Јункерс -{S 36}- је био нискокрили, двомоторни, троседи, експериментални авион потпуно металне конструкције кога је направио немачки произвођач Јункерс 1927. године. Био је то први Јункерсов двомоторац. Пројектовали су га је Хуго Јункерс и Ернст Циндел као транспортни (поштански) авион а он је још у фази испитивања постао вишенаменски авионhttps://airwar.ru/enc/cw1/jus36.html. мини|лево|150px|Хуго Јункерс, конструктор авиона мини|лево|150px|Ернст Циндел, конструктор авиона Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Gnome et Rhône Jupiter авиона Јункерс S 36 мини|десно|290п|Цртеж авиона Јункерс S 36 у 3 пројекције мини|десно|290п|Авион Јункерс S 36 кљун авиона обложен глатким лимом мини|десно|290п|Авион Јункерс S 36 репне површине Иако је пројектовао и производио добре авиона немирни истраживачки дух Хуга Јункерса га је стално нагонио да експериментише и проверава нове идеје. Тако је настао овај експериментални авион Јункерс S 36. Желећи да побољша аеродинамику својих авиона на овом авиону је применио гладак лим за облогу кљуна авиона, предње (нападне) ивице крила и горње површине крила како би смањио аеродиманички отпор при опструјавању ваздуха око крила и трупа. Сви Јункерсови авиони до овог типа били су једномоторни или тромоторни, овде је желео да се опроба са двомоторцима и на крају желео је да усаврши репна пераја са два вертикална стабилизатора и кормила правца у циљу побољшања маневарских способности авиона. Успео је у свим овим покушајима, захваљујући томе што је главни конструктор овог авиона био Ернст Циндел који је успео да све Јункерсове идеје отелотвори кроз овај авион. Авион је показао одличне резултате тако да је регистрован као први двомоторни акробатски авион. Сва позитивна достигнућа код овог авиона су се касније примењивала на каснијим конструкцијама авионаhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-s36-k37.html. Технички опис Јункерс -{S 36}- је двомоторни, конзолни нискокрилни моноплан, потпуно металне конструкције, са фиксним стајним трапом са репном еластичном дрљачом и два вертикална стабилизатора постављена на хоризонталном стабилизатору, пројектован је као експериментални авион са вишенаменским карактеристикамаhttps://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Junkers+S+36-458.
Труп је био правоугаоног попречног пресека заобљен на врху и пружао је простор за трочлану посаду у отвореним кабинама и то следећим распоредом. У првој кабини на самом кљуну авиона седео је извиђач / бомбер / предњи стралац у зависности од планиране намене авиона. Тај положај је био изванредан за сваког од ових специјалиста. Извиђач је у отвореној осматрачници имао изванредан преглед подрућја које је надзирао. Бомберу је овај положај омогућавао прегледност и избор најповољнијег циља и тачност његовог погађања а предњем стрелцу јако велику област ватре. Пилот је био у другој кабини која је била издигнута изнад кабина и предњег и задњег стрелца што му је омогућавало лепу прегледност околине авиона која је нарочито важна при слетању и полетању авиона. У задњој кабини био је смештен стражњи стрелац коме су удвојени размакнути вертикални стабилизатори олакшавали одбрану задње сфере авиона. Пилот и задњи стрелац су имали ветробранска стакла за заштиту од ветра. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа и вршила су додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Кљун авиона (кабина предњег стрелца) је била обложена равним (глатким) алуминијумским лимом а касније је била застакљена што је повећало угао осматрања. На поду трупа направљен је отвор за камеру којом је био опремљен извиђачки авион овог типа. Као што је касније од отворене пилотске кабине направљена затворенаhttps://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Junkers%20S%2036%20%E2%80%93%20K%2037.pdfStützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. .
Погонска група се састојала од два 9-то цилиндрична радијална, ваздухом хлађена звездаста мотора Gnôme-Rhône Jupiter VI снаге 440 kW, и двокраке металне елисе фиксног корака. Мотори су били смештени у крилне гондоле које су се налазиле на средишном делу крила (центроплану).
Крило је било троделно, правоугаони део крила везан за труп и његов саставни део назива се центроплан на коме се налазе и крилни мпотори, и два краја крила трапезног облика са заобљеним крајевима. Крило је традиционално Јункерсово, дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге предње ивице и горње површине крила била је од глатког лима а доња површина крила од валовитог алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од равног лима.
Репне површине са двоструким вертикалним стабилизаторима и кормилима правца представљају даљи развој репног склопа примењен на авиону Јункерс G 31.
Стајни трап је био класичан фиксан са независним гуменим точковима на "V" носачина везаних за труп авиона. У вертикалним носачима стајног трапа ослоњених на центроплан били су уграђени амортизери са уљним пригушивањем. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима или пловци.
Оперативно коришћење Након завршетка испитивања, овај авион је регистрован и са ознаком S-AABL, продат је шведској подружници Јункерса AB Flygindustri у Лимхамну, и тамо је служио као прототип за Јункерс K 37 који се тамо производио.
Поред овога јапански Mitsubishi је откупио права приоизводње овог авиона и на бази њега пројектовао и произвео два бомбардера Ki-1 и Ki-2https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Visschedijk/11005.htm.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. . Passingham, Malcolm (February 1999). "Les bombardiers de l'Armée japonaise (1920–1935)" [Japanese Army Bombers (1920–1935)]. Avions: Toute l'aéronautique et son histoire (in French) (71). . . Manfred Griehl. Junkers: Flugzeuge seit 1915 (Typenkompass). — 2010. — .
Види још Јункерс A 32 Јункерс K 30 Јункерс K 37 Јункерс G 23 Јункерс G 24 Јункерс G 31
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Visschedijk/11005.htm http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-s36-k37.html https://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Junkers%20S%2036%20%E2%80%93%20K%2037.pdf https://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Junkers+S+36-458 https://airwar.ru/enc/cw1/jus36.html
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Извиђачки авиони