Небојша Ђурђевић (Каменица, 22. јул 1977) српски је песник и пензионисани ратни војни инвалид.
Биографија Рођен је 22. јула 1977. у Каменици. Године 1996. завршио је Средњу школу унутрашњих послова „Јаков Ненадовић”. Студирао је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.
Запослио се у Министарству унутрашњих послова Републике Србије 1996. године у Полицијској станици Коцељева, ПУ Шабац. Скоро све послове у једној станици прошао је током свог рада. Октобра 1998. рањен је у леву потколеницу као прострелна рана, на подручју Косова и Метохије у борби против тероризма. Након завршетка лечења добио је статус трајног ратног војног инвалида 30%. Године 1999. добио је награду тадашњег министра полиције у виду златника и захвалнице.
Поезију пише од 1999. године. Издао је збирке поезије „Небески трагови” 2007, „Славогласје” 2021. и „Наклон” 2025. Учесник је разних песничких манифестација, Европског фејсбук песничког фестивала, члан Kреативне радионице „Балкан” Београд, „Сунчеве сеобе” Културни центар Шабац и Зборника поезије „Полицајци с душом”.
Његова поезија штампана је у више књига, часописа и зборника међу којима су зборници „Стопама Алексе Шантића”, „Чувари традиције” и „Песме о Андрићграду” из Вишеграда и књижевни часопис за културу и књижевност „Бранковина” Ваљево. Редовни је учесник са својим књижевним радовима у Зборницима ``Надахнућа`` из Швајцарске, литералног удруженња ``Златно перо``.Написао је преко петсто песама.
Од 2021. године члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Владимирцима.
Референце
Категорија:Рођени 1977. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Српски песници Категорија:Српски војници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије