Salvia yangii, раније позната као Perovskia atriplicifolia, и обично називана руска жалфија, је цветајућа зељаста вишегодишња биљка и полугрм. Иако раније није била члан рода жалфија (Salvia), од 2017. године укључена је у њега. Има усправан хабитус, обично достиже висину од 0,5 до 1,2 метара, са четвртастим стабљикама и сиво-зеленим листовима који дају карактеристичан мирис када се згњече. Најпознатија је по својим цветовима. Њена сезона цветања траје од средине лета до краја октобра, са плавим до љубичастим цветовима распоређеним у раскошне, разгранате метлице.
Пореклом је из степа и брда југозападне и средње Азије. Успешна у широком спектру климатских и земљишних услова, од тада је постала популарна и широко сађена. Развијено је неколико култивара, који се првенствено разликују по облику листа и укупној висини; 'Blue Spire' је најчешћи. Ова варијација се широко користи у баштама и пејзажној архитектури. S. yangii је била биљка године Удружења за вишегодишње биљке 1995. године, а култивар 'Blue Spire' добио је Награду за баштенске заслуге од Краљевског хортикултурног друштва.
Врста има дугу историју употребе у традиционалној медицини у свом природном станишту, где се користи као третман за разне тегобе. Ово је довело до истраживања њене фитохемије. Њени цветови се могу јести у салатама или гњечити за прављење боја, а биљка је разматрана за потенцијалну употребу у фиторемедијацији контаминираног земљишта.
Опис мини|лево|Цветови, приказују чашицу прекривену длачицама, цевасту круницу и истакнути стубић Salvia yangii је листопадни вишегодишњи полугрм са усправним до раширеним хабитусом. На први поглед подсећа на знатно већу верзију лаванде. Више грана израста из заједничког ризома, достижући висину од 0,5 до 1,2 метара, са појединим примерцима који достижу и 1,5 метара. Зрела биљка може бити широка 0,6 до 1,2 метара. Чврсте стабљике су четвртасте у пресеку, и прекривене су индументумом који чине звездасти трихоми и капљице уља. Нарочито током јесени, ове длачице дају стабљикама сребрнаст изглед.
Сивкасто-зелени листови имају наспрамни распоред, и причвршћени су за стабљике кратком петељком. Обично су дуги 3 до 5 центиметара и широки 0,8 до 2 cm, иако су код неких популација ужи. Укупан облик листа варира од спљоштеног (заобљен облик дужи него што је широк) до копљастог. Листови су перасто дељени, са дубоко урезаном ивицом која може бити таласаста или оштро назубљена; чак и унутар једне заједнице S. yangii може постојати значајна варијација у детаљима облика листа. Листови при врху грана могу прелазити у брактеје. Лишће је ароматично, посебно када се згњечи, са мирисом који се описује као сличан жалфији, као мешавина жалфије и лаванде, или као терпентин.
Сезона цветања S. yangii може трајати од јуна до октобра, иако популације у неким деловима њеног ареала, попут Кине, могу цветати у знатно краћем периоду. Цваст је раскошна метлица, дужине 30 до 38 cm, са много грана. Свака од ових грана је грозд, са појединачним цветовима распоређеним у паровима који се називају пршљенасте цвасти (вертициластри). Чашица сваког цвета је љубичаста, густо прекривена белим или љубичастим длачицама, и дуга је око 4 mm. Круница је цевастог облика, формирана од четвороделне горње усне и нешто краће доње усне; плаве или љубичастоплаве латице дуге су око 1 cm. Забележено је да стубић може бити истакнут — пружајући се ван цеви цвета — или задржан унутар цвета; сви познати примерци S. yangii у узгоју имају истакнуте стубиће. Хортикултурни писац Нил Содерстром описује изглед цветова из даљине као „фину измаглицу или маглу”.
Плодови се развијају око месец дана након цветања, и састоје се од тамносмеђих овалних орашица, величине око 2 x 1 mm.
