Миливоје Млађеновић (Којчиновац, 1959) је српски књижевник, драматург и позоришни стваралац, познат по свом доприносу савременој културној сцени Републике Српске и Србије.

Биографија Дипломирао на Филолошком факултету 1982. године, група за југословенску књижевност и српскохрватски језик - књижевно-публицистички смер. Магистарску тезу под називом „Књижевни прототипови у дечјим драмама Александра Поповића“ одбранио је на Учитељском факултету у Сомбору 2002. године. Докторирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, са тезом „Преобликовање модела бајке у српској дечјој драмској књижевности“ (2007).

Радио је као новинар (од 1982. до 1989). године, био је директор Народног позоришта у Сомбору (од 1989. до 2000. године), затим уредник позоришних публикација у овом позоришту (од 2000. до 2002). године. За асистента за предмете Сценске уметности и драма и Курс рецитовања на Учитељском факултету у Сомбору постављен је 2003. године. Исте године постављен је за директора Српског народног позоришта у Новом Саду, и на тој функцији остао до 2009. године. Био је директор установе Стеријино позорје од 2009. до 2012. године. Био је уметнички консултант Народног позоришта "Стерија" Вршац од 2013. до 2015. године. Тренутно је уметнички руководилац Градског позоришта Семберија у Бијељини од оснивања 2019.

Педагошким радом бавиo се на Педагошком факултету у Сомбору - ванредни професор за предмете Сценска уметност, Увод у позоришну уметност, Стилистика и др.

Био је селектор и члан Жирија Стеријиног позорја (2021-2023) и других значајних позоришних фестивала у земљи и иностранству. У Шабачком позоришту изведена је његова комедија Рабле/Врлина/Грех; у Народном позоришту Сомбор Голубија времена (2016), Маестро (2017) и Мразовић – дидактичка антидрама (2018); у Градском позоришту „Семберија” у Бијељини (Република Српска) Комедија ометена у развоју (2019), Мила, глумица у немилости (2023), Певање и ћутање Софке Николић (2024); у Позоришту младих у Новом Саду Кад сам био гарав (2019); у Културном центру „Лаза Костић“ у Сомбору, Рапсодија Стојков (2025); у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању (2026) комедија Гороцвет, а на сценама у Србији и региону играно је петнаестак његових драмских дела за децу.

Осим стручних и научних радова из науке о књижевности и театрологије, пише и објављује драме, позоришне и књижевне критике, есеје, репортаже, сценарије за телевизијске емисије, уредник је бројних специјализованих позоришних емисија, писац афоризама, позоришних представа за децу и путописа.

Написао је десетак драмских комада за децу који се изводе у позориштима у Сомбору, Зрењанину, Зајечару, Крушевцу, Нишу, Краљеву, Ужицу, Вршцу, Бањалуци, Зеници и Бијељини.

Аутор је књига Баш челик и друге за позорницу удешене бајке (Змајеве дечје игре, Нови Сад, 1997), Путописи из позоришта, (Spektar book, Сомбор, 1997), Жез-рез (афоризми), (Информативни центар, Сомбор, 1992), Сценске бајке Александра Поповића (Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2005), Чудне звери на провери : изабране и нове за позорницу удешене бајке (Media Art Service International и Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2007), Одлике драмске бајке (студија) (Стеријино позорје и Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2009), Скандалозна комедија : карневалска ретро-визија у једанаест, а можда и дванаест слика : смућкалице, свакојаке маскаре и милобруке према делу Франсоа Раблеа "Гаргантуа и Пантагруел" на Тргу пјесника у Будви ... (Матична библиотека "Светозар Марковић" и Фондација "Зоран Радмиловић", Зајечар, 2010), Голубија времена : Ћопићево детињство и млади дани (Сомбор : Народно позориште, 2015), Маестро : фантазма/глорија у четири дела и седамдесет позоришних репродукција (Народно позориште Сомбор, Сомбор, 2017), Гороцвет 2012 : отужно-смешни али распевани догађаји на Ртњу на дан најављеног смакнућа света (инспирисано Бокачовим "Декамероном") (Народно позориште Тимочке Крајине и Центар за културу "Зоран Радмиловић", Зајечар, 2022).

