Велика награда Њемачке 2000.

Велика награда Њемачке 2000 (званично -{LXII Großer Mobil 1 Preis von Deutschland}-) трка је формуле 1, одржана 30. јула 2000. на стази Хокенхерминг, близу Хокенхајма у Њемачкој. Одржана је као 11 трка у оквиру сезоне 2000. и 62 трка за Велику награду Њемачке. Укупна дужина стазе износила је 6.823 -{km}-, вожено је 45 кругова, а укупна дистанца износила је 307.035.

Дејвид Култард је стартовао са пол позиције, са другог мјеста стартовао је Михаел Шумахер, док је побједник претходне трке, Велике награде Аустрије, Мика Хекинен стартовао са трећег мјеста. У првој кривини, Шумахер је отишао лијево, ударио га је Ђанкарло Физикела и ова возача су напустила трку. Хекинен је преузео вођство у првом кругу, које је држао до 25 круга, када је отишао у бокс због изласка возила безбједности. Барикело, који је стартовао са 18 мјеста, надокнадио је 13 позиција и прије изласка возила безбједности на стазу дошао је до петог мјеста. Хекинен са вратио на прво мјесто у 27 кругу, када је Култард отишао у бокс. Барикело је преузео вођство у 36 кругу, након што су се возачи испред одлучили за промјену гума због кише. Барикело није мијењао гуме, задржао је лидерску позицију до краја и остварио прву побједу у формули 1, на својој 123 трци, поставивши рекорд са највише вожених трка прије побједе. То је такође била прва побједа неког Бразилца након Ајртона Сене 1993. На другом мјесту је завршио Мика Хекинен из Макларен–Мерцедеса, а на трећем мјесту завршио је Култард, такође возач Макларен–Мерцедеса.

Након трке Шумахер је остао лидер у шампионату, али је његова предност смањена на само два бода испред Хекинена и Култарда, који су изједначени на другом мјесту. Барикело је побједом дошао на десет бодова иза Шумахера. У конкуренцији конструктора, Ферари је задржао четири бода испред Макларена, док је Вилијамс на трећем мјесту заостајао 80 бодова, шест трка прије краја.

Извјештај Позадина

На трци је учествовало 11 тимова са по два возача. Тимови који су учествовали су: Макларен—Мерцедес, Ферари, Џордан, Јагуар, Вилијамс, Бенетон, Прост, Заубер, Ароу, Минарди и БАР. Снадбјевач гума за формулу 1, Бриџстон, обезбиједио је четири различита сета гума за трку: два сета за суво вријеме, меке и средње, и два сета за кишу, међусредње и ултра тврде.

мини|лево|усправно|Оливер Панис (сликано 2003.) био је најбржи на тестирањима.

Пред трку, возач Ферарија Михаел Шумахер био је лидер шампионата са 56 бодова, испред Дејвида Култарда са 50 и Мике Хекинена са 48 бодова. Рубенс Барикело је био на четвртом мјесту, са 36 бодова, док је пети био Ђанкарло Физикела са 18 бодова. У конкуренцији конструктора Ферари је био лидер са 92 бода, испред Макларен—Мерцедеса са 88 бодова. На трећем мјесту био је Вилијамс са 19 бодова, четврти Бенетон имао је 18, док је на петом мјесту био БАР са 12 бодова. Макларен и Ферари су доминирали шампионатом, побиједили су на свих десет претходних трка, док су на подијуму из осталих тимова завршавали Ђанкарло Физикела, на другом мјесту, као и Ралф Шумахер и Хајнц Харалд Френцен на трећем мјесту.

Након Велике награде Аустрије одржане 16. јула, тимови су одржали сесије тестирања између 18. и 21. јула, у склопу припрема за Велику награду Њемачке. Макларен, Бенетон, Џордан, Јагуар, Заубер и БАР одржали су тестирања на стази Силверстоун у Уједињеном Краљевству. Најбрже вријеме првог дана поставио је тест возач Макларена, Оливер Панис. Тест возач Јагуара, Лусијано Бурти, ударио је у баријере у кривини Стоув, приликом чега је оштетио предње и задње крило, због чега је тестирање на кратко заустављено, док је Јагуар морао да користи резервно возило другог дана тестирања. Панис је остао најбржи и другог дана тестирања. Трули је оштетио суспензију и предње крило, па је због поправки вријеме за тестирање његовог тима било ограничено. Бурти је и другог дана доживио инцидент, остао је без задњег десног точка. Трећег дана тестирања најбржи је био Физикела. Ферари је тестирања вршио на стази Фјорано, гдје су тестирали мотор и аеродинамику. Тест возач био је Лука Бадер, док је четвртог дана Михаел Шумахер тестирао болид.

Возач Јагуара Еди Ирвин, који је напустио Велику награду Аустрије другог дана тренинга, због апендиситиса, опоравио се и био је спреман да вози у Њемачкој. У Аустрији га је замијенио Бурти, након чега му је у болници у Лондону дијагностификовано запаљење слијепог цријева. Након опоравка изјавио је: „Радујем се Хокенхајму. Пратио сам тестирања на Силверстоуну ове недеље и сви смо охрабрени оним што је остварено“.

Нови болид тима Џордан, EJ10B, представљен је на Великој награди Њемачке. Тим је користио болид EJ10 на претходних десет трка. Првобитно је ново возило требало да буде представљено на Великој награди Аустрије, али је одложено због безбједоносних тестова које је ФИА захтијевала да уради, због додавања више резервних дјелова.