Фитохемија Фитохемија руске жалфије предмет је основних истраживања. Анализа њеног етеричног уља идентификовала је преко две десетине хемијских једињења, иако детектована једињења и њихова релативна заступљеност нису били конзистентни. Већина анализа идентификовала је различите монотерпене и монотерпеноиде као доминантне компоненте, као што су карен, еукалиптол, лимонен, γ-терпинен и (+)-β-тујон, иако је етерично уље узорка из Ботаничке баште Универзитета у Торину имало камфор као најзаступљенију компоненту. Присутни су и други монотерпени, камфен, α-пинен, и β-пинен, као и сесквитерпени попут γ-кадинена, δ-кадинена, trans-кариофилена и α-хумулена. Екстраховано је неколико терпеноидних алкохола — борнеол, цедрол и ментол — као и кафейна киселина и ферулинска киселина. Изолована су и сложенија једињења, од којих су нека први пут идентификована на овај начин, укључујући перовскатон; гликозиде атриплизиде А и Б; и атрицине А и Б, пар тритерпена који су слични олеанану. Екстракцијом су изолована четири дитерпенска глукозида.
Сличне врсте Девет врста је признато унутар Salvia подрода Perovskia. S. abrotanoides дели већи део ареала S. yangii, али се разликује по двоструко перастим листовима. У природи могу настати хибриди између ове две врсте. Ограничена на Туркестан у свом природном станишту, P. scrophularifolia је мање усправна; неки облици имају беле цветове. Цветови P. scabiosifolia су жути.
Таксономија Salvia yangii је описао, под именом Perovskia atriplicifolia, Џорџ Бентам 1848. године, на основу примерка који је сакупио Вилијам Грифит у Авганистану, који се сада чува у хербаријуму Ботаничке баште Кју као холотип ове врсте. Специфични епитет atriplicifolia значи „са листовима као код пепељуге (Atriplex)”, што се односи на њену сличност са овом биљком. Иако је обично позната као руска жалфија, S. yangii није пореклом из Русије.
Популација сакупљена у Ташкурган-таџичком аутономном округу, префектури Кашгар, Синђанг, Кина, описана је као засебна врста 1987. године под именом Perovskia pamirica, али је касније сматрана синонимом за P. atriplicifolia.
Године 2017. P. atriplicifolia је пребачена у род Salvia. Међутим, комбинације Salvia atriplicifolia и Salvia pamirica већ су биле заузете од стране других таксона, те је врсти додељен нови специфични епитет yangii, у част Јанга Чангјоуа, једног од аутора врсте P. pamirica.
Филогенија
У оквиру породице уснатица (Lamiaceae), велики род Salvia дуго се сматрао монофилетским, на основу структуре његових прашника. Неколико мањих родова, укључујући Dorystaechas, Perovskia и Meriandra, такође су били укључени у трибус Mentheae, али се сматрало да су у даљем сродству. Године 2004, молекуларно-филогенетска студија заснована на два гена хлоропластне ДНК (rbcL и trnL-F) показала је да род Salvia није монофилетски, већ да се састоји од три препознатљива кладуса. Кладус I је у ближем сродству са родом Perovskia него са другим члановима рода Salvia.
S. yangii је била предмет каснијих студија које су имале за циљ да разјасне односе унутар трибуса Mentheae. Даља истраживања су комбиновала палинолошку анализу поленових зрна са секвенцирањем ДНК (rbcL), како би пружила додатну подршку за везу између рода Perovskia и кладуса Salvia I. Такође је направљена разлика између врста S. yangii и S. abrotanoides, уз потврду њихове блиске сродности. Накнадна мултигенска студија (четири маркера хлДНК и два маркера нрДНК) ревидирала је делове кладограма трибуса Mentheae, чинећи род Rosmarinus сестринском групом роду Perovskia.
Култивари мини|десно|Култивар 'Blue Spire' Развијено је неколико култивара врсте S. yangii. Првенствено се разликују по висини зрелих биљака и дубини уреза на ивицама листова. Многи од ових култивара, посебно они са дубоко урезаним листовима, заправо могу бити хибриди између S. yangii и S. abrotanoides. У том контексту, неки се могу називати хибридним именом Perovskia ×hybrida.
Најчешћи култивар, 'Blue Spire', налази се међу онима за које се сумња да су хибриди. Изабран је из немачких засада од стране британског расадника Ноткатс (Notcutts Nurseries), а први пут је изложен 1961. године. 'Blue Spire' расте на око 1,2 метара висине и има крупне, тамноплаве цветове. Године 1993, добио је Награду за баштенске заслуге (Award of Garden Merit) од Краљевског хортикултурног друштва.
'Filigran' достиже висину од 1,2 до 1,3 метара; име овог високог, чврстог култивара је немачка реч за филигран, што се односи на његово чипкасто лишће налик папрати. 'Little Spire' је нижи, са висином одрастања од само 0,6 метара. 'Longin' је сличне висине као 'Blue Spire', али усправнији. Алан Армитиџ је установио касноцветајући култивар 'Mystery of Knightshayes' од биљке са имања Најтсхејз Корт (Knightshayes Court). Остали култивари су 'Blue Haze', 'Blue Mist', 'Hybrida' (који се такође зове 'Superba'), 'Lace', 'Lisslit', 'Rocketman' и 'WALPPB'.
Распрострањеност и станиште Широко распрострањена широм Азије у свом природном ареалу, S. yangii расте у западној Кини, северозападној Индији, Пакистану, Авганистану, Ирану, Турској и деловима источне Европе. Налази се у степама и на обронцима брда, и расте на вишим надморским висинама у планинским пределима, укључујући Хималаје. Забележена је на висини од око 3.000 метара на Каракоруму. У округу Кета у Пакистану често се налази у заједници са травом Chrysopogon aucheri, и може послужити као индикаторска врста за земљишта са ниском доступношћу калцијум карбоната и хлорида. Оштра станишта која преферира S. yangii упоредива су са степама у којима доминира пелин (sagebrush) у Северној Америци.
Екологија У неким деловима њеног ареала, попут Харбоија, ови степски екосистеми користе се као пашњаци за испашу животиња попут оваца и коза, иако је ова крма генерално лошег нутритивног квалитета. S. yangii може послужити као значајан извор фосфора и цинка, упркос томе што је богата тешко сварљивим материјама, као што су неутрална детерџентска влакна и лигнин.
Узгој мини|upright|Илустрација из часописа Curtis's Botanical Magazine из 1912. године Након уношења у Уједињено Краљевство 1904. године, ирски баштован и аутор Вилијам Робинсон био је одмах одушевљен биљком, за коју је рекао да је „вредна места у најодабранијем врту због свог грациозног хабитуса и дуге сезоне лепоте.” Краљевско хортикултурно друштво бележи појаву култивара почевши са P. 'Hybrida', селектованим у једном расаднику у Хемпширу 1930-их. До касних 1980-их и раних 1990-их, S. yangii је стекла широку популарност, а 1995. године је изабрана за Биљку године Удружења за вишегодишње биљке.
Култивар 'Blue Spire' добио је Награду за баштенске заслуге од Краљевског хортикултурног друштва.
Садња и нега Руска жалфија је вишегодишња биљка погодна за широк спектар услова, барем тамо где њена склоност ка ширењу неће представљати проблем. Врста преферира пуно сунце. Примерци посађени на делимично засенетим местима имају тенденцију да се шире или падају, иако се ово понашање може донекле контролисати закидањем младих изданака или пружањем чврсте потпоре око које се биљка може обмотати. Цветови се развијају само на новим изданцима. Биљке орезиване на висину од 15 до 61 cm у рано пролеће дају најбољи каснији раст и цветање.
Отпорна и на топлоту и на хладноћу, узгаја се у Северној Америци у USDA зонама отпорности од три до девет, иако су неки култивари можда боље прилагођени екстремним температурама од других. Успешно се гаји од југозапада Сједињених Држава, преко већег дела земље на северу и истоку, и преко границе Канаде и САД до Онтарија и Квебека. У најхладнијим подручјима може захтевати значајну заштиту да би преживела зиму. У Уједињеном Краљевству, Краљевско хортикултурно друштво доделило јој је оцену отпорности H4, што значи да толерише температуре од -10 до -5 °C и да је отпорна током типичних зима у већем делу земље.