Суринамски грађански рат, такође познат као Суринамски унутрашњи рат, био је грађански рат вођен у источном Суринаму између 1986. и 1992. године. У сукобу су првенствено учествовали Командо џунгле, побуњеничка група састављена углавном од бораца Сарамака (Кестењастих) и предвођена бившим војником Ронијем Брунсвајком, и Суринамска национална армија, којом је командовао тадашњи командант војске и де факто шеф државе Деси Бутерс.

Позадина Суринам има једну од етнички најразноврснијих популација у Јужној Америци. Његово становништво укључује људе јужноазијског (индијанског), јаванског, кинеског, европског, староседелачког (америчког), афричког (креолског и бордоског) и вишерасног порекла. Преци Маруна били су поробљени Африканци који су побегли са приобалних плантажа између средине 17. и краја 18. века и основали аутономне заједнице у унутрашњости. Ове групе су успешно одолеле холандским колонијалним снагама и осигурале своју независност мировним споразумима потписаним са Холанђанима 1760-их. Холанђани, неспособни да их војно покоре, признали су аутономију Маруна у замену за мир и престанак напада на плантаже.

Суринам је стекао пуну независност од Холандије 25. новембра 1975. У годинама након стицања независности, Деси Бутерс, подофицир у новоформираној Суринамској националној армији, постао је централна фигура у политичком развоју земље. 25. фебруара 1980. Бутерс и петнаест других војних наредника извели су војни пуч којим је свргнута цивилна влада. У почетку тврдећи да ће успоставити ред и борити се против корупције, Бутерс је на крају учврстио власт и владао као де факто лидер земље током 1980-их.

Године 1987, под унутрашњим и међународним притиском, Бутерс је надгледао израду новог устава, којим је поново уведена цивилна управа и вишестраначки избори. Међутим, војска је задржала значајан утицај, а Бутерс је наставио да буде командант војске, одржавајући значајну моћ иза кулиса чак и након институције изабране владе.

Сукоб алт=|мини|Споменик у Албини, Суринам, жртвама масакра у Мојвани током грађанског рата у Суринаму Суринамски унутрашњи рат је почео као лични сукоб између Десија Бутерса и Ронија Брунсвијка, маруна који је раније служио као Бутерсов телохранитељ. Временом се сукоб развио у ширу политичку и етничку борбу. Брунсвијк је захтевао демократске реформе, грађанска права и економски развој за маргинализовано марунско становништво земље.

Оружани сукоб је званично почео 22. јула 1986. године у граду Столкертсијвер, када је дванаест војника стационираних на контролном пункту заробљено у препаду пред зору. Исте ноћи, извршен је координисани напад на касарну Суринамске војске у Албини, што је резултирало трочасовном пуцњавом у којој је повређен један војник и два цивила. Одговорност за оба напада касније је преузела група „Џунгла командос“, наоружана побуњеничка група коју је предводио Брунсвијк.

У знак одмазде, Национална армија је уништила храм у Моенготапоу — Брунсвајковом родном селу — и притворила све мушкарце присутне на лицу места.

У новембру 1986. године, војне снаге су покренуле напад на Моивану, још једно село повезано са Брансвијком. У нападу је погинуло 35 цивила, већином жена и деце. Село је углавном уништено, укључујући и спаљивање Брансвијкове куће. Преко 100 преживелих је побегло у суседну Француску Гвајану.

Дана 1. јуна 1989. године, снаге Џунгла командоса заузеле су стратешки важну брану Афобака, која снабдева електричном енергијом већи део земље. Претили су да ће поплавити главни град, Парамарибо, уколико влада не пристане на преговоре. Побуњеници су се на крају повукли 36 сати касније по Брунсвијковом наређењу. Мировни преговори су почели убрзо након тога, а прелиминарни састанак је одржан 7. јуна 1989. на острву Портал. Званични споразум је потписан 21. јула, а Народна скупштина га је одобрила 7. августа, сигнализирајући намеру обе стране да окончају непријатељства.

Споразум о прекиду ватре укључивао је одредбе о хитној помоћи за обнову села народа марун, укидању ванредног стања у источном Суринаму и репатријацији избеглица. Влада је такође предложила трансформацију снага „Џунгла командоса“ у легитимну јединицу безбедности за патролирање унутрашњости.

