247x247п|мини|Пример јорданске сахур трпезе

Сухур или сахур (), такође познат као сахари, сахри или сехри (), оброк је који муслимани конзумирају рано ујутру пре поста (саум), пре зоре током или ван исламског месеца Рамазана. Оброк се једе пре сабах-намаза (јутарње молитве). Сухур одговара ифтару, вечерњем оброку током Рамазана, замењујући традиционална три оброка дневно (доручак, ручак и вечера), иако се у неким местима вечера конзумира и након ифтара, касније током ноћи.

Будући да је то последњи оброк који муслимани једу пре поста од зоре до заласка сунца током месеца Рамазана, исламске традиције сматрају сухур корисним због благослова јер омогућава особи која пости да избегне мрзовољу или слабост узроковану постом. Према хадису у збирци Сахих ел Бухари, Енес ибн Малик је пренео: „Пророк је рекао: 'Једите сухур, јер у њему лежи благослов.'”Бухари: Књига 3: Том 31: Хадис 146 (Пост).

Пре него што дневни пост почне, муслимани се рано буде како би појели оброк звани сухур. Овај оброк помаже у обезбеђивању енергије за дан поста и често се једе непосредно пре јутарње молитве.

Сухур се сматра духовно значајним јер припрема вернике за дан поста и богослужења.

У многим муслиманским заједницама широм света, сухур (оброк пре зоре и поста) често је праћен специфичним културним праксама и традиционалном храном која одражава локалне укусе и нутритивне потребе. У јужноазијским земљама попут Пакистана и Бангладеша, породице обично једу парату, сочиво, јогурт и воће како би обезбедиле дуготрајну енергију током дугих сати поста, док су у арапским земљама популарни избори урме, лабнех (процеђени јогурт), јаја и биљни чајеви, чији је циљ хидратација и исхрана. Припрема сухура се такође често третира као друштвена активност; чланови породице се рано буде како би заједно поделили оброк и помолили се, чиме јачају заједничке везе и духовну спремност за предстојећи дан поста. Многи нутриционисти препоручују да сухур укључује баланс сложених угљених хидрата, протеина и течности како би се одржао ниво енергије и спречила дехидратација током поста.

Мусахарати Мусахарати (; такође англизовано као мусахарати), на енглеском познат и као „рамазански бубњар”, јавни је будитељ за сухур и молитву у зору током Рамазана. Према историјским књигама, Билал ибн Рабах је био први мусахарати у историји ислама, јер је имао обичај да лута улицама и путевима током ноћи како би будио људе.

Ово занимање описује један дамашчански мусахарати: „Моја дужност током светог месеца Рамазана је да будим људе у старом граду Дамаску за молитве и оброк сухур.” Према речима једног мусахаратија из Триполија, особине које сваки мусахарати треба да поседује су физичка спремност и добро здравље, „јер се од њега захтева да хода дуге стазе сваког дана. Такође би требало да има гласан глас и добра плућа, као и способност да чита песме. Мусахарати треба да моли Бога током целе ноћи како би пробудио успаване.”

Ова традиција се практикује у Египту, Сирији, Судану, Саудијској Арабији, Ираку, Јордану, Индији, Пакистану, Бангладешу и Палестини. Међутим, дошло је до постепеног нестанка мусахаратија због неколико фактора, укључујући: муслимане који остају будни до касно; коришћење технологије попут будилника за буђење за сухур; као и веће домове и бучније градове који отежавају да се чује глас мусахаратија. Ипак, стара дакаијска традиција певања касиди и даље се може наћи на улицама Старе Даке у Бангладешу.

У Индонезији се за буђење домаћинстава како би јели сухур користи кентонган или бедуг.

Значај Сухур је кључни значајан чин током поста, а пророк га сматра препорученим делом. То је учинило да сахур не буде само једење као средство за преживљавање, већ и чин богослужења.

Види још

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Доручак Категорија:Пост у исламу Категорија:Рамазан Категорија:Исламска кухиња Категорија:Исламска терминологија