Мушки контрацептиви, такође познати и као мушка контрола рађања, јесу методе спречавања трудноће прекидом функције сперме. Најчешће коришћени облици мушке контрацепције су кондоми, вазектомија и прекинути сношај, који су заједно чинили 20% глобалне употребе контрацептива 2019. године. Нови облици мушке контрацепције су у фази истраживања и развоја, али од 2025. године ниједан није добио регулаторно одобрење за широку употребу. Могли би бити доступни пре 2030. године, под претпоставком несметаног развоја и клиничких испитивања.
Ове нове методе укључују локалне креме, дневне пилуле, инјекције, дугоделујуће имплантате и спољашње уређаје, са хормонским и нехормонским механизмима деловања. Неке би чак могле бити и унисекс, односно могле би их користити све особе, јер би теоретски могле да онеспособе зреле сперматозоиде у телу мушкарца пре ејакулације, или да онеспособе сперматозоиде у телу жене након осемењавања.
Позадина У 21. веку, истраживања су показала да је око половине мушкараца у земљама широм света било заинтересовано за коришћење различитих нових метода контрацепције, а мушкарци у клиничким испитивањима мушких контрацептива пријавили су висок ниво задовољства производима. Жене широм света су такође показале висок ниво интересовања за нове мушке контрацептиве, и иако би и мушки и женски партнери могли истовремено да користе своје контрацептиве, жене у дугим везама су указале на висок степен поверења у способност свог мушког партнера да успешно управља употребом контрацепције.
Студија моделирања из 2018. сугерисала је да би чак и делимично усвајање нових мушких контрацептива значајно смањило стопе нежељених трудноћа широм света, које остају на скоро 50%, чак и у развијеним земљама где жене имају приступ модерним контрацептивима. Нежељене трудноће су повезане са негативним социоекономским, образовним и здравственим исходима за жене, мушкарце и децу (посебно у историјски маргинализованим заједницама), а 60% нежељених трудноћа завршава се абортусима, од којих су многи небезбедни и могу довести до повреде или смрти жена. Стога, развој нових мушких контрацептива има потенцијал да побољша расну, економску и родну равноправност широм света, унапреди репродуктивну правду и репродуктивну аутономију за све људе и спасе животе.
Доступне методе
Вазектомија мини|Дијаграм отворене вазектомије
Вазектомија је хируршки поступак за трајну мушку стерилизацију који се обично изводи у ординацији лекара као амбулантна процедура. Током процедуре, семеноводи пацијента се пресецају, а затим везују или затварају како би се спречило ослобађање сперматозоида током ејакулације. Вазектомија је ефикасна процедура, са мање од 0,15% партнерки које затрудне у првих 12 месеци након захвата. Вазектомија је такође широко поуздан и безбедан метод контрацепције, а компликације су ретке и мање. Вазектомије се могу поништити, иако стопе успешног поништавања опадају како се време од вазектомије повећава, а процедура је технички тешка и често скупа.
Кондоми мини|Умотани кондом
Кондом је баријерни уређај направљен од латекса или танког пластичног филма који се намотава на еректирани пенис пре односа и задржава ејакулирану семену течност, чиме се спречава трудноћа. Кондоми су мање ефикасни у спречавању трудноће од вазектомије или модерних метода женске контрацепције, са стопом неуспеха у стварном свету од 13%. Међутим, кондоми имају предност пружања заштите од неких полно преносивих инфекција као што је ХИВ/сида. Кондоми се могу комбиновати са другим облицима контрацепције (као што је спермицид) за већу заштиту.
Прекинути сношај
Метода прекинутог сношаја, такође позната као coitus interruptus или вађење, понашање је које укључује заустављање пенилно-вагиналног односа како би се пенис извадио из вагине и удаљио пре ејакулације. Прекинути сношај се сматра мање ефикасном методом контрацепције, са стопама неуспеха при типичној употреби од око 20%. Међутим, не захтева никакву опрему нити медицинске процедуре. +Стопа неуспеха контрацепцијеМетодаТипична употребаСавршена употребаВазектомија0,15%0,10%Кондоми13%2%Прекинути сношај20%4% Истраживање Истраживачи раде на стварању нових мушких контрацептива са различитим механизмима деловања и могућим начинима примене, укључујући дугоделујуће реверзибилне контрацептиве (LARC), дневне трансдермалне гелове, дневне и оралне пилуле по потреби, месечне инјекције и имплантате. Напори да се развију мушки контрацептиви трају већ много деценија, али је напредак успорен због недостатка финансирања и учешћа индустрије. Од 2024. године, већина средстава за истраживање мушке контрацепције потиче из владиних или филантропских извора.
Нови мушки контрацептиви могли би да функционишу блокирањем различитих корака у процесу развоја сперматозоида, блокирањем ослобађања сперматозоида или ометањем било које функције сперматозоида неопходне да стигну и оплоде јајну ћелију у женском репродуктивном тракту. Предности и мане сваког од ових приступа биће размотрени у наставку, заједно са релевантним примерима производа у развоју.
Производња сперме Ове методе делују тако што спречавају тестисе да производе сперматозоиде или ометају производњу сперматозоида на начин који доводи до производње нефункционалних сперматозоида. Овај приступ се може постићи било хормонским или нехормонским лековима малих молекула, или потенцијално термичким методама. Ефикасност контрацептива у овој групи може се лако проценити микроскопски, мерењем броја сперматозоида или абнормалности у њиховом облику, али пошто сперматогенеза траје отприлике 70 дана, ове методе ће вероватно захтевати око три месеца употребе пре него што постану ефикасне, а приступи који заустављају производњу сперматозоида у раној фази процеса могу довести до смањења величине тестиса. Методе су предложене 1980-их.
Хормонске Хормонски контрацептиви за мушкарце делују слично као женске хормонске методе, користећи стероиде за прекид хипоталамично-хипофизно-гонадне осовине и тиме блокирају производњу сперматозоида. Давање спољашњих андрогена и прогестогена потискује лучење гонадотропина LH и FSH, што омета производњу тестостерона и стварање сперматозоида у тестисима, доводећи до смањеног броја сперматозоида у ејакулату у року од 4–12 недеља употребе. Међутим, пошто контрацептиви садрже тестостерон или сродне андрогене, нивои андрогена у крви остају релативно константни, чиме се ограничавају нуспојаве и одржавају мушке секундарне полне карактеристике попут мишићне масе и раста длака.
Више метода мушке хормонске контрацепције тестирано је у клиничким испитивањима од 1990-их, и иако је једно испитивање рано прекинуто, што је изазвало велику пажњу медија, већина хормонских мушких контрацептива показала се као ефикасна, реверзибилна и добро подношљива.
Клиничка испитивања , следећи хормонски производи за мушку контрацепцију су у клиничким испитивањима: NES/T (Нестерон/Тестостерон гел) је трансдермални гел који корисници наносе на надлактице и рамена једном дневно. Развијен у сарадњи између NICHD и Савета за становништво, NES/T је у фази II клиничког испитивања, где се процењује његова безбедност и ефикасност, при чему се здрави парови ослањају на њега као на једино средство за контролу рађања. DMAU (диметандролон ундеканоат) је контрацептивни молекул на бази стероида са андрогеним и прогестационим активностима, што му омогућава да се користи као појединачни агенс. DMAU је тестиран у клиничким испитивањима у оралној и инјекционој форми. 11β-MNTDC је још један молекул са двоструком функцијом (прогестогени андроген) у клиничком развоју као орални контрацептив за мушкарце. Неки анаболички стероиди могу показати супресивне ефекте на сперматогенезу, али ниједан се не истражује за употребу као мушки контрацептив.
Нехормонске Нехормонски контрацептиви за мушкарце су разнолика група молекула који делују инхибицијом било ког од многих протеина укључених у производњу, ослобађање или функцију сперматозоида. Пошто су ћелије сперме високо специјализоване, оне експримирају многе протеине који су ретки у остатку људског тела. Ово сугерише могућност да би нехормонски контрацептиви који специфично блокирају ове протеине сперме могли имати мање нежељених ефеката од хормонских контрацептива, пошто се рецептори за полне стероиде налазе у ткивима широм тела. Нехормонски контрацептиви могу функционисати блокирањем сперматогенезе, ослобађања сперматозоида или функције зрелих сперматозоида, што резултира производима са широким спектром образаца употребе, од спорог почетка деловања до употребе по потреби. Контрацептиве који циљају функције зрелих сперматозоида могле би чак да узимају и особе које производе сперму и особе које производе јајне ћелије. Изазови у развоју нехормонских контрацептива укључују биорасположивост и испоруку кроз крвно-тестисну баријеру.
Клиничка испитивања , следећи нехормонски производ за мушку контрацепцију је у клиничким испитивањима: YCT529, антагонист рецептора рецептора ретиноинске киселине алфа, започео је клиничко испитивање фазе 1 2023. године у организацији америчког стартупа YourChoice Pharmaceuticals. Клиничко тестирање на људима спроводи британска компанија Quotient Sciences. Првобитно је било планирано 2022. уместо 2023. године, са очекиваним датумом изласка на тржиште 5 година касније.
Претклинички развој , следећи нехормонски производи за мушку контрацепцију су у претклиничком развоју: Показало се да инхибитори BRDT-а као што је JQ1 производе реверзибилни стерилитет код мужјака мишева блокирањем ремоделирања хроматина, а напори да се развију и процене нови инхибитори малих молекула са побољшаним фармакокинетичким својствима су у току. Неколико киназа специфичних за тестисе повезано је са мушком неплодношћу код мишева и/или људи, а инхибитори неколико ових киназа, као што су серинске киназе специфичне за тестисе и Циклин-зависна киназа 2 налазе се у развоју медицинске хемије. Сигнални пут ретиноинске киселине познат је од касних 1950-их као неопходан за сперматогенезу код глодара и људи, а било је разних покушаја да се развију мушки контрацептиви који делују блокирањем различитих ензима на овом путу. Од 2024. године у току су напори да се развију инхибитори ALDH1A2, рецептора ретиноинске киселине алфа, и SMRT.
Нове методе мушке контрацепције могле би бити доступне пре 2030. године, под претпоставком несметаног развоја и клиничких испитивања.
Топлота
Показало се да продужено загревање тестиса смањује број сперматозоида 1941. године, што се сматрало методом контроле рађања после 1968. и током 1980-их година Ниједна модерна клиничка испитивања нису показала безбедност, контрацептивну ефикасност или реверзибилност овог приступа. Различити уређаји су у раним претклиничким фазама развоја, а од 2017. године неке приступе су користили мушкарци кроз самоекспериментисање. Од 2015. године, механизам помоћу којег топлота омета сперматогенезу још увек није био у потпуности схваћен. Постојале су теоријске забринутости да би продужено загревање могло повећати ризик од рака тестиса пошто урођена мана крипторхизма носи ризик од рака тестиса или да би загревање могло да оштети ДНК сперматозоида, што би довело до оштећења потенцијалног потомства.
Блокирање ослобађања сперматозоида Ови приступи делују тако што физички или хемијски спречавају емисију сперматозоида током ејакулације и вероватно ће бити ефикасни по потреби.
Нехормонски Показало се да антагонисти α1-адреноцептора и антагонисти P2X1 инхибирају контракције глатких мишића у семеноводу током ејакулације, и стога спречавају ослобађање сперме и сперматозоида уз задржавање осећаја оргазма. Различити молекули у овим категоријама се разматрају као могући мушки контрацептиви по потреби.