Бановић Страхиња је балет у једном чину, инспирисан истоименом епском народном песмом, једном од најлепших српских епских народних песама. Музику је компоновао Иван Илић, а кореограф је Игор Киров. Премијера је одржана 13. јуна 2024. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Захваљујући универзалној причи, која ни протоком времена не губи на актуелности, ово дело указује на значај наше националне историје и неговања културног наслеђа.

О балету Премијера балета Бановић Страхиња је одржана 13. јуна 2024. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду и од тада је на редовном репертоару. Премијера овог балета представљала је и финале прославе обележавања 100 година постојања балета у Србији. Кореограф балета је Игор Киров, а музику је компоновао Иван Илић. Костимограф је Катарина Грчић Николић, а сценографи Герослав Зарић и Владислава Канингтон. У представи учествује Оркестар Народног позоришта у Београду, са диригенткињом Нином Фуштар. На премијери је лик Бановић Страхиње тумачио Лев Семенов, Анђелије Софија Матјушенскаја, Влах-Алије Игор Пастор, Дервиша Бранко Сарић, Страхињине мајке Ивана Савић Јаћић, а Југ Богдана Јован Веселиновић.

Композитор Иван Илић је тежио да музика има упливе етно елемената, па су теме написане у духу српске традиционалне музике. Поред тога, богата симфонијска партитура може се изводити и без плесног елемента, а да и даље дочарава турбулентне догађаје ове епске саге. Изазов целом ансамблу је представљало превођење поезије у плесну форму, јер је плесним покретима требало приказати читаву палету емоција – озлојеђеност, тугу, љубомору, љутњу, али и снагу, истрајност и на крају опроштај. Кореографски израз је пре свега савремен. У питању је модерна техника покрета утемељена на класичној естетици.

Либрето

Пролог: Наратор отвара причу о Бановић Страхињи, Анђелији и Влах-Алији, наговештавајући нераздвојиву испреплетаност њихових судбина. На племићком турниру, Бановић Страхиња, јунак из Бањске, надмеће се и осваја награду – руку Анђелије, најмлађе ћерке Југ Богдана, виђеног српског војводе. Црквени обред и свадбено весеље који уследе, међутим, не доносе срећу младенцима које није спојила љубав, већ друштвено-политичка конвенција међусобног јачања територија. Бањска, Страхињини двори: Прве брачне ноћи, Анђелија пружа отпор конзумирању брака, а Страхиња је са поштовањем пушта, што га доводи у сукоб са мајком, правом представницом тог времена, где мушкарац узима оно што жели без питања, макар и силом. Страхиња одлази у Крушевац, на двор своје тазбине, иако рат куца на врата. Анђелија и њена свекрва се сукобљавају око Анђелијиног отпора према Страхињи. Изненада турска војска, са Влах-Алијом на челу, проваљује у дворе, уништавајући све на путу. Мајка пада, онесвешћена ударцем турског војника, а Анђелија, у очајничком покушају да спасе остале од крвопролића, заводи Влах-Алију, свесна да за њу после тога више нема живота међу Србима. Успева да одврати војнике и одлази са Влах-Алијом. Страхињина мајка се буди не знајући за Анђелијину жртву и проклиње је, а по слуги Милутину шаље писмо Страхињи у коме описује шта се догодило. Вест о несрећи која је задесила Бањску затиче Страхињу у Крушевцу, на двору Југовића, где је заузет пићем и беседом. Он тражи помоћ од Анђелијине браће и оца, Југ Богдана, али га они одбијају. Разочаран, Страхиња сам полази у потрагу за Влах-Алијом који му је отео жену. На путу наилази на неочекиваног савезника – старог дервиша, некадашњег затвореника коме је поклонио слободу. Дервиш у знак захвалности показује Страхињи пут ка Алијином шатору. Влах-Алијин шатор, баханалије: Влах-Алија и Анђелија проводе време заједно. Нежним опхођењем и односом пуним поштовања, Алија је заводи и она му се препушта. Страхиња проналази Алију и Анђелију и обузима га страшан бес. Започиње борбу са Алијом, док Анђелија све немо посматра и доноси неочекивану одлуку – између два мушкарца бира Влах Алију. Опхрван љубомором, Страхиња добија налет снаге и рањава Алију. На самрти, Алија пружа белу мараму Страхињи, симбол жртве коју је Анђелија поднела када се одлучила да спаси двор и мајку, свесна страшних последица по себе. И поред Анђелијиних племенитих намера, одводе је пред преки суд у Крушевац, где је се отац и браћа одричу и осуђују на смрт. Извршење пресуде прекида Страхиња, указујући на лицемерје оних који су спремни да осуде, али не и да помогну када је то најпотребније. Између Анђелије и Страхиње се рађа љубав – коначно једно другом опраштају, али рат је на прагу и Страхиња мора у бој. Епилог: На бојном пољу на Косову, Анђелија проналази смртно рањеног Страхињу и вида му ране. Прича се затвара сликом љубави, жртве и губитка уплетених у судбину једног народа.

Види још

Охридска легенда Ко то тамо пева (балет)

Референце

Категорија:Српски балети