мини|десно|Велемајстор Гари Каспаров (2007) Шаховска титула је титула коју регулише шаховско управно тело и додељује играчима на основу њиховог учинка и ранга. Такве титуле се обично додељују доживотно. Међународно шаховско управно тело ФИДЕ додељује неколико титула, од којих је најпрестижнија велемајстор; многе националне шаховске федерације такође додељују титуле као што је национални мајстор. Приступљено 9. 12. 2006. Шире гледано, термин „мајстор” може се односити на било ког висококвалификованог шахисту.
Шах за таблом Генерално, шаховски мајстор је играч такве вештине да обично може победити већину аматера. Међу шахистима, термин се често скраћује на мајстор.
Оснивањем светског шаховског тела, Светске шаховске федерације (ФИДЕ), створене су титуле вишег ранга од титула „националног мајстора”. Године 1950, ФИДЕ је креирала титуле „велемајстор” и „Интернационални мајстор”, за које су захтеви током година све више формализовани. Године 1978, ФИДЕ је увела нижу титулу „ФИДЕ мајстор”.
Рана употреба мајсторске титуле Од почетака забележеног шаха до оснивања првих шаховских организација, термин мајстор се примењивао неформално, просто као ствар популарног признања. Јаки играчи су показивали своју снагу у игри и стицали неформалну репутацију шаховских мајстора.
Како је шах постајао све распрострањенији у другој половини 19. века, организације су почеле да додељују овај термин. Један од најпрестижнијих догађаја тог времена био је Конгрес Немачког шаховског савеза, који је први пут организовао Немачки шаховски савез 1876. године. Стандард овог савеза за титулу мајстора био је Meisterdrittel (мајсторска трећина), односно победа у најмање једној трећини партија на главном турниру њиховог конгреса. Победник Hauptturnier-а илити „резервног” турнира имао је право да се такмичи на главном догађају следећег конгреса, уз шансу да оствари Meisterdrittel.
ФИДЕ титуле
Велемајстор (ВМ) је највиша титула коју шахиста може освојити. Уобичајен начин да играч испуни услове за титулу велемајстора јесте постизање ФИДЕ рејтинга од 2500 у било ком тренутку и три повољна резултата на турнирима (који се називају норме) на којима учествују други велемајстори, укључујући неке из земаља ван оне из које је кандидат. Интернационални мајстор (ИМ). Захтева минимални рејтинг од 2400 и три норме, док су услови за постизање норме нижи у поређењу са ВМ титулом. ФИДЕ мајстор (ФМ). Захтева минимални рејтинг од 2300. Норме нису потребне. Кандидат мајстор (КМ). Захтева минимални рејтинг од 2200. Норме нису потребне. Горе наведене титуле отворене су и за мушкарце и за жене. Доступне су и посебне титуле само за жене: Женски велемајстор (ЖВМ) Захтева минимални рејтинг од 2300 и три норме. Женски интернационални мајстор (ЖИМ) Захтева минимални рејтинг од 2200 и три норме, док су услови за постизање норме нижи у поређењу са ЖВМ титулом. Женски ФИДЕ мајстор (ЖФМ) Захтева минимални рејтинг од 2100. Норме нису потребне. Женски кандидат мајстор (ЖКМ) Захтева минимални рејтинг од 2000. Норме нису потребне. Почевши од Ноне Гаприндашвили 1978. године, 44 жене су такође освојиле ВМ титулу.Current FIDE lists of top players with their titles are online at . Приступљено 11. 12. 2006.
За сваку горе наведену титулу постоје алтернативни начини за њено освајање, тако што ће се остварити резултати при или на самом врху одређених турнира високог нивоа. На пример, ВМ титула се додељује особи која победи на Светском јуниорском првенству.
ФИДЕ такође додељује титуле за играче „нижег ранга”, без обзира на пол, преко ФИДЕ онлајн арене:
Арена велемајстор (АВМ). Захтева минимални онлајн ФИДЕ рејтинг од 2000. Арена интернационални мајстор (АИМ). Захтева минимални онлајн ФИДЕ рејтинг од 1700. Арена ФИДЕ мајстор (АФМ). Захтева минимални онлајн ФИДЕ рејтинг од 1400. Арена кандидат мајстор (АКМ). Захтева минимални онлајн ФИДЕ рејтинг од 1100. За арена титуле нису потребне норме, међутим, играч мора одржавати ФИДЕ онлајн рејтинг на најмање минималном потребном нивоу за најмање 150 узастопних партија булет шаха, 100 партија блиц шаха или 50 партија рапид шаха.
