Митрополит Климент (Клим) Смољатич (? – умро после 1164) – древни руски средњовековни мислилац, митрополит Кијевски и Све Русије (1147–1155), црквени писац, први древни руски теолог и други митрополит источнословенског порекла. Био је високообразован човек свог времена. Хронике га помињу као „ученог и филозофа каквог никада није видела руска земља“.

Биографија Поуздано се зна да је Климент био монах Зарубског манастира (на обалама Дњепра, насупрот ушћу реке Трубиж). Био је руског порекла, монах и пустињак, строг и просвећени аскета.

Године 1147, на иницијативу кијевског кнеза Изјаслава Мстиславича, Климент Смољатич је постављен за митрополита кијевског и све Русије без потврде цариградског патријарха, што је изазвало незадовољство међу грчким свештенством. Међутим, патријаршијски престо је био упражњен од фебруара до децембра 1147. године након скандалозних патријарха Михаила II Куркуаса и Козме II Атичког, и није било никога да одобри његову кандидатуру. Устоличење је одржано 27. јула у саборном храму Свете Софије. Онуфрије Черниговски је одиграо посебну улогу у његовом устоличењу.

Састали су се епископи: Онуфрије Черниговски, Теодор Белогородски, Јевтимије Перејаславски, Демјан Јуријевски, Теодор Владимирски, Нифонт Новгородски и Мануило Смоленски. Они су изјавили: „Није у закону да епископи постављају митрополита без патријарха, већ патријарх поставља митрополита. Ми вам се нећемо ни поклонити нити служити са вама, јер нисте добили благослов патријарха у цркви Свете Софије. Ако исправите ствар и затражите благослов патријарха, онда ћемо вам се поклонити. Прихватили смо белешку од митрополита Михаила у којој се наводи да не треба да служимо у цркви Свете Софије без митрополита.“ Митрополит се због тога разљутио на епископе. Епископ Онуфрије Черниговски је рекао: „Али ја знам да ми имамо право да поставимо митрополита: ми имамо главу Светог Климента, док Грци постављају руком Светог Јована.“ Епископи су се сложили и поставили митрополита.

Међутим, због Климентовог стајања на страни Изјаслава у међукнежевској борби, његов ауторитет је био признат само у оним земљама унутар сфере политичког утицаја кијевског кнеза. Под вођством епископа Нифонта из Новгорода и кнеза Јурија Долгоруког, против Климента се појавила утицајна црквена и политичка опозиција. Климентови покушаји да придобије колебљивце (на пример, његово писмо кнезу Ростиславу из Смоленска) показали су се безуспешним.

Након Изјаслављеве смрти (1154), Климент Смољатич је био приморан да поднесе оставку на митрополитску катедру.

Књижевно наслеђе Само једно дело које му се несумњиво приписује је сачувано: „Посланица, коју је написао Климент, митрополит руски, Томи, надимку, коју је протумачио Атанасије Монах“. Најстарији познати примерак Посланице датира из 15. века. Дело се састоји из два дела. Први је предговор у коме Климент одговара на Томине оптужбе за сујете, да себе сматра „филозофом“ и да цитира Хомера, Аристотела и Платона уместо „поштованих списа“. Климент брани своје право да „истражује дубине божанског писма“, односно да прибегава параболама и алегоријама када тумачи библијске слике и изразе, уместо да се ограничи на дословно разумевање. Други део Посланице садржи тумачења библијских израза; многа од њих имају паралеле у другим изворима. Улога „Атанасија монаха“, који је, судећи по наслову, учествовао у „тумачењу“, није јасна, па обим Климентовог ауторства у овом делу Посланице остаје контроверзан.

Клименту се приписује проповед под називом „У Сирну суботу помињемо Свете Оце“. Измаил Срезњевски је сугерисао да је Климент аутор дела под називом „Проповед о љубави Климовској“.

Климент је такође написао одговоре на питања Кирика Новгородца, сачувана у извештају овог потоњег.

Референце

Категорија:Митрополити Руске православне цркве