природа одговора које генеришу ЛЛМ-ови може потврдити самодијагнозе и продужити опсесије везане за здравље.

Отварање линија комуникације Неки лекари су отворени за лично истраживање пацијента, јер то може отворити линије комуникације између лекара и пацијената и показати се вредним у добијању потпунијих или релевантнијих информација од пацијента о његовом тренутном стању.

Други лекари изражавају забринутост због пацијената који сами дијагностикују на основу информација добијених са интернета када пацијент покаже непотпуно или искривљено разумевање других дијагностичких могућности и медицинских вероватноћа. Пацијент који преувеличава један скуп симптома у прилог својој самодијагнози, док минимизира или потискује супротне симптоме, може оштетити, а не побољшати, способност лекара да дође до тачне дијагнозе.

Референце

Категорија:Интернет култура Категорија:Психијатријске дијагнозе