Вандана Шива (Хинди: वंदना शिवा; Дерадун, 5. новембар, 1952) је индијска научница, еколошка активисткиња, заговорница суверенитета хране, екофеминисткиња и изразита противница глобализације. Написала је више од 20 књига. Називају је Гандијем жита због њеног активизма против ГМО покрета.
Шива је једна од лидерки и чланица управног одбора Међународног форума о глобализацији и истакнута фигура антиглобалистичког покрета. Чланица је научног комитета Фондације IDEAS, истраживачког центра Социјалистичке партије Шпаније и Међународне организације за партиципативно друштво.
Биографија
Рани живот и образовање Вандана Шива је рођена у Дерадуну. Њен отац је био чувар шума, а мајка пољопривредница. Од мајке је и наследила велику љубав према природи. Школовала се у средњој школи St. Mary's Convent High School, Nainital и Convent of Jesus and Mary у Дерадуну.
Шива је студирала физику на Универзитету Панџаб у Чандигару, где је дипломирала 1972. г. Након кратког рада у Центру за атомска истраживања Баба, 1977. године преселила се у Канаду како би наставила мастер студије из филозофије на Универзитету у Гелфу. Ту је написала тезу под насловом Промене у концепту периодичности светлости. На Универзитету Западног Онтарија докторилара је филозофију 1978. године са дисертацијом под називом Скривене променљиве и локалност у квантној теорији, у којој је разматрала математичке и филозофске импликације теорија скривених променљивих које излазе из оквира Белове теореме. Касније се бавила интердисциплинарним истраживањима у областима науке, технологије и политике заштите животне средине на Индијском институту за науку и Индијском институту за менаџмент у Бангалору.
Каријера Вандана Шива је опширно писала и говорила о напретку у областима пољопривреде и хране. Права интелектуалне својине, биодиверзитет, биотехнологија, биоетика и генетички инжењеринг спадају међу области у којима се Шива борила кроз активистичке кампање. Помагала је локалним организацијама Зеленог покрета у Африци, Азији, Латинској Америци, Ирској, Швајцарској и Аустрији у супротстављању развоја пољопривреде заснованом на генетичком инжењерингу.
Шива је основала Фондацију за истраживање науке, технологије и екологије 1982. године. То је довело до стварања Навдање 1991. године, националног покрета за заштиту разноврсности и интегритета живих ресурса, посебно аутохтоног семена, као и за промоцију органске пољопривреде и правичне трговине.
За Организацију за храну и пољопривреду (ФАО) 1990. године написала је извештај под насловом Већина пољопривредника у Индији су женеhttp://earthses.org/wp-content/uploads/2022/08/Synthesis_1_III-21-22.pdf. Основала је одељење за родна питања у Међународном центру за развој планинских подручја у Катмандуу и била једна од оснивачица Управног одбора Организације за животну средину и развој жена. Шива је 1993. добила је награду Right Livelihood Award, коју је установио шведско-немачки филантроп Јакоб фон Икскил.
Књига Вандане Шиве Склапање мира са Земљом бави се биодиверзитетом и односом између заједница и природе. Према томе, она повезује уништавање природног биодиверзитета са распадом традиционалних заједница – оних које разумеју језик природе.
Шива је 2021. г. саветовала владу Шри Ланке да забрани неорганска ђубрива и пестициде, тврдећи да ће та одлука помоћи пољопривредницима да постану просперитетнији и да ће органска ђубрива обезбедити храну богатију хранљивим материјама уз очување плодности земљишта. Међутим, политика је примењена нагло, са циљем смањења трошкова увоза ђубрива, што је изазвало кризу и значајан пад пољопривредне производње у више сектора, посебно у индустрији чаја, као и смањење приноса пиринча за око једну трећину. Забрана је укинута након седам месеци.
Активизам Њен рад у области пољопривреде започео је 1984. године након насиља у Пенџабу и катастрофе у Бопалу изазване цурењем гаса из фабрике пестицида компаније Union Carbide's. Њена истраживања за Универзитет Уједињених нација довела су до објављивања књиге Насиље зелене револуције.
У интервјуу са Дејвидом Барсамијаном Шива тврди да је пакет семе-хемикалије који промовише зелена револуција исцрпео плодна тла и уништио живе екосистеме. У свом раду наводи податке према којима данас постоји више од 1.400 пестицида који могу ући у глобални систем исхране.
Шива је оснивачки члан Светског савета за будућност World Future Council, основаног 2007. године са циљем да заступа решења у интересу будућих генерација, са посебним фокусом на климатску безбедност.
Подржава увођење кривичног дела екоцида пред Међународним кривичним судом, наводећи да идеја неограниченог раста доводи до неограниченог кршења права Земље и природе.
У тексту из 2013. године Шива је писала да су високе цене семена довеле многе индијске пољопривреднике у дугове и самоубиства, повезујући то са монополима компанија попут Monsanto. Међутим, анализом података закључено је да нема доказа о порасту самоубистава повезаних са ГМО усевима.
Екофеминизам Шива има значајну улогу у глобалном екофеминистичком покрету. Залаже се за пољопривреду која више укључује жене и критикује патријархалну логику искључења. Сматра да еколошке кризе највише погађају свакодневни живот жена.
Са Маријом Мајлс коауторка је књиге Екофеминизам (1993), која повезује западни и јужни феминизам са еколошким и технолошким питањима.
Наука као наслеђе експлоатације Шива често описује модерну науку као уско, патријархално и редукционистичко поље. Критикује научнике попут Френсиса Бејкона и Ренеа Декарта, тврдећи да су поставили темеље механистичког погледа на природу који је омогућио њену експлоатацију.
Критике Новинар Мајкл Спектер критиковао је неке Шивине ставове о ГМО, наводећи да је њeн приступ понекад екстреман. Она је узвратила да су те критике неосноване и део шире кампање против ње.
Стјуарт Бранд је неке њене тврдње назвао псеудонаучним и критиковао њено противљење ГМО технологијама.
Референце
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Индијски научници Категорија:Индијски филозофи Категорија:Одржива пољопривреда Категорија:Филантропи Категорија:Феминизам Категорија:Екологија Категорија:Еколошка мрежа Категорија:Еколошке организације Категорија:Еколошке манифестације