Фабијаншебешћен () је село у Мађарској, у југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, чонградско−чанадске жупаније у сентешком срезу.Основни подаци и поштански број селаФабијаншебешћен са геоподацима].

Географија Село се налази између река Кереш и Марош, у средини троугла између градова Сентеш, Орошхаза и Сарваш, иако је од њих три најближи Сентеш. Граничи се са предграђем Сентеша на северу и западу, а његови остали суседи су Еперјеш на истоку, Арпадхалом на југоистоку и Нађмагоч на југу..Таксативни подаци о насељу

Историја мини|лево|200п|Црква у пусти, фото 1896. Према историјским подацима који су изашли на видело, то је куманско село насељено у средњем веку, јер су први становници насеља били насељени Кумани. Током татарске најезде, хронике га помињу као многољудно село, које је имало и кулу. Након татарске најезде уследиле су године глади, али је Бела IV осигурао да се село обнови. Становништво се бавило пољопривредом и сточарством у кметству. Од овог периода, Фабијансебешти је живео као насељено куманско село.историја Фабијаншебешћена

Према записима подацима, то је било куманско село насељено након битке код Ход-тавија.Монографија жупаније Чонград Након великог разарања, овај народ, задржавајући своје старе привилегије, живео је под контролом капетана на својој територији и, у статусу кметова, бавио се пољопривредом поред сточарства. Сачувало је карактер куманског насеља, јер је због свог положаја припадало подручју које је, са својим пешчарама Мама (сада Мама-пуста), поново насељено Куманима након Тетенског сабора (1279). Њихова подређена улога почела је у 15. веку. Увек су желели да буду независни од жупанијских власти, а то је делимично зато што је село Фабијансебешћен понекад било део Чонградске, понекад Бекешке и Хевешке жупаније. Његово име се појављује и пре Мохачке катастрофе, али већ као село пољопривредних Кумана.

Први познати власник села била је породица Мароти из клана Гуткелед. Јанош Мароти је добио посед Ђула од краља Жигмунда од Мачоса 1403. године и дао је да се изгради замак у Ђули. Дао је да се изгради црква на обалама реке Корођ-ер у част мученика Светог Фабијана и Светог Себастијана.

У другој половини 15. века, посед породице Хуњади, који је наследила Ержебет Силађи након смрти Јаноша Хуњадија. Мађарски краљ Матија је тек око 1487. године наредио да се породично имање потврди на име свог сина. Фабијаншебешћен је био међу поседима које је одредио Будимски сабор у јуну 1490. године. Године 1497, као награду за своје верне људе, Јанош Корвин га је поклонио породици Терек из Ењинга из замка Ђула. Породица Терек га је продала Мартону Порколабу, који га је већ имао међу својим поседима 1504. године. Стицање имања, које је Мартону Порколабу дало читав низ густонасељених села, захтевало је краљевску потврду. Стога је Мартон Порколаб добио краљевску повељу за своје поседе, у којој је наведен и Фабијансебешћен. Повеља је датирана 1515. године и издао ју је Будимски каптол.

Године 1542, краљица Изабела је лишила Гашпара Магочија (сина Мартона Порколаба) његових имања због неверства. У то време је Фабијансебештиен изгубљен у њену корист, који је дат Изабелином агенту, Андрашу Магочију. Међутим, он је убрзо повратио своје поседе, а браћа су поделила своја имања након мајчине смрти. У време поделе породичног имања, наведен је као локалитет у жупанији Чонград, за разлику од претходних година. У овом времену, Чанадски каптол је такође имао мање поседе овде.

Турска разарања 1552. године имала су осетљив утицај на ово прилично насељено село. Иако је било предато село, ипак је 1559. године морало да плаћа данак замку у Ђули. Од 1559. године, Гергељ Борнемиса је окупирао имања Гашпара Магочија, укључујући и Фабијаншебешћен, који је био најближи замку, а који је касније припојио замку у Ђули. Гаспар Магочи је, у складу са обичајима тог времена, од самог почетка наметао протестантизам кметовима. Нову веру је овде ширио посебно преко своје прве жене, Ане Паточ.

Током одсуства турског феудалца, војници који су пљачкали пограничне замкове могли су слободно да се крећу. У 17. веку, трансилванском кнезу је упућено много жалби, у којима је главни захтев увек био добијање заштитног писма. Тако је Мартон Мориц добио заштиту од кнеза Габора Баторија од уцена капетана замкова Липеа и Борошјена.

Године 1621, кнез Габор Бетлен је због нелојалности лишио Мартона Морица његове имовине и поклонио његове поседе Жигмонду Корнишу из Рушке у замену за плаћање. Године 1668, био је у рукама Ференца Катаја, али га је као последњи мушки члан без наследника продао барону Миклошу Кеглевичу за 10.000 форинти. Године 1682, Андраш Берецки је такође имао део имања због продаје. Јанош Харукерн ју је добио 1728. године, и у то време је то била пуста која је припадала Сегедину.

Уништено село је још увек било пуста 1852. године. Пуста са фармама које су се формирале на њеном месту је организована у мало село 1874. године.

Демографија На попису из 2011. године, 83,6% становништва се изјаснило као Мађари, а 1,1% као Немци (16,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 28,4%, реформисти 7,9%, лутерани 1,7%, неконфесионалне вероисповести 33,8% (27,7% се није изјаснило).

У 2022. години, 90,2% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Роми, 0,2% као Немци, 0,1-0,1% као Пољаци, Хрвати, Грци, Јермени, Бугари, Русини, Словаци и Словенци, 1,6% као остале, недомаће националности (9,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 24,3% су били римокатолици, 5,8% калвинисти, 1,5% лутерани, 0,4% гркокатолици, 0,1% израелти, 0,3% остали хришћани, 1,4% остали католици, 26,7% неконфесионални (39,5% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Фабијаншебешћен на fallingrain.com Фабијаншебешћен на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Чонград