Такође је објавио уџбеник Увод у позоришну уметност (2022) за будуће учитеље, приредио монографију У сазвежђу Миливоја Живановића (Пожаревац, 2020), Бубна опна (Радио-драме Гроздане Олујић у оквиру њених Сабраних дела (Београд, 2022) и већи број других публикација.

Пензионисан у звању редовног професора Педагошког факултета у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Живи у Сомбору.

Позоришни маратон у Сомбору Оснивач је позоришне манифестације „Позоришни маратон“, која се одржава сваке године у јуну у Народном позоришту у Сомбору.

Награде За изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, добитник је награде „Никола Петровић Пеца“ 1996. године; Добитник је Златне повеље „Лаза Костић“ за најбољу новинску репортажу на Међународном фестивалу репортаже „Интерфер“ 1997. године; Добитник друге награде за позоришни есеј на позоришном фестивалу „Дани Миливоје Живановића“ у Пожаревцу 2002. године; Добитник Октобарске награде Града Сомбора 2017. године; За посебан развој позоришта 2024. године награда „Лаза Телечки“; Награда „Миодраг Жалица” за најбољи босакнскохерцеговачки драмски текст за представу „Певање и ћутање Софке Николић“ 2025. године; Награда „Борисав Станковић“ за исти драмски текст за представу „Певање и ћутање Софке Николић“ 2025. године.

Библиографија

Избор из библиографије: Баш челик и друге за позорницу удешене бајке (Змајеве дечје игре, Нови Сад, 1997). Путописи из позоришта, (Spektar book, Сомбор, 1997). Сценске бајке Александра Поповића (Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2005). Чудне звери на провери : изабране и нове за позорницу удешене бајке (Media Art Service International и Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2007). Одлике драмске бајке (студија) (Стеријино позорје и Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2009), Скандалозна комедија : карневалска ретро-визија у једанаест, а можда и дванаест слика : смућкалице, свакојаке маскаре и милобруке према делу Франсоа Раблеа "Гаргантуа и Пантагруел" на Тргу пјесника у Будви... (Матична библиотека "Светозар Марковић" и Фондација "Зоран Радмиловић", Зајечар, 2010). Голубија времена : Ћопићево детињство и млади дани (Сомбор : Народно позориште, 2015). Маестро : фантазма/глорија у четири дела и седамдесет позоришних репродукција (Народно позориште Сомбор, Сомбор, 2017). Гороцвет 2012 : отужно-смешни али распевани догађаји на Ртњу на дан најављеног смакнућа света (инспирисано Бокачовим "Декамероном") (Народно позориште Тимочке Крајине и Центар за културу "Зоран Радмиловић", Зајечар, 2022).

Референце

Литература

Вељковић Мекић, Ј. Језичке игре у драмском тексту Црвенкапа Миливоја Млађеновића. У: Зборник радова са научног скупа Савремена књижевност за децу у науци и настави. Факултет педагошких наука. (Јагодина, 2010), стр. 171-180. Bašović, Almir. Dramsko stanje Laze Kostića (Milivoje Mlađenović: Intertekstualna pletisanka: Konstitucija dramskog lika Laze Kostića, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2020); str. 201-205. Варница, Невена. Сценска бајка и њене одлике - Миливоје Млађеновић као изучавалац драме за децу''. – У: Детињство, Нови Сад, XXXIV/2008, бр. 4, 56-58.

Спољашње везе Миливоје MЛАЂЕНОВИЋ Vesti označene sa „dr milivoje mlađenović” Milivoje Mlađenović Golubija vremena Milivoje Mlađenović Milivoje Mlađenović: Potreban je novi pozorišni sistem u Srbiji ИНТЕРВЈУ Миливоје Млађеновић: Ни пресек, ни просек Nekoliko kusih… i jedan drčni petlić! Milivoje Mlađenović: Sve kulture u svetu neguju domaću dramu Миливоје Млађеновић, управник Српског народног позоришта из Новог Сада

Категорија:Рођени 1959. Категорија:Српски књижевници Категорија:Бијељинци Категорија:Књижевници Босне и Херцеговине Категорија:Срби у Босни и Херцеговини