Вукица Иванова – Стоименова (Босилеград, 1935 – Ниш, 5. април 1998) била је српска песникиња, преводилац и професор српског језика и књижевности. Писала је поезију и прозу, сакупљала народну књижевност Босилеградског крајишта и активно преводила са српског на бугарски и са бугарског на српски.
Биографија Вукица Иванова – Стоименова рођена је 1935. године у Босилеграду, где је завршила основну и средњу школу. Историју југословенске књижевности дипломирала је на Универзитету у Скопљу. До пензионисања радила је као наставница српског језика. Преминула је 5. априла 1998. године у Нишу.
Књижевни рад Поезију је Вукица почела да пише још у детињству. Писала је поезију за децу и одрасле, чланке, репортаже и приче за децу, углавном на бугарском језику. Преводила је на бугарски књижевна дела српских аутора и сакупљала народну књижевност Босилеградског крајишта. Њене песме превођене су на српски језик. Објављивала у недељнику Братство, књижевном часопису Мост и дечјем часопису Другарче. Године 1982. њена песма „Насмејано сунце“ добила је другу награду на креативном наградном конкурсу часописа Мост.
Библиографија
Девойче бело и цървено (Девојчица бела и црвена : збирка народних песама из босилеградског краја; Ниш, 1990) Сан и јава (Ниш, 1995) Усмихнато слънце (Осмехнуто сунце; Софија, 1995) Осмехнуто сунце (српски превод; Ниш, 1999) Гюл девойче (Ђул девојче : збирка народних песама, бајки, легенди и обичаја из босилеградског краја; Ниш, 1999) Невенов венац (избор песама за децу Јована Јовановића Змаја преведених на бугарски) Избрано (избор из дела; Софија, 2000)
Референце
Категорија:Босилеграђани Категорија:Српски песници Категорија:Српски преводиоци