Бранислав Макеш (Шабац, 4. јануар 1938 — Београд, 9. август 2020) био је српски сликар и графичар. Био је професор на Факултету примењених уметности у Београду од 1963. до 1998. и члан УЛУС-а од 1962. године.
Биографија Бранислав Макеш је дипломирао на Академији за примењену уметност у Београду 1962. године, у класи професора Михаила С. Петрова, код кога је завршио и постдипломске студије 1964. године. На Факултету примењених уметности предавао је графику на Одсеку за зидно сликарство у звању редовног професора.
Као уметник, Макеш припада значајној линији развоја српске графике која води од Љубомира Љубе Ивановића, преко његовог учитеља Михаила С. Петрова, до њега самог као Петровљевог ученика и асистента. Међу првима у Србији обновио је литографију и друге графичке технике, дајући значајан допринос афирмацији графичке дисциплине на овим просторима.
Године 1964. излагао је на изложби „Савремена југословенска графика“ у Галерији Вацлава Шпале у Прагу.
Уметнички рад У средишту Макешевог уметничког израза налази се линија — богата, разуђена, слојевита, подређена површини предмета и разноликој композицији. Његови радови карактеришу ред и тежња ка конструкцији, где импровизацију замењује поредак.
На његово дело утицали су различити ликовни феномени и стилови у распону од византијског, модерног до постмодерног. Посебно су значајне његове „византијске графике“ наглашених бордура које подсећају на панагије и енколпионе, кутијице и иконице — истовремено материјалне и духовне.
Често је истраживао најједноставније и најдоступније предмете — чаше, мерне справе и параване, којима даје метафизички значај. Предмети су полазиште, основа, уздигнути и прослављени, приказани каткад у низу, распоређени у ликовном универзуму који одређују не само закони класичне перспективе већ и унутрашња логика цртежа и слике.
Најзначајније самосталне изложбе 1964 — Графике, Графички колектив, Београд; 1990 — Пастели, Галерија библиотеке града, Београд; 1992 — Графичке етиде, Галерија Коларчевог универзитета, Београд; 1995 — Слике Обол Византији, Галерија Пале, Београд; 1997 — Графике Анатомија мртве природе, Графички колектив, Београд; 2002 — Изложба у оквиру поставке Професија: рестауратор, Музеј Кромјержишка, Кромјержиж; 2008 — Слике, Галерија Атријум Библиотеке града Београда; 2009 — Изложба слика Пето годишње доба, Галерија 212, Београд; 2016 — Макилатуре, Галерија Графичког колектива, Београд.
Најважнији радови Графичка мапа Слике, линорези у боји, 12 листова (1980); Графичка мапа Суботица стара, акватинта, 10 листова (1983); Графичка мапа Графичке етиде, сува игла, 30 листова (1992); Графичка мапа Византијска кутија, сува игла, 12 листова (1994); Графичка мапа Анатомија мртве природе, 33 листа (1997); Циклус дрвореза посвећен смрти мајке (2000).
Награде и признања Награда Музеја Албертина, Беч (1967); Меморијал Милена Павловић Барили; Награда Октобарског салона, Шабац; Награда Међународног бијенала Сува игла, Ужице; Тријенала графике у Шамалијеу; Награда Бели анђео (Милешева) – за сликарство.
Постхумне почасти Спомен-збирку Бранислава Макеша у Руми установљену јула 2003. године чине 32 дела (графике, акварели, акрили) настала у временском периоду од 1962. до 2002. На Факултету примењених уметности у Београду установљена је награда „Бранислав Макеш“ која је први пут додељена за школску 2022–2023 годину за најбољи графички лист изведен у оригиналним графичким техникама.
Види још Списак српских сликара Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду
Референце
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Уметници из Шапца Категорија:Српски сликари Категорија:Српски графичари Категорија:Студенти Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Српски уметници Категорија:Српски професори Категорија:Српски педагози Категорија:Српски ликовни уметници