ФИДЕ такође додељује титуле за судије, композиторе студија и тренере.
Националне титуле Неке националне шаховске федерације додељују титуле као што је „национални мајстор” (НМ). Националне шаховске федерације слободне су да поставе било које стандарде за такве титуле, које ФИДЕ не признаје. Стандарди за титуле „мајстора” у различитим земљама варирају, али се обично заснивају на критеријумима као што су постизање одређеног рејтинга (обично око 2200 по Ело систему), остваривање потребног броја турнирских резултата („норми”) на одређеном нивоу, или запажен учинак на националном првенству те земље. У неким случајевима, може се проширити на почасне титуле које се додељују (на пример) истакнутим шаховским администраторима, пословним покровитељима или политичарима. Од увођења титуле ФИДЕ мајстор (ФМ) 1978. године, неке федерације, попут оних у Ирској и Немачкој, престале су да додељују титуле националног мајстора, очигледно сматрајући их застарелим.
Совјетски Савез У Совјетском Савезу, мајсторску титулу је додељивала савезна влада и била је повезана са титулом мајстора спорта. Први шахиста који је добио ову титулу био је Петар Романовски 1934. године. Само играчи који су се истакли на Првенству Совјетског Савеза у шаху су узимани у обзир за титулу, а укупно је додељено мање од 100 признања. Већина ових играча такође се квалификовала за ФИДЕ титуле интернационалног мајстора или велемајстора.
Сједињене Државе ШФСД тренутно додељује националну титулу за постизање рејтинга од 2200 (мајстор): {| ! Титула ! Рејтинг |- | Виши мајстор | 2400 |- | Доживотни мајстор | 2300 |- | Мајстор | 2200 |- | Кандидат мајстор | 2000 |- | 1. категорија | 1800 |- | 2. категорија | 1600 |- | 3. категорија | 1400 |- | 4. категорија | 1200
Експерт + ШФСД категорије рејтинга Категорија Распон рејтинга Виши мајстор Преко 2400 Национални мајстор Преко 2200Играчи који одржавају рејтинг од 2200 током 300 партија су „Доживотни мајстори” Експерт 2000–2199 Класа А 1800–1999 Класа Б 1600–1799 Класа Ц 1400–1599 Класа Д 1200–1399 Класа Е 1000–1199 Класа Ф 800–999 Класа Г 600–799 Класа Х 450–599 Класа И 200–449 Класа Ј испод 200ШФСД има доњу границу рејтинга од 100
Шаховски експерт је титула коју додељује Шаховска федерација Сједињених Држава (ШФСД). Додељује се шахистима који имају рејтинг од 2000 до 2199. Играчи са вишим рејтингом су мајстори, док су они са нижим рејтингом играчи класа. Отприлике 50.000 шахиста има ШФСД рејтинг, од којих око 2.500 има рејтинг 2000 или већи. Дакле, шаховски експерти чине најбољих 5% свих ШФСД турнирских шахиста. Од 2008. године, ШФСД такође додељује титулу кандидат мајстора играчима који остваре пет 'норми' заснованих на учинку на турнирима, а истовремено имају рејтинг изнад 2000. Као и титула мајстора, титуле кандидат мајстора додељују се доживотно.
Титула шаховског експерта се не додељује доживотно. Сваки пут када турнирски шахиста одигра партију, његов рејтинг расте или опада у зависности од исхода партије и од тога колико му је противник јак. Ако рејтинг шаховског експерта падне испод 2000, он више није шаховски експерт (иако задржава титулу кандидат мајстора, уколико ју је стекао према горенаведеним критеријумима). Ово је у супротности са међународним титулама које додељује ФИДЕ, које се додељују доживотно. У европским земљама се термин „експерт” не користи. Уместо тога, играчи тог нивоа називају се „кандидат мајсторима”, мада ФИДЕ титула кандидат мајстора углавном захтева виши рејтинг (2200 ФИДЕ).
