Луј Рамакерс (6. април 1869 – 26. јул 1956) био је холандски сликар, карикатуриста и уреднички карикатуриста за амстердамске новине Де Телеграф (De Telegraaf) током Првог светског рата, познат по свом антинемачком ставу.

Рани живот Рођен је и одрастао у Рурмонду, Холандија, током периода политичких и социјалних немира у граду, који је у то време представљао бојно поље између католичког клерикализма и либерализма. Лујев отац је издавао недељни часопис под називом Де Волксвринд (De Volksvriend — Пријатељ народа) и био је утицајан човек у либералним круговима. Његова битка против естаблишмента поставила је тон за синовљев став неколико деценија касније, када се борио против окупације неутралне Белгије на почетку Првог светског рата. Његова мајка је била немачког порекла. Обучавао се — и касније радио — као наставник цртања, а у слободно време је сликао пејзаже и радио илустрације и корице за дечје књиге. Његов живот је 1906. године кренуо одлучујућим током када је прихватио позив да црта политичке карикатуре за водеће холандске новине, прво од 1906. до 1909. за Алгемен Ханделсблад (Algemeen Handelsblad), а од 1909. надаље за Де Телеграф.

Први светски рат Одмах након што су Немци извршили инвазију на Белгију, Луј Рамакерс је постао један од њихових најоштријих критичара. Његова порука је била јасна: Холандија је морала да стане на страну Савезника и напусти свој неутрални став. Његове графичке карикатуре приказивале су владавину немачке војске у Белгији, представљале Немце као варваре, а кајзера Вилхелма II као савезника Сатане. Холандска влада је у више наврата конфисковала његов рад, а многи су га критиковали због угрожавања холандске неутралности. Министар спољних послова Џон Лаудон позвао је Рамакерса, власника Де Телеграфа Хака Холдерта и главног уредника Кика Шредера, под притиском немачке владе, на састанак на којем је од њих тражио да избегавају „све што тежи ка вређању немачког кајзера и немачке војске”. Није било могуће кривично гонити Рамакерса све док земља није била под ванредним стањем. Али притисак на њега се наставио, такође и из Немачке: у септембру 1915. почела је да кружи чак и гласина да је немачка влада понудила награду од 12.000 гулдена за Рамакерса, живог или мртвог, али доказ о званичној изјави никада није пронађен.

Луј Рамакерс је постигао своје највеће успехе ван родне земље. Отишао је у Лондон у новембру 1915, где је његов рад био изложен у Друштву лепих уметности (Fine Art Society) у улици Бонд. Примљен је са великим одушевљењем. Рамакерс је постао тренутна славна личност и његови цртежи су били главна тема у граду: „били су предмет проповеди са проповедаоница, и током два месеца, галерије у којима су излагани биле су препуне до крајњих граница. Практично свака карикатура је купљена по значајним ценама”. Одлучио је да се настани у Енглеској, а његова породица му се придружила почетком 1916. Његов одлазак из Холандије у Лондон био је дар са неба за све укључене. Од тада је холандска влада могла да се дистанцира од карикатуристе и његовог рада у својим дипломатским односима, стабилизујући тако своју позицију у односу на Немачку, док је сам Рамакерс могао да прекине своју безнадежну кампању да наведе Холандију да напусти свој неутрални став. Можда је и сам схватио да његов циљ да убеди своју земљу да узме оружје у руке и тако избегне судбину Белгије није био веома реалан. Од почетка 1915. Рамакерсове карикатуре су се већ појављивале у британским новинама и часописима. Почетком 1916. потписао је уговор са листом Дејли мејл (Daily Mail) и оне су се редовно појављивале у овим новинама наредне две године.

