Дана 13. марта 2015. године, хеликоптер Ми-17 Војске Србије срушио се непосредно испред београдског аеродрома док је превозио петодневну бебу са респираторним проблемима због блокаде пута коју је направило клизиште. Свих 7 особа у авиону, укључујући четири члана посаде, два медицинска особља и бебу, погинуло је. Хеликоптер је летео из Новог Пазара за Београд како би превезао болесну бебу у болницу. Лет су наредили министар здравља Златибор Лончар и тадашњи министар одбране Братислав Гашић. Због лошег времена, хеликоптер је направио неколико кругова око аеродрома и два покушаја слетања, али се потом срушио без преживелих.

Пилот који је управљао хеликоптером тражио је дозволу да преусмери лет или на хелиодром Војномедицинске академије или на ваздухопловну базу Батајница, али је то више пута одбијено.

Влада Србије је 15. март 2015. године прогласила националним Даном жалости.

Инцидент

Хеликоптер Ми-17 Војске Србије превозио је бебу стару пет дана са респираторним проблемима опасним по живот у Београд на лечење у Институту за здравствену заштиту мајке и детета. Војска је позвана након што је кола хитне помоћи која су превозила бебу из Новог Пазара за Београд блокирала клизиште око 200 км јужно од Београда, близу Рашке. Хеликоптер је полетео из Новог Пазара и слетео у Рашку како би примио бебу. Око 22:15 посада хеликоптера је два пута покушала да слети на београдски аеродром, али оба су била неуспешна због слабе видљивости. Иако је пилот тражио дозволу да преусмери лет или на хелиодром Војномедицинске академије или на ваздухопловну базу Батајница, то је више пута одбијено. Контролни торањ је изгубио контакт са хеликоптером у 22:30, а хеликоптер је нестао са радара контролора лета у 22:34. Свих седам људи у летелици је погинуло када се хеликоптер срушио на оближње поље. Поред бебе, хеликоптер је превозио четири официра војске (два пилота и два инжењера лета) и два медицинска особља (лекара и техничара).

Бригадни генерал Предраг Бандић, командант 204. ваздухопловне бригаде, рекао је да време „није било опасно, али је било сложено, тако да су пилоти са таквим искуством и опремом требало да буду у стању да се носе са тим“. Он је лично наредио пилотима да лете и тврдио је да то не би урадио да је време опасно.

Жртве

Свих седам људи у хелихоптеру су страдали :

Омер Мехић, војни мајор, пилот Милован Ђукарић, армијски капетан, пилот Небојша Драјић, заставник, инжењер лета Иван Миладиновић, заставник, инжењер лета Џевад Љајић, доктор медицине Мирослав Веселиновић, анестезиолошки техничар неименована беба породице Адемовић стара 5 дана

Након несреће, министар одбране Братислав Гашић је истакао да је војска изгубила своје најбоље пилоте, да је Мехић био „један од најбољих пилота српске војске“ и да је „спасио више од хиљаду живота у различитим операцијама спасавања“. Такође је рекао да је Ми-17 „најбољи [хеликоптер] у српској војсци“ и „потпуно опремљен за операције трагања и спасавања“.

Министарство одбране Републике Србије је доделило 1,2 милиона динара породицама сваке војне жртве. Влада Србије је 15. март 2015. године прогласила националним Даном жалости.

Истрага

Војска Србије је одмах формирала две комисије да истражи инцидент. Снимач лета хеликоптера је био нефункционалан, а последњи запис је из 2011. године. Комисија је тврдила да је узрок трагедије „неисправна комуникација са контролом лета“. Такође су тврдили да је Мехић имао 0,068% алкохола у крви и 0,13% алкохола у урину. Мехићева супруга је рекла да је то немогуће јер њен муж никада није пио алкохол. Председник Србије Томислав Николић је Мехића постхумно одликовао Медаљом за храброст.

Седам месеци након несреће, против Бандића и генерала Ранка Живака покренут је дисциплински поступак због кршења поступка. Кажњени су са две године забране напредовања у служби. Ова пресуда је касније поништена након жалбе. Петнаест месеци након несреће, јавни тужилац је одбио да спроведе истрагу, наводећи да војне комисије нису пронашле доказе о криминалном деловању.

Контраверзе

Убрзо након пада, два питања су изазвала контроверзу: Зашто је војном хеликоптеру наређено да слети на цивилни аеродром, а не на аеродром Батајница или хелиодром Војномедицинске академије и зашто је одлучено да се лети за Београд, а не за много ближи Клинички центар Крагујевац. Званична истрага никада није дала одговоре на та питања.

Неколико минута пре пада, неколико медија је известило о „успешној акцији спасавања“ и како је министар здравља Златибор Лончар „лично дочекао бебу на аеродрому“. Ти извештаји су убрзо повучени, када је стигла вест о паду, иако су неке новине већ биле послате на штампу, па је „вест“ о „успешној операцији“ објављена. Ово је скренуло пажњу на могућност да је безбедност посаде занемарена како би се акција спасавања искористила као пропагандно средство за Лончара. Откривено је да су целу операцију оркестрирали Златибор Лоначар и министар одбране Гашић. Пензионисани заставник авијације Саша Јовановић рекао је да је пилоту хеликоптера наређено да слети на београдски аеродром упркос слабој видљивости, само због Лоначарове жеље да бебу дочека пред камерама.

Несрећа хеликоптера се тада од стране неких медија често наводила као један од најпознатијих примера корупције и недостатка одговорности у српској политици.

Референце

Спољшашње везе Извештај о паду војног хеликоптера vreme.com 3. 4. 2015.

Категорија:Катастрофе у Србији Категорија:Србија у 2015. Категорија:Историја Београда Категорија:Историја Сурчина Категорија:Историја саобраћаја у Београду