Међутим, могуће је (и уобичајено) да играчи у Сједињеним Државама имају рејтинг који их сврстава у 'експертску' категорију, а да притом задрже титулу 'доживотног мајстора' или 'националног мајстора'. Титула 'мајстора' додељује се свакоме ко испуни критеријуме које је поставила ШФСД, укључујући и то да је некада имао рејтинг преко 2200. Попут ФИДЕ титула ФИДЕ мајстора, интернационалног мајстора и велемајстора, титула 'мајстора' додељује се доживотно. Према ШФСД-у, играчи са рејтингом испод 2200, који су стекли титулу 'националног мајстора' или 'доживотног мајстора', и даље се називају 'мајсторима'.
Прва ШФСД рејтинг листа објављена је у децембру 1950. На тој листи, експерти су били играчи са рејтингом од 2100 до 2300, а мајстори су били играчи са рејтингом од 2300 до 2500. Ипак, у року од неколико година откривено је да рејтинзи убрзано дефлирају. Због тога су класификације спуштене за 100 поена, тако да су од тада експерти имали рејтинг између 2000 и 2200. Године 1960. ШФСД је усвојила нови Ело рејтинг систем који је заменио оригинални Харкнесов систем. Од тада су вршена континуирана прилагођавања тог система, са примарном сврхом стабилизације система рејтинга против сила инфлације и дефлације, тако да ће шаховски експерт данас бити приближно исте снаге као што је шаховски експерт био пре двадесет или четрдесет година.
Ове информације се такође односе на Канаду, под покровитељством Шаховске федерације Канаде (ШФК), са једном разликом што Класа Е обухвата све играче са рејтингом испод 1200. Сличне класне разлике могу се примењивати и у другим националним шаховским федерацијама.
Мајстор Шаховска федерација Сједињених Држава (ШФСД) додељује титулу националног мајстора свима који остваре ШФСД рејтинг од 2200, а титулу вишег мајстора свима који остваре ШФСД рејтинг од 2400 уз одређене 'норме' током турнирских такмичења. ШФСД такође додељује титулу доживотног мајстора свима који одрже рејтинг од 2200 укупно 300 или више партија током свог живота.
У Сједињеним Државама, титула „национални мајстор” се додељује доживотно, без обзира на то да ли рејтинг националног мајстора касније падне испод 2200."Meeting Minutes – Board of Directors Meeting – August 2002", United States Chess Federation, PO Box 3967, Crossville, TN 38557 У августу 2002. године, ова позиција је кодификована (након што је призната као постојећи статус кво) од стране Одбора за политику ШФСД усвајањем предлога који гласи: „Сваки члан ШФСД који је имао редовни пост-турнирски рејтинг од 2200 или виши (објављен или не) показао је значајан ниво шаховске способности и то му се признаје аутоматским додељивањем доживотне титуле националног мајстора.”
Доживотни мајстор Доживотни мајстор је шаховска титула коју додељује Шаховска федерација Сједињених Држава (ШФСД). Да би се ова титула доделила, особа мора да одржи мајсторски рејтинг већи од 2200 на најмање 300 ШФСД рејтингованих турнирских шаховских партија.
Током 1990-их, ШФСД је такође додељивала титулу „доживотног мајстора” на основу другачијег и сложенијег система који је био сличан ФИДЕ 'систему норми' за доделу титула. Овај метод за стицање титуле доживотног мајстора званично је признат од стране ШФСД 1. јануара 1996. године. Систем „класних норми” касније је укинут, а играчи који су имали или су накнадно добили титулу на бази 300 партија преименовани су у „оригиналне доживотне мајсторе”. У пракси, ова разлика се ретко прави. Оригинални доживотни мајстори морали су да одиграју 300 партија као мајстори а да им рејтинг не падне испод 2200, иначе би бројање почело испочетка.
Као што име ове титуле сугерише, она се задржава доживотно, без обзира на било какав каснији пад рејтинга. Због тога је могуће да постоји играч са ШФСД рејтингом од 2000 (или нижим) који је доживотни мајстор, иако је ово ретко за 'оригиналне доживотне мајсторе' (пошто такву доњу границу рејтинга може спустити само ШФСД), који имају доњу границу рејтинга од 2200. Чешће се среће код играча који су стекли титулу доживотног мајстора кроз сада укинути систем норми, који није захтевао рејтинг преко 2200 за добијање титуле.
Канада Шаховска федерација Канаде додељује титулу националног мајстора играчима који постигну национални рејтинг од 2200 и три турнирска учинка („норме”) од 2300 или више. Такође додељује титуле националног женског мајстора и националног кандидат мајстора на рејтингу од 2000, са три норме од 2100 или више.. Chess.ca. Приступљено 23. 10. 2013.
Енглеска