Ратна пропаганда Најважнији аспект Рамакерсове каријере несумњиво је његова улога у савезничкој ратној пропаганди. Убрзо након његовог доласка у Лондон, контактирао га је британски Биро за ратну пропаганду (Wellington House), како би осигурао масовну дистрибуцију његовог рада како у Енглеској тако и другде у знак подршке савезничкој пропаганди. Четрдесет његових најзанимљивијих карикатура објављено је у Рамакерсовим карикатурама (Raemaekers Cartoons), што је одмах преведено на осамнаест језика и дистрибуирано широм света у неутралним земљама. Ово је био почетак нове фазе у његовом животу, оне која му је донела светски углед. Међу Савезницима и у неутралним земљама, управо је Рамакерсов наводни неутрални статус био тај који му је давао кредибилитет. Ово је најочигледније изразио његов добар пријатељ Хари Пери Робинсон, не сасвим непристрасан новинар листа Тајмс (The Times) у Рамакерсовом албуму Велики рат: Оптужница једног неутралца (The Great War: a Neutral's Indictment, 1916): „Рамакерсово сведочење је сведочење очевидца. Видео је жалитан ток избеглица који се из опустошене Белгије сливао преко холандске границе; и чуо је причу о страхотама које су претрпели из њихових сопствених уста. Његова порука свету, стога, када је почео да говори, имала је сав ауторитет не само Неутралца који је био непристрасан, већ и Неутралца који је знао”.

Након прве изложбе у Лондону, уследиле су многе друге, прво у Уједињеном Краљевству и Француској, а убрзо затим и у многим земљама широм света. Албуми, памфлети, постери, разгледнице и картице за цигарете са репродукцијама његовог рада убрзо су такође постали доступни. Његови цртежи су чак реконструисани као живе слике (tableaux vivants). Укупан број Рамакерсових карикатура дистрибуираних у овом великом пропагандном напору брзо је нарастао на милионе.

Сједињене Америчке Државе Од лета 1916. године надаље чињени су напори да се Рамакерсов рад дистрибуира у најмоћнијој од неутралних земаља, Сједињеним Америчким Државама. На захтев и под спонзорством Велингтон хауса, Рамакерс је у јулу 1917. посетио Сједињене Државе како би скренуо пажњу на свој рад. Сједињене Државе су недуго пре тога објавиле рат Немачкој, а Савезници су се надали да ће његово присуство придобити јавно мњење за њихову ствар. Његова турнеја је била тријумф. Рамакерс је држао предавања и интервјуе, цртао карикатуре за филмске камере, био је популаран гост на друштвеним догађајима и упознао је председника Вудроа Вилсона и бившег председника Теодора Рузвелта. Убрзо након свог доласка потписао је — на изненађење свих — уговор са Међународном новинском службом (International News Service), синдикатом Вилијама Рандолфа Херста. Херстове новине су сматране пронемачким и биле су одсечене од свих савезничких извора вести. Али Рамакерсова сопствена теорија: „ово је најважнија циљна група јер се читаоци свакодневно трују тенденциозним чланцима” показала се успешном. Статистике показују да је до октобра 1917. више од две хиљаде америчких новина објавило Рамакерсове карикатуре у стотинама милиона примерака. Популаризација његовог рада сматра се највећим пропагандним напором у Првом светском рату.

Међуратни период По завршетку Првог светског рата, Луј Рамакерс се настанио у Бриселу. Био је заговорник Друштва народа и посветио је многе скице и чланке циљу јединства у Европи. У међувремену, пажљиво и сумњичаво је пратио догађаје у Немачкој. Интересовање за његов рад је опало у Британији и Француској, где су његове ратне карикатуре још увек биле свеже у сећању јавности. Људима је било доста његових приказа зверстава. Један холандски издавач је одбио збирку његових илустрација јер је „јавност прилично уморна од ратних тема”. Године 1927. створио је стрип о туберкулози (ТБЦ), под називом Здравље је највеће богатство (Gezondheid is de grootste schat). Током тридесетих година, међутим, људи су почели да мисле да је Рамакерс можда био у праву у вези са Немачком. Постао је продуктивнији, али су уметнички и садржајни квалитет његовог рада сразмерно опали. Остао је лојалан Де Телеграфу све до дубоко у тридесете, чак и након што је руководство листа постало пронемачко. Заузео је исти став као током Првог светског рата према Херстовој штампи: ови читаоци су били његова најважнија циљна група.

Други светски рат и последње године Рамакерс је побегао у Сједињене Државе непосредно пре почетка Другог светског рата и остао тамо до 1946, када се вратио у Брисел. Није био заборављен у Холандији, али је тек на свој осамдесети рођендан, 1949. године, од своје родне земље добио признање које је дуго прижељкивао: проглашен је за почасног грађанина града Рурмонда. Након одсуства од скоро четрдесет година, Рамакерс се вратио у Холандију 1953. године.

Преминуо је у Схевенингену близу Хага 1956. године.

Наслеђе У лето 1956. године, Тајмс је објавио читуљу човека који је уживао светску репутацију током Првог светског рата: „Луј Рамакерс, оштри антинемачки карикатуриста из рата 1914–1918, преминуо је 26. јула 1956. у Схевенингену, близу Хага, у 87. години живота. За Рамакерса се говорило да је био једини приватни појединац који је извршио стваран и велики утицај на ток рата 1914–1918. " он је био једини приватни појединац који је извршио стваран и велики утицај на ток рата 1914–1918. Било је десетак таквих људи — царева, краљева, државника и главнокомандујућих " "Изван тог круга великана, Луј Рамакерс се истиче као једини човек који је, без икакве помоћи титуле или функције, несумњиво управљао судбинама народа."

Списак одликовања и почасних чланстава Витез у реду Легије части, Француска 1916. Почасни грађанин Париза, Француска 1916. Почасни члан (Fellow Honoris Causa) Краљевског књижевног друштва, Уједињено Краљевство 1916. Суоснивач Лиге неутралних земаља, 1916. Почасни члан (Membre d'Honneur) Међународне штампе, Париз 1916. Почасни члан Сентсберијевог клуба, Лондон 1917. Почасни члан Клуба три уметности, Лондон 1917. Почасни члан Краљевског друштва минијатуриста, вајара и гравера, Лондон 1917. Почасни члан (Membre d'Honneur) Лиге француских војника у Белгији, 1918. Диплома части Лиге неутралних земаља, 1918. Холандски представник у Друштву народа, 1918. Витез Реда Леополда, Белгија 1920. Почасни доктор права на Универзитету у Глазгову, Уједињено Краљевство 1922. Официр у реду Легије части, Француска 1925. Командант у Реду италијанске круне 1927. Командант Реда круне, Белгија 1929. Командант у Реду Полониа Реститута, Пољска 1929. Командант у Реду три звезде, Летонија 1929. Почасни члан Краљевског хорског друштва „Mastreechter Staar”, Мастрихт (Холандија) 1930. Командант у Реду Светог Саве, Србија 1933. Официр у Реду Орање-Насау, Холандија 1934. Командант у Реду литванског великог војводе Гедиминаса, Литванија 1935. Члан Краљевског друштва за подстицање уметности, производње и трговине, Уједињено Краљевство 1937. Почасни члан Међународног друштва Марк Твен, Сент Луис (САД) 1937. Почасни грађанин Рурмонда (Холандија) 1949.

Књиге са његовим уметничким делима

Види још Уреднички карикатуриста

Напомене

Референце

Литература

; .

; . Књига садржи чланак: . ; ; . Књига садржи чланак: .

(1915–1917; Nos. 506–530), (1917–1918; Nos. 531–580); & (). , .

.

. (microfilm); . .

.

; (print), (online).

, ; ; .

; .

; .

; ; ; .

; ; .

Спољашње везе Веб-сајт Фондације Луј Рамакерс, издавача књиге из 2014. Биографија о Лују Рамакерсу на Lambiek Comiclopedia Биографија

Луј Рамакерс (1869-1956) на Animation Resources Инвентар Рамакерсових папира и уметничких дела који се чувају у библиотеци и архиви Хуверове институције Raemaekers' Cartoon History of the War, Volume 1

Категорија:Рођени 1869. Категорија:Умрли 1956. Категорија:Холандски сликари Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве