(; „Достојанство жене”) је апостолско писмо које је написао папа Јован Павле II о достојанству жена, објављено 15. августа 1988. године, и написано у склопу Маријанске године 1987—1988.
Mulieris dignitatem брани једнакост жена, позив на љубав, међусобно потчињавање мужева и жена, континуирани утицај првородног греха на мушко-женске односе, Исусов модел како се треба опходити према женама, значај Исусове мајке за данашње хришћане, и природу односа између Христа и Његове Цркве укључујући улогу Евхаристије као изражавања потпуног самодавања Христа и омогућавања реципрочног потпуног самодавања примаоца.
Опис Папа карактерише текст као „медитацију” о „достојанству жена и њиховом позиву”, како се налази у Светом писму. Он затим наставља да говори да је достојанство људске личности теолошки укорењено у њеном стварању по слици и прилици Божијој и њеном искупљењу кроз Сина, Вечну Реч која је постала тело. И даље, да је Марија најпотпунији израз овог достојанства и позива.
Позивајући се на Климента Александријског (Paed. 1, 4: S. Ch. 70, 128-131) и Августина Хипонског (Sermo 51, II, 3: PL 38, 334-335), Јован Павле II каже да извештај о стварању у Књизи постања 2: 21-24 „пружа довољно основа за признавање суштинске једнакости мушкарца и жене са становишта њихове људскости”. Мушкарац и жена су створени за међусобни однос. Овај однос је нарушен грехом. „Стога, када у библијском опису читамо речи упућене жени: 'Твоја ће жудња бити за мужем твојим, и он ће владати над тобом' (Пост 3:16), откривамо прекид и сталну претњу управо у погледу овог 'јединства двоје' које одговара достојанству слике и прилике Божије у обоје”. Међутим, „шта год умањује жену, у суштини, умањује и мушкарца, тако да су обоје негативно погођени.”
Текст се позива на недавну Маријанску годину (1987), Цркву као Христову невесту, и улогу жена у Библији као првих сведока Исусовог васкрсења као доказ да хришћанство вреднује жене, мушкарце и све чланове заједнице. Такође помиње важност традиционалних улога жена, као што су мајка, учитељица и ћерка у савременом друштву.
Документ се позива на неколико светитељки, укључујући Монику, Макрину Млађу, Олгу Кијевску, Матилду од Тоскане, Хедвигу Шлеску, Јадвигу Пољску, Елизабету Угарску, Бригиту Шведску, Јованку Орлеанку, Ружу Лимску, Елизабет Ен Сетон и часну Мери Ворд (која још увек није канонизована).
Теологија брака изражена у Mulieris dignitatem враћа се на Августина Хипонског, који је дао класичан опис добара брака као верност (fides), деца (proles) и света тајна (sacramentum).
Писмо такође брани доктрину о искључиво мушком свештенству: Позивајући само мушкарце за своје апостоле, Христос је деловао на потпуно слободан и суверен начин. Чинећи то, он је испољио исту слободу којом је, у свом целокупном понашању, наглашавао достојанство и позив жена, не повинујући се преовлађујућим обичајима и традицијама санкционисаним законодавством тог времена.MD 26. Године 1995. Јован Павле II је написао још један текст о женама, пастирско писмо под насловом Писмо женама.
Референце
Литература
Спољашње везе Mulieris dignitatem на сајту Ватикана
Категорија:Католицизам и жене Категорија:Комплементаријанизам Категорија:Документи папе Јована Павла II