Зоро (шп. El Zorro: comienza la leyenda) је роман из 2005. године чилеанске књижевнице Изабеле Аљенде. Роман се бави америчким палп јунаком Дијегом де ла Вега, познатијим под именом Зоро (Лисица).

Аљенде пише свој роман као Зороову биографију и то је прва прича о настанку овог легендарног јунака. Ауторка користи детаље из разних прича у којима се овај јунак појављује, укључујући и филм Маска Зороа (1998).

Радња Капетан Алехандро де ла Вега, шпански војник, жени се Индијанком Регином. Након што се пензионише, постаје власник хацијенде, а касније и општински магистрат. Пар добија сина, под именом Дијего. Током своје трудноће, Регина се спријатељује са Аном која је такође покрштена Индијанка и која се брине о њој током трудноће. Ана има сина Бернарда који одраста са Дијегом и њих двојица постају пријатељи. Као дечаци, Дијего и Бернардо пролазе обред прелаза којим доказују своју зрелост и проналазе своје духове заштитнике. Бернардов дух-заштитник је коњ, а Дијегов је лисица (шп. zorro).

Алехандро добија писмо од старог пријатеља, Томаса де Ромеуа, који живи у делу Шпаније који је некада био француска колонија. Томас моли Алехандра да пошаље Дијега у Барселону где ће се формалније школовати и научити мачевање од маестра Мануела Ескалантеа. Алехандро невољно допушта Дијегу да отпутује у пратњи Бернарда.

У Барселони младићи живе са Ромеуом и његове две ћерке, Јулијаном и Изабелом. Дијего се одушевљава Јулијаном и одлучује да се бори за њену наклоност. Његов главни противник је Рафаел Монкада, којег Дијего порази у мачевалачком двобоју. На Ескалантеов позив, Дијего се придружује Правди (La Justicia), тајном друштву које се бори за права маргинализованих чланова друштва и почиње да себе назива Зороом.

Након Наполеоновог прогонства, Ескаланте и Ромеу бивају ухапшени под сумњом да су француски симпатизери. Дијего убеђује чланове друштва La Justicia да избаве Ескалантеа, док Јулијана моли Монкада да издејствује ослобођење за њеног оца, Дон де Ромеуа. Монкада пристаје на то под условом да се Јулијана уда за њега, на шта она пристаје. Међутим, Монкада ипак не успева да избаци Ромеуа који бива погубљен због издаје. Монкада понуди Јулијани своју заштиту, у нади да ће се она или удати за њега или му постати љубавница. Она инсистира на томе да јој се он одужи због губитка њеног оца. Монкада због тога физички насрне на Јулијану, али Дијего и Изабела се умешају и заустављају га.

Девојке и Дијего одлучују да напусте град и запуте се ка Америци. Након месеци ходања, обучени као ходочасници, стижу до луке и укрцавају се на брод којим командује Дијегов стари пријатељ, Сантијаго де Леон. Када брод дође до Кубе, нападају га гусари које предводи Жан Лафит. Дијего и девојке су одведени као робље. Лафит их одводи у своју базу у јужној Луизијани, где чекају да их Алехандро де ла Вега откупи. Јулијани се допада Лафит, док не сазна да је већ ожењен и то слободном женом афричког порекла под именом Кетрин.

Дијего почиње да се клади у Њу Орлеансу не би ли освојио довољно новца да откупи њихову слободу, док девојке продају свој накит који су задржале из периода пре него што су напустиле Шпанију. Лафит враћа Јулијани њен накит, као доказ љубави коју осећа према њој. Кетринина мајка говори Јулијани да је Кетрин, пре него што је умрла на порођају са сином Пјером, одабрала да се Јулијана уда за Лафита и да одгаја њиховог сина. Јулијана пристаје на брак са Лафитом, а Дијего и Изабела бивају ослобођени.

Дијего се враћа у Калифорнију са Изабелом и њеним пратиоцем, а тамо налази свог оца утамниченог, конфисковане имовине од стране његовог архинепријатеља, Монкаде. Дијего ослобађа оца из затвора и препушта га бризи локалног становништва и жене Регине, не би ли се повратио. Дијего је потом ухваћен и заробљен, али га две фигуре обучене као Зоро избављују. Зоро се супротставља Монкади, присиљава га да потпише да је издајник и шаље га натраг у Шпанију. Дијего успева да опере очево име и да издејствује повлачење оптужби против њега.

