мини|upright=1.25|Јапанска илустрација која приказује беле лотосе у 25. поглављу: „Универзална капија” Лотосове сутре. Текст је исписао Сугавара Мицушиге, период Камакура, око 1257, Метрополитен музеј уметности, Њујорк.
Лотосова сутра (, , ; јапански језик: 法華経; ромађи: Hokkekyō; ) једна је од најутицајнијих и најпоштованијих будистичких махајана сутри. Она је главни спис на којем су засноване кинеска школа Тјентај и њене изведене школе — јапанске школе Тендај и Ничирен, корејска школа Чонте и вијетнамска школа Тјен тај у оквиру будизма. Такође је утицала на друге источноазијске будистичке школе, као што су чан и зен. Према британском будологу Полу Вилијамсу, „за многе будисте у источној Азији од најранијих времена, Лотосова сутра садржи коначно учење Буде Шакјамунија — потпуно и довољно за спасење.” Амерички будолог Доналд С. Лопез Млађи пише да је Лотосова сутра „вероватно најпознатији од свих будистичких текстова”, представљајући „радикалну ревизију како будистичког пута тако и личности самог Буде”.
Два централна учења Лотосове сутре била су веома утицајна за махајана будизам. Прво је доктрина о Једном возилу, која каже да сви будистички путеви и праксе воде ка будинству и да су све то заправо „вешта средства” за постизање будинства. Друга је идеја да је животни век Буде неизмеран, те да он стога није заиста прешао у коначну нирвану (само се чинило да је то учинио као упаја), већ је и даље активан у подучавању дарме.
Наслов мини|upright=1.35|Санскртски рукопис Лотосове сутре на јужном туркестанском брами писму. мини|upright=0.8|Јапански наслов Лотосове сутре (даимоку) приказан на каменом натпису.
Најранији познати санскртски наслов за сутру је Saddharma Puṇḍarīka Sūtra (सद्धर्म पुण्डरीक सूत्र), што се може превести као „Спис о лотосовом цвету фине дарме” или „Беседа о белом лотосу истините доктрине.” У енглеском језику чешће се користи скраћени облик Лотосова сутра.
Преводи овог наслова на азијске језике укључују следеће:
. Ово је наслов кинеског превода Кумарађиве. Карактери значе: сутра о суптилном лотосовом цвету дарме Скраћени наслов: („Сутра о цвету дарме”) Наслов кинеског превода Дармаракше је („Сутра о истинитом цвету дарме”) (скраћено: Hoke-kyō) (скраћено: ). . . (скраћено: ). Тангутски (романизовано):
Јапански будистички свештеник Ничирен (1222–1282) сматрао је наслов сажетком учења Лотосове сутре. Појање наслова је основна верска пракса коју је заговарао током свог живота.
Главне теме мини|upright=1.35|У параболи о запаљеној кући (приказаној у горњем делу ове корејске илустрације сутре), отац користи три врсте кола као начин да наведе своје синове да изађу из запаљене куће. Међутим, када побегну од ватре, сви добијају само једну врсту кола.
Једно возило, многа вешта средства Лотосова сутра је позната по својим опсежним упутствима о вештим средствима (санскрт: upāyakauśalya (उपायकौशल्य) или upāya (उपाय), кин.: fangbian, јап.: hōben), што се односи на то како буде подучавају на много начина прилагођених потребама њихових ученика. Овај концепт будистичких педагошких стратегија често се објашњава кроз параболе или алегорије. У Лотосовој сутри, многе „веште” или „целисходне” праксе и учења којима је Буда подучавао (укључујући „три возила” до буђења) откривају се као део „Једног возила” (санскрт: ekayāna (एकयान), кин.:一乘; yīchéng), врховног и свеобухватног пута који води ка будинству. Штавише, ово јединствено возило није ништа друго до миријада вештих средстава која су његови изрази и модуси. Као што Буда каже у сутри: „Тражите колико хоћете у свих десет праваца, нема другог возила, осим упаја буда.”
