Ана Музичук

Ана Олегивна Музичук (укр. Анн́а Оле́гівна Музичу́к; словен. Ana Muzičuk; Лавов, 28. фебруар 1990) је украјински шаховски велемајстор. Четврта је жена у историји шаха која је достигла ФИДЕ рејтинг од најмање 2600. Највиши пласман јој је био 197. место на светској ранг-листи, као и 2. место међу женама. Музичук је трострука светска шампионка у брзом шаху, пошто је освојила титулу светске првакиње у брзом шаху за жене 2016. године, као и две титуле светске првакиње у блицу (2014. и 2016). У класичном шаху била је вицешампионка Светског првенства за жене 2017. године.

Музичук је одрасла у шаховској породици. Њена млађа сестра Марија (светска првакиња за жене у класичном шаху 2015) такође је велемајстор. Њени родитељи су шаховски тренери и научили су је шаху већ са две године. Врло рано се истакла као шаховско чудо од детета, освајајући Европска омладинска првенства већ са шест година у конкуренцији девојчица до 8 година, а касније је освајала и категорије до 10, до 12 и до 14 година. Освојила је и Светско омладинско првенство у категорији девојчица до 16 година, као и Светско јуниорско првенство за девојке до 20 година. Титулу интернационалног мајстора (IM) стекла је са 17 година, а титулу велемајстора са 21 годином.

Од 2004. до 2014. године Музичук је представљала Словенију због сукоба са Шаховском федерацијом Украјине. За Словенију је освојила индивидуалну златну медаљу на Европском екипном првенству за жене 2011. године, а након повратка у украјинску федерацију освојила је и индивидуалну златну медаљу на Шаховској олимпијади за жене 2016. године. На првом наведеном такмичењу остварила је један од најбољих резултата у каријери са 8½ из 9 партија и рејтинг-перформансом 2782, чиме је испунила и последњу норму за титулу велемајстора. Заједно са Жужом Полгар и Магнусом Карлсеном, једна је од три играча који су освојили Светско првенство у рапид и блиц шаху у истој години, што јој је пошло за руком 2016. године. Године 2025. постала је победница турнира Норвешки шах.

Рани живот и порекло Ана Музичук је рођена 28. фебруара 1990. године у Лавову, у породици Наталије и Олега Музичука. Одрасла је са својом сестром Маријом, која је две године млађа, у оближњем мањем граду Стриј. Ана и Марија су шах научиле већ са две године, од својих родитеља, који су обоје професионални шаховски тренери и школовани на Лавовском државном универзитету за физичку културу, где су касније и радили као тренери. Њихов отац их је првобитно учио како се фигуре крећу у парку где се налазила велика шаховска табла у природној величини.

Ана је почела да се такмичи са пет година, освојивши друго место на школском турниру, као и у конкуренцији девојчица до 10 година на регионалном првенству Лавова. До десете године већ је могла да победи оба родитеља. Око своје 14. године тренирао ју је Роман Козел две године. У то време је похађала гимназију у Стрију, али је касније нередовно наставила школовање. У истом периоду кратко је сарађивала и са украјинским велемајстором Орестом Грицаком, који је раније тренирао водећег украјинског играча Васила Иванчука. Међутим, имала је ограничене могућности рада са велемајсторима, јер њена породица није могла да приушти скупље облике тренинга.

Са 14 година Музичук је прешла из украјинске у словеначку шаховску федерацију због сукоба са Шаховском федерацијом Украјине. Један од разлога био је и то што није била уврштена у украјинску репрезентацију нити јој је било омогућено учешће на Шаховској олимпијади за жене, упркос томе што је већ са 13 година освојила првенство Украјине за жене. У исто време, Борис Кутин, тадашњи председник Европске шаховске уније, понудио јој је могућност да представља Словенију, што је прихватила. Иако је наредних десет година наступала за Словенију, остала је да живи у Украјини.

Шаховска каријера

1996–2004: Шестострука европска шампионка за младе мини|249x249п|Украјинска поштанска марка из 2015. године са Аном (десно) и Маријом (лево) Музичук као децом. Музичук је остварила дуг низ успеха на Европским омладинским шаховским првенствима, освојивши медаље девет узастопних година, од 1996. (када је имала шест година) до 2004. (када је имала четрнаест), укључујући шест златних медаља. Освојила је прво место у конкуренцији девојчица до 8 година 1996, затим две титуле у категорији до 10 година (1998. и 2000), титулу у категорији до 12 година 2002, и две титуле у категорији до 14 година (2003. и 2004).

Освојила је и три сребрне медаље: две у категорији до 10 година (1997. и 1999), иза Нане Џагнидзе и Силвије-Ралуке Сгирче, као и једну у категорији до 12 година 2001. године, иза Јозефине Паулец.

На националном нивоу, Музичук је три пута освајала украјинска јуниорска и омладинска првенства: једном у категорији до 10 година (2000), затим до 12 година (2002) и до 20 година (2004). Између ова два последња резултата, 2003. године постала је и апсолутна првакиња Украјине у женској конкуренцији.

На светској сцени освојила је и медаље у конкуренцији девојчица на Светским омладинским првенствима: бронзу у категорији до 10 година 2000, сребро у категорији до 12 година 2002, и сребро у категорији до 14 година 2004.

Музичук је 2001. године добила титулу Жена ФИДЕ мајстор (Woman FIDE Master, WFM), а 2002. године титулу Жена међународни мајстор (Woman International Master, WIM). Први ФИДЕ рејтинг добила је у јулу 2001. (2197 поена) са 11 година.

Први пут је учествовала на Европском појединачном првенству за жене 2002. године, са 12 година, и у прве три појаве до 2004. остварила је најмање 50% поена. Наступ на првенству 2003. године, као и заједничко прво место на турниру „Наде Лавова”, помогли су јој да достигне рејтинг од 2300 у октобру 2003. године.

Такође је на тим турнирима испунила довољан број норми за титулу Жена велемајстор (Woman Grandmaster, WGM), која јој је званично додељена 2004. године.

Крајем јуна 2004. године прешла је из украјинске у словеначку шаховску федерацију. Њена златна медаља са Европског омладинског првенства 2004. и сребрна са Светског омладинског првенства исте године били су међу њеним првим великим успесима под заставом Словеније.

2005–2010: Светска шампионка младих и јуниора, интернационални мајстор мини|309x309п|Музичук 2009. године Након бројних титула на Европским омладинским првенствима, Музичук је 2005. године коначно освојила златну медаљу на Светском омладинском првенству у категорији девојчица до 16 година. Завршила је као убедљиво прва са непораженим резултатом 9/11, а титулу је обезбедила ремијем против Дронавали у последњем колу. Крајем године имала је значајан скок рејтинга и достигла 2400 поена за јануар 2006. године.

Овај напредак је највећим делом произашао из добрих резултата на турниру Инстапласт у Лавову, где је остварила позитиван скор 5½/8 против јаче рангираних противника, као и у словеначкој женској лиги, где је доминирала са 8/9.

Након што је већ достигла рејтинг 2400, Музичук је испунила све норме за титулу интернационалног мајстора (IM) током 2006. и 2007. године. Прве две норме остварила је као двоструку норму на Шаховској олимпијади за жене у Торину, а последњу у Српској женској лиги. Титула интернационалног мајстора додељена јој је 2007. године.

Један од њених најбољих резултата у класичном шаху у овом периоду био је на Европском појединачном првенству за жене 2006. године, где је освојила 7½/11 и поделила треће место. У брзом шаху освојила је Европско првенство у блицу 2007. и друго место на Европском првенству у рапиду.

Први пут је учествовала на Светском првенству за жене у нокаут формату 2008. године. Као 11. носилац од 64 учеснице, победила је Марију Велчеву у првом колу, али је у другом колу изненађујуће поражена од 22. носиоца Дронавали у мечу одлученом у блиц партијама.

Током наредне две године достигла је рејтинг од 2500 и освојила прве две норме за велемајстора (GM). Прву је остварила на Европском клупском купу за жене 2008. године, а другу на турниру InventiChess 2009. године, где је играла равноправно против противника са просечним рејтингом 2618, укључујући шест велемајстора преко 2600. На том турниру победила је и велемајстора Дејвида Хауела (2624).

Била је близу још једне велемајстор норме на турниру Корус у Вајк ан Зеу 2010. године, али је за длаку остала без ње, са перформансом 2580 и резултатом 5½/13 против противника просечног рејтинга 2637. Ипак, била је једина играчица која је победила победника турнира, Аниша Гирија.

У лето 2010. остварила је највећи успех те године победом на Светском јуниорском првенству за девојке до 20 година у Хотови (Пољска), завршивши као убедљиво прва са 11/13.

Годину је завршила учешћем на Светском првенству за жене, где је као 7. носилац стигла до трећег кола, али је била изненађујуће поражена од 10. носиоца и будуће шампионке Ју Вењун.

2011–2012: Титула велемајстора са 21 годином, улазак у 2600 рејтинг Музичук је 2011. године испунила услове за титулу велемајстора, остваривши трећу и четврту GM норму и достигавши минималних 27 одиграних партија потребних за титулу. Прву од тих норми остварила је на отварајућем турниру ФИДЕ Женског Гран прија 2011–2012 у Ростову, са резултатом 5½/9, где је за длаку остала без норме за цео турнир од 11 кола, која би сама по себи била довољна за испуњење услова у оквиру 27 партија.

Своју четврту GM норму остварила је на Европском екипном првенству за жене, где је забележила скоро савршен резултат 8½/9, укључујући 6½/7 против својих најјачих противница по рејтингу, чиме је завршила норму и званично стекла титулу велемајстора са 21 годином. Након овог успеха њен рејтинг је порастао на 2580.

Музичук је наставила са одличним резултатима и 2012. године, када је средином године достигла највиши рејтинг у каријери од 2606 поена. На Европском појединачном првенству за жене остварила је свој до тада најбољи резултат, са 8½/11 и освојеном бронзаном медаљом. Имала је шансу да освоји турнир ремијем у последњем колу, али је изгубила од Валентине Гунине, па је завршила као део групе која је делила прво место, али је остала без титуле због лошијег тај-брејка у односу на Гунину и Татјану Косинцеву.

Наставила је добре резултате и у Гран при серији, где је у Казању поделила прво место са Конеру Хумпи. Тиме је постала четврта жена у историји која је достигла рејтинг од 2600, после Јудит Полгар, Конеру Хумпи и Хоу Јифан.

Након тог турнира достигла је најбољи пласман у каријери, 197. место на светској листи у августу, као и позицију друге најбоље рангиране шахисткиње на свету, одмах иза Полгар.

Ипак, у коначном поретку Гран прија завршила је као трећа, иза Конеру Хумпи и победнице Хоу Јифан, и тако остала без права да се бори за титулу светске шампионке.

Крајем године учествовала је на нерегуларном ACP Golden Classic турниру у Амстердаму, који је имао необичан формат у ком су се партије прекидале ако се не заврше у 40 потеза. Завршила је са уравнотеженим резултатом, а посебно се истакла победом над велемајстором Кришнаном Сасикираном (рејтинг 2707).

На крају године била је трећи носилац на Светском првенству за жене, али је у другом колу изненађујуће поражена од тридесете носитељке Ане Ушењине, која је касније освојила титулу, и то у блиц партијама.

2013–2016: Светска шампионка у брзом и блицу мини|374x374п|Музичук са наградама за победу на украјинском женском националном првенству 2014. године, где се враћала у форму. Музичук је у ФИДЕ Женском Гран прију 2013–2014. редовно завршавала у врху табеле, али није успела да освоји ниједан турнир и на крају је заузела четврто место у укупном пласману.

Значајан резултат остварила је почетком 2014. године на турниру Тата стил у Вајк ан Зеу, где је поделила четврто место са 8/13, што је одговарало перформансу од 2666 поена. Захваљујући том резултату њен рејтинг је порастао на 2583, али је након тога поново опао у опсег средине 2500 и није поново достигао 2570 све до 2017. године.