Књижевност Башкортостана обухвата књижевно стваралаштво народа Републике Башкортостан и представља важан део њиховог културног идентитета. Одликује се прожимањем различитих културних и језичких утицаја, пре свега туркијских, руске и исламске традиције.
Најстарији слој чини усмена народна књижевност, која је имала значајну улогу у очувању историјског памћења и културних вредности. Обухвата епске песме, легенде, бајке и лирске форме. Посебно место заузимају епови као што су Урал-батир и Акбузат, у којима се преплићу митолошки мотиви, јуначка традиција и морална начела.
Почеци писане књижевности везују се за старотурске споменике и дела настала под утицајем исламске културе. Током XVIII и XIX века развија се писана башкирска књижевност, углавном у оквиру религијских и просветитељских токова. Међу значајним ауторима тог периода истиче се Мифтахетдин Акмула, песник и просветитељ, као и Риза Фахретдинов, писац и историчар, чија дела обрађују морална, образовна и друштвена питања.
У XX веку долази до снажног развоја књижевности, са појавом савремених књижевних жанрова као што су роман, приповетка и драма. Међу најзначајнијим писцима издвајају се Мажит Гафури, један од утемељивача модерне башкирске књижевности, затим Сајфи Кудаш, песник и прозни писац, као и Мустаи Карим, један од најпознатијих башкирских књижевника XX века. Њихова дела обухватају теме друштвених промена, историјских догађаја и свакодневног живота, уз наглашену везу са народном традицијом.
Савремена књижевност Башкортостана ствара се на више језика, пре свега на башкирском и руском, и обухвата широк спектар жанрова, од поезије и прозе до драме, публицистике и књижевности за децу. Међу савременијим ауторима могу се издвојити писци који настављају традицију националне књижевности, комбинујући традиционалне мотиве са модерним изразом.
Референце
Категорија:Култура Русије Категорија:Руска књижевност