Међутим, Споразум из Куруа из 1989. године наишао је на критике неких аутохтоних група, које су сматрале да споразум даје приоритет правима Маруна, а игнорише забринутост аутохтоних народа. Дана 31. августа 1989. године, аутохтона група отпора Тукајана Амазонас преузела је контролу над трајектом у близини Џенија, а касније је окупирала села Апоера, Вашабо и на крају Биги Поика, где су основали своје седиште. Групу су предводили браћа Томас и Уго „Пико“ Сабахо. Појавиле су се унутрашње поделе, а Томас се на крају удружио са Суринамском војском, која је брзо повратила подручје. Пико је побегао у Гвајану, али је ухапшен у фебруару 1990. и депортован назад у Суринам, где су он и његови следбеници наводно убијени.

Упркос прекиду ватре, дешавала су се спорадична кршења. До септембра 1989. године, најмање 300 људи је погинуло, бројна села су уништена, а рударство боксита је поремећено. Процењује се да је око 7.000 Маруна нашло уточиште у Француској Гвајани.

Дана 19. марта 1991. године, мировни преговори су настављени у граду Моенго . Влада је понудила интеграцију припадника Џунгле Командоса у националну војску и могућности запошљавања у шумарству и истраживању злата у замену за потпуно разоружање. Завршни преговори одржани су 27. марта 1991. у Дријетабетјеу, чиме је ефикасно окончан сукоб. Ипак, неколико вођа Џунгле Командоса са седиштем у Холандији одбило је споразум и заклело се да ће наставити своју борбу.

Дана 8. августа 1992. године, представници Националне армије, Командоса из џунгле и Тукајана Амазонас потписали су свеобухватни мировни споразум.

Ратни злочини Дана 29. новембра 1986. године, војна влада Суринама погубила је више од 40 људи, укључујући жене и децу, и спалила село Моивана . Три године након масакра, тадашњи војни вођа Деси Бутерс издао је саопштење у којем преузима директну одговорност за убиства. Као резултат истраге Међуамеричке комисије за људска права (IACHR), влада Суринама је 2006. године издала званично извињење породицама жртава и исплатила одштету преживелима. Међутим, починиоци масакра нису изведени пред лице правде.

Дана 23. априла 1987. године, грађански сукоб се проширио на округ Сипаливини. Командос из џунгле, предвођен Ронијем Брунсвијком, присилио је становнике Покигрона у џунглу, опљачкао их и спалио им домове.

Дана 11. септембра 1987. године, Национална армија, предвођена Бутерсом, покренула је операцију одмазде против Командоса из Џунгле. Према извештају Међународне медицинске помоћи (Aide Médicale Internationale), цивили, укључујући жене и децу, убијени су у операцији. И војска и Командос из Џунгле негирали су било какве цивилне жртве.

Дана 27. септембра 1989. године, IACHR је издао извештај у којем се наводи да догађаји представљају озбиљна кршења права на живот. Позвао је Владу Суринама да спроведе темељну истрагу и препоручио надокнаду штете породицама жртава. Комисија је идентификовала 15 смртних случајева, четири нестанка и један случај са нејасним околностима. Међу погинулима је било шесторо деце и три жене; једна жена је наводно силована пре него што је убијена.

Дана 31. децембра 1987. године, током операције против побуњеника у региону Аџони, седам марунских цивила је притворила војска због сумње да су повезани са Џунгла командосом. Превезени су неколико километара даље, приморани да сами копају гробове, а шесторо је погубљено по кратком поступку. Седми је преминуо од повреда задобијених приликом покушаја бекства. IACHR је покренуо истрагу о инциденту у јануару 1988. године.

Дана 10. септембра 1993. године, IACHR је доделио породицама жртава 450.000 америчких долара одштете и захтевао од државе Суринам да им надокнади трошкове настале у проналажењу тела. Накнадном одлуком је утврђено да је одштета неадекватна и наложено је влади да поново отвори амбуланту и школу у селу.

Референце

Литература

. Amsterdam 2005: KIT Publishers, Hoogbergen, W. & D. Kruijt: . Amsterdam 2005: Bakker,

Спољашње везе

VPRO Wereldnet, dinsdag 6 september 2005 Oneworld: Binnenlandse oorlog Rapport van de Mensenrechtencommissie van Midden-Amerikaanse staten betreffende een incident te Atjoni nabij Pokigron

Категорија:Суринам у 1986. Категорија:Суринам у 1987. Категорија:Суринам у 1988. Категорија:Суринам у 1989. Категорија:Суринам у 1990. Категорија:Суринам у 1991. Категорија:Суринам у 1992. Категорија:Ратови у Јужној Америци Категорија:Историја Суринама