Црква Свете Тројице у Струмцу, насељеном месту на територији општине Тутин, припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Село Струмце лоцирано је између Јабланичке и Драгочевске реке према заравни изнад леве обале реке Ибар, односно изнад леве стране језера Газиводе.

Црква посвећена Светој Тројици налази се на ивици сеоског гробља међу великим храстовима, постављена на платоу који доминира околином. Приступ до ње доста је тежак, пошто претходно треба савладати велики успон, јер је црква у ствари саграђена на највишој коти села, на врху Струмачког брда.

Историјат цркве О времену подизања цркве у Струмцу нема никаквих података. На основу неких надгробних споменика и историјских података о области у којој се налази, црква је подигнута у средњем веку, у периоду 13—14. века, у доба кад је на овом подручју, био присутан врло развијен и организован живот. По народном веровању, споменик са стилизованим ликом човека означава гроб ктитора, што потврђује да је црква настала у наведено време.

Средњовековна црква је порушена доласком Турака, а вероватно обновљена после 1557. године, након обнове Пећке патријаршије, у време када је обновљена и добила нови живопис црква манастира Црна река која се налази у непосредној близини села Струмце. Из времена обнове потичу и Фрагменти сачуваног живописа. Занимљиво је да је за цркву у Струмцу 60-их година 20. века забележено да је посвећена Св. Василију Великом, док је приликом каснијих обилазака записано да је посвећена Св. Тројици.

Изглед цркве Данашњи изглед цркве плод је неколико обнова. Црква је мања једнобродна грађевина, спољашњих димензија 6х4,30-{m}-, са изнутра полукружном, а споља тространом апсидом. Улаз у цркву се налази на западној страни, а врата су висока само 1,37-{m}- и широка 0,66-{m}- и са лучно засведеним надвратником. Како је црква делимично укопана у земљу, то се улази преко два полукружно урађена степеника. Под у цркви је урађен од камених плоча неправилног облика.

Била је засведена полуобличастим сводом од сиге. Приликом обнове у 18. или 19. веку свод је срушен, па је садашњи, подигнут приликом друге обнове 1925. године, направљен од дрвене грађе облепљене малтером. Шездесетих година 20. века кров цркве је био на две воде и покривен каменим плочама, које су почетком 21. века замењене црепом. Испод крова цркву опасује грубо профилисан камени венац.

Црква је споља и изнутра омалтерисана и бело окречена, а у олтарском простору су некада били очувани трагови живописа. Малтерисање цркве изведено је приликом обнове 1925. године. Унутрашњост је осветљена са шест прозора типа пушкарница: по једна на јужном и северном зиду и две на источном – једна на апсиди и једна изнад ње. У олтарском простору, северно од апсиде, налази се полукружна лучна ниша поред које је у зиду начињено мање удубљење. У олтарском простору је часна трпеза, чија је стопа добро обрађена и профилисана.

Улаз у цркву је поплочлан надгробним плочама, од којих је изведен и продужетак северног зида цркве, даље према западу. Тај продужетак зида представља остатке припрате коју је првобитно црква имала и која је приликом обнове порушена.

У непосредној близини цркве до Другог светског рата налазио се црквени конак лепих размера, грађен у стилу народне архитектуре, који је у рату запаљен и срушен.

На некрополи која се користи и данас, има и старијих споменика који су облика крстача, на којима има различитих представа крста или натписа. Доста старијих споменика је повађено и сложено уз јужну ивицу гробља. Више хоризонталних надгробних плоча налази се испред улаза у цркву, који одају утисак поплочаности. Споменици облика огромних камених блокова и са људским представама нису забележени обиласком цркве 2010. године и могуће да су урасли у земљу.

Види још Епархија рашко-призренска

Литература

Референце

Категорија:Цркве Епархије рашко-призренске Категорија:Верски објекти у Тутину Категорија:Средњовековне цркве у Србији Категорија:Православни храмови у Србији