мини|500п|Киштершеги и градови Мађарске, 1. јануар 2011. Киштершег () је била микрорегионална (котар)Хрватски гласник у Мађарској на croatica.hu 2. фебруар 2012. географска територијална јединица у Мађарској између 1994. и 2014. године, првенствено је служила регионалном развоју и статистичким сврхама. Иако је микрорегион био близак бившем (и каснијем) јарашу по својој величини, не може се сматрати његовим наследником, јер није одређивао подручје надлежности аутсорсованих тела виших административних нивоа.

Микрорегиони су формирани груписањем насеља унутар жупанија или грофовија. Тако је микрорегион обухватао целокупно подручје својих придружених насеља, свако насеље је припадало само једном одређеном микрорегиону, свако насеље је било део микрорегиона, а сваки микрорегион је обухватао само насеља из једног одређене жупаније. Почетком 2013. године у Мађарској је постојало 175 киштершега (микрорегиона).

Од 2013. године, поред микрорегиона, формирани су и јараши као државне административне (јавне управе) територијалне јединице, две територијалне поделе се нису преклапале. Административна улога микрорегиона је тако престала, а затим су 25. фебруара 2014. године престали да постоје и сами киштершеги (микрорегиони).

Историја Статистички киштершег Према члану 1 Владине уредбе бр. 244/2003 (XII. 18.), Киштершег је територијална развојна и статистичка територијална јединица, која је такође основа за утврђивање области надлежности неопходних за обављање територијалних задатака јавне управе. Територијални развојни и статистички киштершег је географски суседна територијална јединица, коју чини целокупна административна територија насеља која су јој додељена, а чије су границе одређене административним границама тих насеља. Административна територија насеља може припадати само једном микрорегиону.

Припрема Године 1994., председник Централног завода за статистику је својим Саопштењем 9006/1994 (S.K.3) увео категорију „микрорегиона“ као територијалну јединицу за мерење статистичких процеса. 1994. Председничко саопштење Централног завода за статистику успоставило је 138 статистичких округа. Као резултат измене Саопштења 9002/1998 (S. K. 1.) од стране председника Централног завода за статистику у 1997. Почев од 1. августа, евидентирано је 150 микрорегиона.

Владином уредбом 244/2003 (XII.18.) о успостављању, разграничењу и поступку за промену микрорегиона створено је 18 нових микрорегиона као резултат ревизије, у поређењу са претходним, тако да је до септембра 2007. године укупно 168 микрорегиона покривало територију земље. (У то време, Парламент је створио још шест, повећавајући њихов број на 174.)

Као основни облик ефикасног подстицања, влада је створила Владину уредбу 65/2004. (IV.15.) о подршци вишенаменским микрорегионалним удружењима, која служи обављању дела задатака јавних служби локалних самоуправа и задатака микрорегионалног развоја у удружењима унутар датог статистичког микрорегиона.

Удружења локалних самоуправа за регионални развој Према члану 10 (1) Закона XXI из 1996 о регионалном развоју и просторном планирању, представничка тела локалних самоуправа могу, споразумом, основати регионално удружење за развој са независним правним субјективитетом како би координирала развој насеља, успоставила заједничке програме регионалног развоја и основала заједнички фонд за спровођење развоја.

Микрорегион је постао важан са становишта регионалног развоја као резултат Закона XXI из 1996 о регионалном развоју и просторном планирању. Закон је микрорегион означио као подручје регионалног развоја нижег нивоа, а регионална удружења за развој локалних самоуправа као регионална тела за развој микрорегиона.

Измена Закона XXI из 1996 о регионалном развоју и просторном планирању у 2004 10/А. Према §, у оним микрорегионима где није основано вишенаменско удружење, „Канцеларија за јавну управу” је на основу закона основала Савет за микрорегионални развој, који је организација која координира задатке регионалног развоја који делују у целом микрорегиону уз учешће свих насеља. Свако од вишенаменских удружења обухвата обављање задатака регионалног развоја за цео микрорегион, уз учешће свих локалних самоуправа, па у овим микрорегионима вишенаменско удружење обавља задатак савета за микрорегионални развој.

Функционисање система киштершега од 2007. до 2012. године Дана 10. септембра 2007. године, мађарски Парламент је усвојио амандман на Закон CVII из 2004. године о вишенаменском киштершешком удружењу локалних самоуправа2004. évi CVII. törvény a települési önkormányzatok többcélú kistérségi társulásáról. Као резултат тога, вишенаменско киштершешко удружење основано је у свих 173 киштершега, укључујући сва насеља киштершега, са изузетком Будимпеште, где Метрополитанска општина обавља ове задатке. Ово је резултирало системом који се могао једнообразно регулисати и подржавати на дужи рок, уз подстицано, али добровољно учешће локалних самоуправа.

Међутим, микрорегиони, који су често обухватали 30-40 насеља, имали су потешкоћа у ефикасном обављању задатака јавних услуга. Стога су успостављене сарадње нижег нивоа, које су обухватале само неколико насеља, ради обављања једног јавног задатка.Századvég műhelytanulmányok 12.

Након што је измена Закона CVII из 2004. године о вишенаменском микрорегионалном удружењу локалних самоуправа истекла 1. јануара 2013. године, вишенаменска микрорегионална удружења су такође престала да постоје.

Престанак административне улоге киштершега увођењем система јараша Од 1. јануара 2013. године, микрорегиони су поново били само територијалне развојне и статистичке територијалне јединице, њихова административна улога је укинута, а истовремено су успостављени јараши као државне административне (јавне управе) територијалне јединице. Територијална подела микрорегиона (назив сваког киштершега и списак насеља која им припадају) наставила је да се утврђује законом више од годину дана, јер је укључена као анекс Закона XXI из 1996. године о регионалном развоју и просторном планирању.О изменама одређених закона који се односе на Програм поједностављења мађарског језика и регионални развој 2012. évi CCVII. törvény 1. melléklete, Magyar Közlöny 2012. évi 177. szám, 29803–29866. oldal

Коначно укидање киштершега Укидањем анекса Закона XXI из 1996. о регионалном развоју и просторном планирању, систем киштершега је укинут 25. фебруара 2014. године Законом XVI из 2014. о колективним инвестиционим шемама и њиховим управницима и о изменама одређених финансијских закона (члан 264 (12)).Закон XVI из 2014. о колективним инвестиционим шемама и њиховим менаџерима и о измени одређених финансијских закона, у:Magyar Közlöny, 2014. február 24., hétfő

Види још Трговиште (насеље) Жупанијски град (грађанско доба) Слободни краљевски град (Мађарска) Кишкезшег (Kisközség) НСТЈ статистички региони Мађарске Административна подјела Мађарске Слободни краљевски град (Мађарска) Административно уједињене жупаније Велико село (грађански период) Град са жупанијским правима (систем већа)

Референце

Литература

Спољашње везе Територијални атлас - Систем регионалног развоја - статистички микрорегиони , Централни завод за статистику, КСХ Систем котара има за циљ да државну управу учини ефикаснијом и рационалнијом

Категорија:Историја Мађарске у новом веку Категорија:Административна подјела Мађарске