Керешнађхаршањ () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у шаркадском јарашу.Основни подаци и поштански број селаКерешнађхаршањ са геоподацима].

Географија Налази се у североисточном углу жупаније Бекеш, 1,5 километара од мађарско-румунске границе и 23 километра од Нађварада. Са становишта физичке географије, лежи на североисточном рубу реке Киш-Шаррет, на левој обали реке Шебеш-Кереш.[Magyarország kistájainak katasztere. Szerkesztette Dövényi Zoltán. Második, átdolgozott és bővített kiadás. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Катастар малих градова Мађарске]

Њени суседи су: Кершешесегапати на северу, Керешсакал на западу и Бихаругра на југу. Граничи се са подручјима која припадају Румунији на истоку, три најближа насеља преко границе су Керешсег (Чересиг−Cheresig) на североистоку, Визеђан (Тоболиу−Toboliu) на истоку и Ројт (Роит−Roit) на југоистоку.Таксативни подаци о насељу

Историја мини|лево|200п|Жекезничка станица у Керешнађхаршању Име насеља сеже до времена мађарских освајања, када су се три кабарска племена придружила надолазећим Мађарима, од којих је једно име опстало као Харшањ (Harsány).

Име Керешнађхаршањ први пут се помиње у Варадском регеструму почетком 14. века у повељи у којој је један од становника села позван на божански суд.

Године 1234, мађарски краљ Андрија II га је доделио господару Деметру из клана Аба. Име насеља је забележено у повељи као Еђхазашхаршан. Насеље је потпуно уништено и опустело током татарске инвазије 1241/1242. године, али је касније обновљено. Кешешаршањ је добио титулу хајдувароша од Иштвана Бочкаија за своје верне услуге.Кратка историја Керешнађхаршања

Године 1660, Турци су га поново потпуно уништили, након чега је садашње насеље обновљено на левој обали Шебеш-Кереша. Насеље се касније помиње под именом Нађхаршањ и Кишхаршањ, као посед варадског катедралног каптола, који је био власник чак и у првој половини 19. века, а затим, почетком 20. века, госпођа Густавне Елек је овде имала већи посед.

Године 1910, од ​​1411 становника, 1336 су били Мађари, а 73 Румуни. Њихов верски распоред: 1288 калвиниста, 73 грчких православаца и 19 Јевреја.

Пре Тријанонског споразума, припадало је јарашуу Чефај у жупанији Бихар.

Демографија Године 2001, 92% становништва насеља изјаснило се као Мађари, 7% Роми и 1% Румуни.

На попису из 2011. године, 95,7% становника изјаснило се као Мађари, 14,2% Роми, 0,2% Немци, 5% Румуни и 0,2% Словаци (3,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 3,4%, калвинисти 64,7%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,5%, неконфесионални 16,7% (9,6% се није изјаснило).

У 2022. години, 85,5% становништва се изјаснило као Мађари, 10,3% као Румуни, 1,9% као Роми, 0,2-0,2% као Русини и Хрвати, 0,5% као друга, недомаћа националност (12,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 43,1% су били реформати, 4,2% православци, 3,7% римокатолици, 0,2% гркокатолици, 0,2% лутерани, 2,6% остали хришћани, 27,5% неконфесионално (18,4% није одговорило).

Референце

Литература

Csomor János: Körösnagyharsány krónikája (Békéscsaba, 1980); kézirata: Körösnagyharsány, 1873. Varga Dávid: Az ország peremén (Budapest, 1982) Balogh István: A körösnagyharsányi zsidóság és temetőik története (Budapest, 2008) Köteles Lajos: Amikor a Nap aludni tért (Békéscsaba, 2019) Máté Lajos: Virágok közt ( Válogatott versek II.) (2007) Máté Lajos: Hajnali fényben (Válogatott versek III.) ( 2013) Muzsai Anikó: Szertelen szösszenetek Muzsai Anikó: Emlékekben megmaradni

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Керешнађхаршањ на fallingrain.com Керешнађхаршањ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Magyarország vármegyéi és városai: Magyarország monografiája.

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш