Касапер () је село у Мађарској, у југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у мезековачхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаКасапер са геоподацима].
Географија Касапер се налази у југоисточном делу Орошазе, између града и Мезековачхазе а ближе овој другој. Њени суседи су: Чанадапаца са севера-североистока, Нађбанхеђеш са истока, Мезековачхаза са југоистока, Вегеђхаза са југоистока, Тоткомлош са југозапада и Пустафелдвар на северозападу.
Пустаселош је насеље ексклаве, удаљено 4 километра од центра града и приближно 3 километра од западне границе са Румунијом, а његово подручје је са свих страна окружено предграђем Тоткомлоша.Таксативни подаци о насељу
Историја Насеље, првобитно названо Перег, добило је своје садашње име тек у 20. веку, спајањем немачке речи за планибу (pereg) и презимена породице Каса (бивши земљопоседници и власници села). У почетку се помиње као Каса-перег, касније је учвршћен облик Касапер.Кратка историја Касапера
Први аутентични помен налази се у Тужбалици мајстора Рогеријуса, према којој је село већ постојало у време татарске инвазије, где су „људи из седамдесет села тражили уточиште“ од непријатеља, али су Татари уништили насеље. Требало је скоро двестотине година да се догоди „васкрсење села“. У 15. веку село је прво било у власништву породице Каса, затим Хуњади и коначно породица Калај. Према писаним доказима, током владавине Хуњадијевих, развило се у трговачки град.
Године 1552, турски напад је такође уништио село, и иако је касније поново насељено, потпуно је уништено током турско-татарског пустошења 1596. године, а цело подручје је постало ненасељено. У то време се проширио назив Кашаперпуста, а временом је подручје припојено неколико околних насеља. Године 1867. постало је самостално село.
Двадесетих година 20. века је поново насељено током спровођења закона о аграрној реформи, па је дошло на своју садашњу локацију, а затим је 1926. постало самостално велико село под именом Кашапер.
Од 1899. године насеље је било повезано са данашњом Мезековачхазом и Бекешчабом Првом мађарском економском железницом (касније познатом као Мађарска мала железница MÁV Alföldi Kisvasút). Након изградње целе железничке мреже, до Ракоцителепа је било могуће стићи преко Орошхазе и Ђопарошфирдеа, а до Бекешамшена преко Тоткомлоша лаком железницом. Међутим, мрежа уског колосека је укинута почев од 1963. године. Последњи воз је напустио Касапер 1971. године.
Демографија На попису из 2011. године, 84,4% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Роми, 0,6% као Румуни и 0,4% као Словаци (15,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 33,5%, реформисти 3,4%, лутерани 2,3%, гркокатолици 0,2%, неконфесионално 34,6% (25,6% се није изјаснило).
У 2022. години, 86,7% становништва се изјаснило као Мађари, 1% као Роми, 0,5% као Румуни, 0,4% као Немци, 0,1-0,1% као Словаци, Срби и Пољаци, 1,8% као друга, недомаћа националност (13,2% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 20,6% су били римокатолици, 3,7% калвинисти, 1,9% евангелисти, 0,4% православци, 0,2% гркокатолици, 0,3% остали хришћани, 1,4% остали католици, 33,2% неконфесионални (38,2% није одговорило).
Референце
Литература
Látnivalók Békés megyében - VendégVáró Útikönyvek, Well-PRess Kiadó, Miskolc, 2001.
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Касапер на fallingrain.com Касапер на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Архивирана страница веб-сајта локалне самоуправе Касапер на funiq.hu-n Вила Венкхајм у Пустаселешију
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш