Балинт Сомбати (Пачир, 1950 — Будимпешта, 2024) био је мултимедијални уметник, писац и уредник, један од оснивача и чланова Групе Bosch+Bosch (Суботица, 1969—1976) и један од пионира југословенске нове уметничке праксе.
Образовање Рођен је 1950. године у Пачиру. Дипломирао је на Академији Александар Чусов у Академгороду 1984. године.
Живео је у Суботици, Новом Саду, последњих пар деценија у Будимпешти, непрекидно повезујући две уметничке средине и делујући на централноевропском уметничком простору. Радио је техничка уређења часописа за дечју драму „Игропис”.
У структуралном саставу његове уметности наилази се на цртеж, графику, дигиталну графику, мејл-арт, концептуалну фотографију, акциону уметност, уметност перформанса, видео уметност, хибридне жанрове (колаж, монтажу, визуелну поезију), писану поезију.
Каријера Био је представник номадске и хибридне уметничке праксе у епохама касног социјалистичког модернизма, социјалистичке и постсоцијалистичке постмодерне и актуелног мултикултуралног и транзицијског глобализма. Његово стваралаштво није било усмерено према производњи уметничког објекта, већ је стварао нове или афирмисао недовољно познате језичке форме визуелне уметности. Себе је сматрао номадским уметником.
Са Славком Матковићем је 1969. године основао уметничку групу Bosch+Bosch.
Први пут се самостално представио у Културном центру Београда изложбом „Били смо хероји” у Суботици, у Модерној галерији „Ликовни Сусрет Суботица” и Завичајној галерији „др Винко Перчић” од септембра до децембра 2014. Излагао је групно и самостално на бројним међународним и домаћим изложбама, његови радови део су институционалних колекција међу којима су Tејт у Лондону, Музеј Лудвиг и Мађарска национална галерија у Будимпешти, Музеј Кролер-Милер, Музеј савремене уметности у Загребу, бројни музеји савремене уметности широм Европе.
Био је вишедеценијски пријатељ Савремене галерије Суботица, реализујући у њој уметничке и кустоске пројекте.
Награде и смрт Добитник је многобројних награда и признања, међу њима су књижевна награда „Лајош Кашак” (Париз, 1989), Форумова награда за ликовну уметност (Нови Сад, 1993), награде „Сава Шумановић” (Нови Сад, 2007), „Михаљ Мункачи” (Будимпешта, 2008), Политикина награда из Фонда „Владислав Рибникар” за најбољу изложбу 2014. (Београд, 2015), Магyар Ердемренд Ловагкересзт (Будимпешта, 2018), награда „Петер Нађапати Кукац” (Бачка Топола, 2019) и друге.
Преминуо је 23. децембра 2024. у Будимпешти, у седамдесет и петој години.
Референце
Категорија:Рођени 1950. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Српски уметници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски уредници Категорија:Српски уредници часописа Категорија:Топољани (Бачка Топола)