мини Пешачка олуја (), понекад названа пешачка лавина () или пешачка офанзива (), је шаховска тактика у којој се неколико пешака брзо помера ка противничкој одбрани. Пешачка олуја обично укључује суседне пешаке на боку табле, као што су пешаци са прва три поља (са краљичине стране) или пешаци са задња три поља (са краљеве стране). Пешачка олуја се може извести и на средини табле.

Када су у питању само два пешака, ваљање пешака () је шаховска тактика у којој се два повезана пешака користе да се међусобно бране ради будуће промоције. Ово омогућава пешацима да се лакше крећу низ таблу без могућности да буду заробљени. Ово се разликује од пешачке олује, јер пешачка олуја користи више од два пешака који се крећу низ таблу и обично се користи за напад и савладавање противничке одбране.

Посебан тип формације пешачке олује/ваљања је пешачка фаланга (), која се јавља када су два или више пешака један поред другог у истом реду, што им омогућава да контролишу више поља испред и подржавају међусобно напредовање.

Употреба Пешачка олуја може се покренути из више разлога. Вероватно најчешћи од њих је да се пешаци користе за отварање линија за остале фигуре, или ређе за окруживање краља и формирање претњи матом. Још један уобичајени разлог за покретање пешачке олује је активирање властитих фигура, посебно отварањем линија за топове. Пешачка олуја се такође може користити за стицање материјалне добити или стратешке предности. Стратешке предности које могу произаћи из пешачких олуја укључују стварање предстража, слабљење противничке пешачке структуре или добијање просторне предности. Ове предности су посебно типичне у случају напада на даминој мањинској страни. Када се пешачка олуја одвија на крилу, ако мањи број нападајућих пешака напредује против већег броја одбрамбених пешака, то се назива мањински напад.

Пешачке олује су типичне за неколико отварања, као што су верзије сицилијанске одбране познате као Најдорф и југословенски напад. У оба ова случаја, многе линије ће видети белог и црног као замкове на супротним странама табле и играће за мат бацајући све што могу на једног и другог краља. У многим линијама Краљеве индијске одбране, бели ће предузети пешачку олују на даминој страни како би освојио материјал, док ће црни створити пешачку олују на краљевој страни како би запретио матом. Поменути мањински напад може настати из великог броја отварања, а једно од значајнијих је Дамин гамбит са разменом. Затворена Шпанска партија такође често види црног како се упушта у пешачку олују на даминој страни како би добио простор и иницијативу на тој страни. Модерни Бенони такође може довести до пешачких олуја, обично у центру за белог и на даминој страни за црног.

Циљ пешачких ваљања је углавном напредовање зарад промоције. Међутим, нека пешачка ваљања могу се користити и као пешачка олуја; пешачка ваљања се могу користити за напад на непријатељску одбрану. Понекад се жртвују фигуре како би пешачка олуја била ефикасна у отварању позиција за друге фигуре или за остале пешаке.

Слабости Пешачке олује и ваљања могу да штете ако се не изведу правилно. Може доћи до прекомерног истезања, где би пешаци превише напредовали без да им је обезбеђена довољна подршка осталих фигура. Такође, овакви напади могу бити предвидљиви, омогућавајући противнику контранапад. Када пешаци напредују, не могу се кретати уназад, па поља која остављају небрањена иза себе могу постати слабе тачке. Пешачке олује такође могу ослабити саму пешачку структуру и омогућити противнику да запрети матом. Пешачке олује се такође могу зауставити ограничавањем њиховог кретања и блокирањем пешака.

Када су организовани у пешачку фалангу, пешаци се не бране међусобно, па им је потребна подршка других фигура да би остали јаки.

Примери пешачких олуја +Ананд против Каспарова, 1995.Фишер против Петросијана, 1959. У 9. партији Светског првенства у класичном шаху 1995. између Вишванатана Ананда и Гарија Каспарова, Ананд је играо беле фигуре, а Каспаров црне. Током партије, Ананд је успео да покрене напад на даминој страни са пешачком олујом, што је довело до његове победе против Каспарова у тој рунди.Пример пешачког ваљања усмереног на освајање даме; дијаграм је преузет из партије у којој је Тигран Петросијан играо црне фигуре против Бобија Фишера. Током наредних четрнаест потеза, Петросијан је јуришао са своје два пешака низ линије a- и b-, приморавајући Фишера на предају. Тараш против Видмара, 1906. У позицији на дијаграму, бели има све разлоге да покрене напад пешака: истурени пешак h6 слаби пешачку заштиту црног краља, ловац на f6 је скучен, а црни нема контраигру у центру: 18. g4 Kpf8; 19. h4 Kg8; 20. g5 hg; 21. hg Ce7; 22. Ke5Напад пешака је био успешан: позиција црног краља се приметно погоршала, црни скакач је потиснут на g8, где нема даљег потеза, бели центар је ојачан скакачем на e5, а могућа је инвазија тешких фигура кроз отворену h-линију. Референце

Категорија:Шаховска отварања