Једно возило је повезано са махајаном („Велико возило”), што је пут који одбацује прекидање поновног рођења (индивидуална нирвана или „гашење” будистичког свеца) и тежи да херојски остане у свету патње како би помогао другима да постигну буђење, све време радећи ка потпуном будинству. У Лотосовој сутри, Једно возило обухвата многа различита и наизглед контрадикторна учења јер су Будина велика саосећајност и жеља да спасе сва бића (bodhicitta) довели до тога да прилагоди учење како би одговарало многим различитим врстама људи и контекстима. Као што Буда наводи у Лотосовој сутри: „Откако сам постао Буда, користио сам разна каузална објашњења и разне параболе да бих подучавао и проповедао, као и небројена вешта средства да бих водио жива бића.”
Лотосова сутра такође објављује да су сва друга учења подређена, пропагирана од стране и у служби коначне истине „Једног Будиног возила”, циља који је доступан свима. Ово су неке личности могле и јесу тумачиле у ексклузивном и хијерархијском смислу, у значењу да сва друга будистичка учења треба одбацити. Међутим, Ривс и други тумачи разумеју једно возило у више плуралистичком и инклузивнијем смислу који прихвата и помирује сва будистичка учења и праксе. Неки су чак применили овај универзализам на небудистичка учења.
Ривс такође напомиње да тема јединства и разлике укључује и друге идеје осим Једног возила. Према Ривсу, „у више наврата, на пример, многи светови универзума се спајају у јединство.” Слично томе, иако се каже да има много буда, сви су они блиско повезани са Шакјамунијем и сви подучавају истој ствари.
Сва бића имају потенцијал да постану буде мини|Ћерка краља змајева нуди свој непроцењиви бисер Буди. Наратив о њеном тренутном постизању будинства схваћен је као обећање просветљења жена. Фронтиспис ручног свитка Лотосове сутре из 12. века.
Још једно важно учење Лотосове сутре јесте да сва бића могу постати буде. Сутра види буђење буде као једини и крајњи циљ, и тврди да „од оних који чују дарму, нико неће пропустити да постигне будинство.” Бројне личности у сутри добијају предвиђања будућег будинства, укључујући ултимативног будистичког негативца Девадату. У 10. поглављу, Буда истиче да ће све врсте људи постати буде, укључујући монахе, монахиње, лаике, заједно са бројним нељудским бићима попут нага. Чак и они који практикују само једноставне облике посвећености, као што је одавање поштовања Буди, будистичким реликвијама и ступама, или цртање слике Буде, сигурни су у своје будуће будинство.
Према Џину Ривсу, ово учење такође охрабрује потенцијал за будинство у свим бићима, чак и код непријатеља, као и да „схватимо сопствени капацитет да будемо Буда за неког другог.” Такође је веровао да прича о малој Девојчици Змају промовише идеју да и жене могу постати буде баш као и монаси. Ривс ово види као инклузивну поруку која „афирмише једнакост свих и настоји да пружи разумевање Буда-дарме које никога не искључује.”
Иако се термин Будина природа (Buddhadhatu) не помиње у Лотосовој сутри, јапански научници Хаџиме Накамура и Акира Хиракава сугеришу да је концепт имплицитно присутан у тексту. Индијски коментар (приписан Васубандуу) тумачи Лотосову сутру као учење о Будиној природи, а каснији источноазијски коментари су били склони да усвоје ово гледиште. Кинески коментатори су указивали на причу о бодисатви Никад Омаловажавајућем у 20. поглављу као доказ да је Лотос имплицитно подучавао Будиној природи.
Природа буда и бодисатви мини|Буде Прабутаратна и Шакјамуни седе један поред другог у драгуљној ступи. Бронзана и златна стела, око 518. године, династија Северни Веј. Кина. мини|Поглавље 16 (одштампано у Едо периоду) Још један кључни концепт који уводи Лотосова сутра јесте идеја да је Будин животни век неизмеран и да је он и даље присутан у свету. Текст наводи да је Буда заправо постигао будинство пре небројено много еона, али остаје у свету да би поново и поново помагао у подучавању бића дарми. За Будин животни век се каже да је неизрачунљив, ван маште, „увек трајан, никад пролазан.” Биографија и привидна смрт (паринирвана, „коначна нирвана”) Буде Шакјамунија (тј. Буде Гаутаме) приказани су као илузорна манифестација, вешто средство намењено подучавању других..
Идеја да је физичка смрт Буде крај њиховог живота графички је оповргнута појавом другог Буде, Прабутаратне, који је подучавао Лотосу пре небројено много еона. Лотосова сутра указује не само да више буда може постојати у исто време и на истом месту (што је у супротности са ранијим индијским гледиштима), већ да постоје безбројни токови буда који се протежу кроз цео простор и кроз немерљиве еоне времена. Лотосова сутра илуструје осећај безвремености и непојмљивог, често користећи велике бројеве и мере простора и времена.
Жаклин Стоун пише да Лотосова сутра потврђује гледиште да Буда стално борави у нашем садашњем свету. Као што Лотос наводи у 16. поглављу, Буда остаје „стално пребивајући у овој Саха светској сфери, проповедајући дарму, подучавајући и преобраћајући.” Према Стоуновој, сутра је такође тумачена као промоција идеје да је Будино царство (Buddhakṣetra) „у неком смислу иманентно садашњем свету, иако радикално другачије од нашег обичног искуства јер је ослобођено од пропадања, опасности и патње.” У овом гледишту, које је веома утицајно у кинеском будизму и јапанском будизму, „овај свет и чиста земља у крајњој линији нису одвојена места већ су заправо недуални”.
Према Џину Ривсу, Лотосова сутра такође подучава да Буда има многа отелотворења, а то су безбројни ученици бодисатве. Ове бодисатве бирају да остану у свету како би спасили сва бића и одржали учење живим. За Ривса „фантастично дуг живот Буде, другим речима, барем је делимично функција и зависан од његовог отелотворења у другима.”
Преглед мини|upright=1.35|Јапанска илустрација Лотосовог сабора мини|Бодисатве Манџушри и Маитреја, Пећине Саспол, Ладак Сутра је представљена у облику драме која се састоји од неколико митолошких сцена. Према британском писцу Сангаракшити, Лотос користи цео космос као своју позорницу, ангажује мноштво митолошких бића као глумце и „говори готово искључиво језиком слика.”
Према Џину Ривсу, први део сутре „расветљава обједињујућу истину универзума (Једно возило чудесне дарме)”, други део „баца светло на вечни лични живот Буде (Вечни изворни Буда); а трећи део наглашава стварне активности људских бића (пут бодисатве).”
Следећи преглед поглавље по поглавље заснован је на проширеној кинеској верзији Кумарађиве, која је највише превођена верзија на друге језике. Друге верзије имају другачије поделе поглавља.
Поглавље 1 Током окупљања на Врху лешинара, Буда Шакјамуни прелази у стање дубоке медитативне апсорпције (самади), земља се тресе на шест начина, а он испушта зрак светлости из чуперка косе између својих обрва (ūrṇākośa) који осветљава хиљаде Будиних поља на истоку. Маитреја се пита шта ово значи, а бодисатва Манџушри наводи да је видео ово чудо давно када је био ученик Буде Чандрасурјапрадипе. Затим каже да Буда намерава да изложи своје коначно учење, Бели лотос добре дарме.. Заправо, Манџушри каже да су овој сутри подучавале друге буде небројено пута у прошлости.
Поглавља 2–9 Модерни научници сугеришу да поглавља 2–9 садрже оригинални облик текста. У 2. поглављу Буда изјављује да коначно постоји само један пут, једно возило, Будино возило (Buddhayāna). Овај концепт је детаљно изложен у поглављима 3–9, користећи параболе, наративе о претходним постојањима и пророчанства о буђењу.
Поглавље 2: Вешта средства мини|Поглавље 2 (одштампано у Едо периоду) мини|Буда и Шарипутра. Јапанска илустрација за објашњавање 2. поглавља мини|Приказ царства пакла из „Јигоку-зошија”, свитка из 12. века из периода Хејан. Национални музеј у Токију. Шакјамуни објашњава своју употребу вештих средстава да би прилагодио своја учења у складу са капацитетима своје публике. Такође каже да су његови начини непојмљиви. Шарипутра тражи од Буде да ово објасни и пет хиљада монаха одлази јер не желе да слушају ово учење. Буда затим открива да су три возила (yānas) заправо само вешта средства, и да су у стварности она Једно возило (ekayāna). Он каже да је коначна сврха буда да наведу жива бића „да стекну увид Буде” и „да уђу на пут ка увиду Буде.”