Смиљан Хрвоје Зарко Радић Пираино (Лимаче, 28. март 1937Служба за цивилну регистрацију и идентификацију, Упис: 227, Година: 1954, Округ: Лимаче — Сантијаго, 18. новембар 2008) био је чилеански инжењер, предузетник и лидер пословног удружења хрватског порекла.

Са дугом каријером у управљању компанијама, у два мандата је био председник Асоцијације индустрије лососа Чилеа (SalmonChile).

Породица Рођен је као син Луисе Инес Пираино Федеричи и Хрвоја Радића Драгичевића, хрватског имигранта који је стигао у Чиле 1918. године да ради на крајњем северу.

Склопио је грађански брак у Провиденсији 23. октобра 1962. годинеСлужба за цивилну регистрацију и идентификацију, Упис: 156, Регистар: E, Година: 1962, Округ: Провиденсија са Кором Маријом Кларк Рамирез (ћерком Морина Џ. Л. Кларка и Корине Рамирез де ла Фуенте),Служба за цивилну регистрацију и идентификацију, Упис: 598, Година: 1941, Округ: Лос Андес (Санта Роса де лос Андес) са којом је имао троје деце, међу којима је и архитекта Смиљан Радић Кларк.

Образовање Прво је похађао јавну школу у рударском насељу за експлоатацију шалитре близу Антофагасте, на северу земље, а касније Колеџ Сан Луис у том граду.La Tercera (Сантијаго), 4. 6. 2000, стр. 35

Након завршене средње школе отпутовао је у Сантијаго да студира на Универзитету Чилеа, где је 1963. године стекао диплому индустријског грађевинског инжењера.

Пословна и синдикална активност Његов први посао био је место администратора у компанији Pesquera Iquique.Aqua.cl, 20. 11. 2008. Касније је прешао у Рударску компанију Чањарал и Тал Тал (Compañía Minera de Chañaral y Tal Tal), где је радио као генерални директор. Из рударског сектора прешао је у прехрамбени, као извршни директор компаније Molinos y Fideos Luchetti.

Након овог искуства вратио се у рударски сектор, као генерални директор компаније Cerro Negro, одакле је прешао у Télex-Chile као партнер, на иницијативу свог брата Срђана, једног од контролора фирме.

Године 1993. вратио се рибарском бизнису након што је купио Salmones Tecmar од групе Лукшић, која је управљала фирмом преко компаније Molinos y Fideos Luchetti.

Ово учешће му је омогућило да у два наврата буде изабран за шефа струковног удружења које окупља узгајиваче лососа.

Преминуо је у 71. години живота у Немачкој клиници у Сантијагу.Служба за цивилну регистрацију и идентификацију, Упис: 445, Година: 2008, Округ: Витакура

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Студенти Колеџа Сан Луис у Антофагасти Категорија:Студенти Универзитета Чилеа Категорија:Чилеански инжењери