Ликови Аљенде ствара свет у којем маса фикционалних ликова, од којих су неки "позајмљени" из ранијих дела о Зороу, интерагује са познатим историјским личностима. Она описује "ликове од крви и меса, њихове врлине и слабости, осјећаје и страсти".

Измишљени ликови

Јулијана де Ромеу, први љубавни интерес Дијега де ла Веге (Зороа). У причи је она веома лепа жена која привлачи многе мушкарце, а поготово Монкада. Изабела де Ромеу, млађа сестра Јулијане де Ромеу. На крају романа откривено је да је она "аутор" ове приче.

Традиционални ликови

Дијего де ла Вега (тј. Зоро), протагониста романа. Његово порекло, као и порекло идеје о Зороу је тема романа. Роман објашњава Дијегову дуалну личност, као и његов турбулентни љубавни живот. Бернардо је Дијегов "брат по млеку", будући да су обојица одгајани од стране исте жене. Он је други протагониста овога романа. Син је Ане, Индијанке из Калифорније која је као служавка радила на Де ла Веговој хацијенди. Након што посведичи силовању и убиству своје мајке, понаша се као глувонеми човек. Он и Дијего комуницирају знаковним језиком и близаначком телепатијом. Значајни су моменти кад овај јунак прича наглас. Ожењен је Лакоћом у Ноћи и заједно имају сина. Лолита Пулидо, са којом Дијего флертује у Мек Калијевој Капистрановој клетви (1919), приказана је као млада девојка која се заљубљује у прерушеног Зороа не схватајући да је он њен пријатељ из детињства Дијего. Она постаје Зороов каснији љубавни интерес, заменивши на том месту Јулијану де Ромеу.

Оригинални ликови

Лечуза Бланка ("Бела Сова") је Дијего де ла Вегова (Зороова) баба са мајчине стране. Она је шаманка и духовни вођа побуњеничког калифорнијског домородачког племена. Као Дијегов дуговни вођа, она га води кроз обред прелаза током којег он открива да је његов дух-заштитник лисица (што на шпанском гласи "Zorro"). Њена ћерка Тојпурнија је Дијегова мајка. Лечуза Бланкино име и улога узети су из анимиране серије Зороове нове авантуре (1997). Тојпурнија/ Регина де ла Вега ("Ћерка Вука") је мајка Дон Дијега де ла Веге. Њен отац је био Дијего Салазар, шпански одметник. У једном кратком периоду њеног детињства, одгајана је од стране вукова. Имала је и друга имена, укључујући и име Сива Вучица. Појављује се у ТВ серији Зоро (шп. Zorro, la espada y la rosa) из 2007. године. Историјски, Тојпурина је припадала племену Тонгва жена и мисионарских Индијанаца који су живели близу Мисије Сан Габријел Архангел. Водила је побуну против мисионара, регрутујући људе из других села. Мисли се да је она била прототип за књижевну јунакињу која се задесила у судару култура током шпанских мисија у Калифорнији.

Историјски ликови

Педро Фахес: познати сукоб између калифорнијског губернатора и његове жене Еулалије задире у Дијегову породичну прошлост. Он је посредник Алехандра де ла Веге који му завештава своју велику хацијенду. Жорж Санд: позната француска списатељица помиње се као млада девојка која се заљубљује у Дијега. У роману она има другачију животну причу од животне приче стварне Жорж Сандове. Жан Лафит: Дијего и његови сапутници су заробљени од стране француског пирата који се крио у заливима близу Луизијане. Његова сасвим црна одора је инспирација за Зороов костим. Он се касније жени Дијеговом првом љубављу Јулијаном. Мари Лаво: вуду краљица Њу Орлеанса се кратко помиње у роману, током времена које су Дијего и његови сапутници провели као "гости" Жана Лафита. Она покушава да излечи Кетрин Вијар, болесну жену Жана Лафита. Кад Катрин умре, Мари је та која преноси Јулијани Кетринину жељу да је она наследи као пиратова жена. Естанислао: Јокут Индијанац који је предводио побуну против Мисије Сан Хозе 1827. године.

Остала помињања Аљенде је написала и есеј о писању романа Зоро који је укључен у антологију Приче о Зороу. То је прва антологија оригиналних приповедака о Зороу, уредника Ричарда Дина Стара, коју је објавила издавачка кућа Мунстон Букс (Moonstone Books).

Референце