Врбе () су новела британског писца Алџернона Блеквуда, први пут објављене 1907. године у збирци -{The Listener and Other Stories}-. Једно је од Блеквудових најпознатијих дела и имало је велики утицај на бројне касније писце. Х. Ф. Лавкрафт сматрао ју је најбољом причом о натприродном у енглеској књижевности.H. P. Lovecraft's Favorite Weird Tales, ed. Douglas Anderson, ; the book cites two lists made by Lovecraft of his favorite weird tales, both of which put "The Willows" at the top.

Прича се на српском језику први пут појавила 2015. у оквиру збирке прича Врбе издавачке куће Орфелин, у преводу Саве Кузмановића.

Радња Два пријатеља путују кануом низ Дунав. Кроз причу, приповедач персонификује окружење — реку, сунце, ветар — приписујући им снажне и на крају претеће особине. Најзлокобније су масе густих, разбацаних, претећих врба, које су се „померале саме од себе, као да су живе и тако на неки непојмљив начин пробудиле мој сопствени дубоки осећај за ужасно”. Његов пријатељ, познат само као „Швеђанин”, већ на почетку је описан као чврст, прагматичан и нимало склон маштању, што чини још језивијим то што касније успева јасно да осети натприродну опасност.

Убрзо након што су преко ноћи зауставили свој кану на једном пешчаном острву близу Презбурга, приповедач размишља о снази Дунава, његовим људским особинама и сопственој вољи:

Он такође посебно описује сребрнасте, ветром повијане врбе као злокобне:

У једном тренутку, двојица мушкараца виде путника у његовом „чамцу равног дна”. Међутим, чини се да их човек упозорава и на крају се прекрсти пре него што нагло крене низ реку и нестане из њиховог видокруга. Током ноћи, из шуме се појављују мистериозне силе, укључујући застрашујуће огромне тамне облике који се уздижу са грана врба ка небу, звукове куцања изван њиховог шатора, звуке сличне гонгу, чудне сенке, осећај да је атмосфера постала тешка и да их притиска, као и утисак да су врбе претеће промениле положај, приближавајући се шатору. Ујутру, њих двојица схватају да им недостаје једно весло, да је потребно поправити расекотину на кануу и да је део хране нестао. Међу њима се јавља наговештај неповерења. Другог дана, завијајући ветар се смирује и наступа чудна, зујећа тишина. Током друге ноћи, Швеђанин покушава да се баци у реку као „жртва”, али га приповедач спасава. Следећег јутра, Швеђанин тврди да су мистериозне силе пронашле другу жртву која би могла да их спасе. Откривају тело сељака заглављено у корењу близу обале. Када додирну тело, чини се да из њега избија нека жива присутност и нестаје у небу. Касније примећују да је тело прекривено удубљењима у облику левка, сличним онима која су раније видели дуж обале острва. То је „њихов страшни жиг”, каже Швеђанин. Тело бива однесено водом, попут „видре” за коју су мислили да су је видели непосредно пре него што су се улогорили на острву.

Анализа Тачна природа мистериозних ентитета у Врбама није јасна, и они се понекад чине злонамерним или подмуклим, а понекад једноставно мистичним и готово божанским: „нови поредак искуства, и у правом смислу те речи неземаљски”, и свет „где се велике ствари одвијају непрестано… огромне сврхе… које се непосредно тичу душе, а не посредно њених пуких израза”. Ове силе се често супротстављају природној лепоти подручја, која је сама по себи снажна и динамична. У целини, прича сугерише да је пејзаж заправо раскрсница, тачка додира са „четвртом димензијом” — „на граници другог света, страног света, света насељеног само врбама и душама врба”. Прича укључује концепт паралелног универзума који се, на одређеном месту и у одређено време, поклапа са нашим; укључујући и идеју да граница између светова постаје танка и омогућава продор сила или бића. Овај мотив је од тада често коришћен у фантастичној и хорор књижевности.

Пријем Грејс Изабел Колброн је у свом есеју из 1915. године Algernon Blackwood: An Appreciation тврдила: „По чистом, огољеном и концентрисаном ужасу, необјашњеном и необјашњивом, приче попут Врба могу се сматрати водећима међу натприродним причама.”Grace Isabel Colbron, "Algernon Blackwood: An Appreciation", . Jefferson, NC: McFarland, 2008. ().

Врбе су биле омиљена прича Х. Ф. Лавкрафта, који је у свом трактату из 1927. године Натприродна страва у књижевности написао: „Овде уметност и уздржаност у приповедању достижу свој највиши развој, а утисак трајне снаге постиже се без иједног натегнутог пасуса или иједне погрешне ноте.”

Историчар хорора Роберт С. Хаџи уврстио је Врбе на своју листу најстрашнијих хорор прича из 1983. године.R. S. Hadji, "The 13 Most Terrifying Horror Stories", , July–August 1983, .

Референце

Спољашње везе на Пројекту Гутенберг

Категорија:Књиге 1907. Категорија:Новеле