Тренинг и квалификације

мини|десно|усправно|Дејвид Култард (сликано 2009.) стартовао са пол позиције.

Четири сесије тренинга одржане су прије недељне трке, по двије у петак и у суботу. Сесије одржане у петак ујутру и послије подне трајале су по сат времена, а сесије одржане у суботу ујутру трајале су по 45 минута. Тренинзи петком одржани су по сувом и облачном времену, док је током дана постало влажно, због чега је стаза била клизава. Михаел Шумахер поставио је најбоље вријеме на првом тренингу, одвезавши круг за минут и 43.532 секунде, скоро шест десетинки брже од Хекинена. Барикело је остварио треће најбоље вријеме, Култард четврто. На петом и шестом мјесту били су Френцен и Зонта, док су првих десет комплетирали Физикела, Мика Сало, Ралф Шумахер и Херберт. Возач Вилијамса Џенсон Батон, ударио је у баријере за улазак у бокс, оштетивши предње крило. На другој тренинг сесији је Михаел Шумахер поново био најбржи, али са споријим кругом него у првој сесији, док је Френцен имао друго најбрже вријеме. Возачи Макларена били су спорији у односу на први тренинг, Хекинен је остварио треће најбоље вријеме, Култард пето, док је између њих био Барикело. Првих десет комплетирали су Трули, Зонта, Вилнев, Физикела и Сало.

Тренинг сесије у суботу одржане су по влажним условима, са повременом кишом. Хекинен је био најбржи у трећој сесији, са временом 1:44.144, десетинку испред Педра де ла Росе. Култард је остварио треће најбоље вријеме, испред Френцена и Салоа, а првих десет комплетирали су Трули, Барикело, Михаел Шумахер, Вилнев и Физикела. У последњој тренинг сесији, Хекинен је поставио најбоље вријеме, уједно и најбоље у свим сесијама, са временом 1:41.658. Михаел Шумахер остварио је друго најбрже вријеме, Култард треће, а Барикело четврто. Френцен је био на петом мјесту, Физикела на шестом, Батон на седмом, док су првих десет комплетирали Сало, Вилнев и Трули. Михаел Шумахер је оштетио болид након тренинга, ударивши у баријере, због чега је морао да користи резервни за квалификације.

Квалификације су одржане у суботу послије подне, трајале су сат времена. Сваки возач је био ограничен на 12 кругова, док се стартни поредак на трци одређивао на основу најбржих кругова. Током сесије, важило је правило 107%, којим је предвиђено да сваки возач мора бити унутар 107% времена најбржег круга да би се квалификовао за трку. Квалификације су одржане по влажним условима, са повременом кишом. Култард је био најбржи, са временом 1:45.697, остваривши другу пол позицију у сезони, 1,3 секунде испред Михаела Шумахера. Физикела се квалификовао на трећем мјесту, упркос томе што је користио резервни болид, након што је ударио у првом кругу. Касније је кажњен са 5.000 долара јер није болид паркирао у боксу. Хекинен је квалификације завршио на четвртом мјесту, три десетинке иза Физикеле, послије чега је изјавио да је био опрезан због временских прилика. Де ла Роса се квалификовао на петом мјесту, што је био најбољи резултат тима Ароу у квалификацијама у сезони. Трули се квалификовао на шестом, а Вурц на седмом мјесту, док су првих десет комплетирали Херберт, Вилнев и Ирвин. Вилнев је излетио са стазе, приликом чега је омео Френцена у његовом кругу. Верстапен је имао проблема са покретањем мотора, због чега је имао мање кругова на располагању и остварио је 11 вријеме. Зонта се квалификовао на 12 мјесту, користећи нови мотор и није могао да постави брже вријеме јер га је блокирао Жан Алеси. На 13 мјесту квалификовао се Ник Хајдфелд, испред Ралфа Шумахера, Салоа и Батона. Френцен је већину времена провео изван 107% времена најбржег круга, али се квалификовао на 17 мјесту. Барикело је користио позајмљено возило, јер је из његовог цурило уље и квалификовао се на 18 мјесту. Педро Диниз квалификовао се на 19 мјесту, Алеси на 20, док су Гастон Мазакане и Марк Гене заузели последње двије позиције.

Трка

мини|лево|усправно|Мика Хекинен (сликано 2009.) завршио на другом мјесту.

Возачи су изашли на стазу у 9:30 по средњоевропском љетњем времену, за сесију загријавања од 30 минута. Култард је био најбржи, са временом 1:44.065; Хекинен је био други, Де ла Роса трећи, а Михаел Шумахер четврти. Сесија је прекинута након што су Култард и Де ла Роса ударили у баријере. Након оба инцидента редари су морали да уклањају дјелове, док су се Вилнев и Верстапен сударили при уласку у прву кривину.

Трка је стартовала у 14:00 по локалном времену. Услови на стази су били суви, али је киша падала како је трка одмицала. Температура ваздуха је била 21 степен целзијуса, док је температура стазе била од 21 до 25 степени. Током формацијског круга Батон није успио да упали болид, због чега је морао да стартује са последњег мјеста. Хекинен је обишао Шумахера и Култарда у првој кривини, послије чега је Шумахер отишао на лијеву страну, Физикела је ударио у њега, а затим су обојица ударили у баријере и морали су да напусте трку. Барикело је имао најбољи старт, дошао је са 18 на десето мјесто на крају првог круга. На крају првог круга, Хекинен је био први, слиједили су Култард, Трули, Де ла Роса, Ирвин, Херберт, Верстапен, Вилнев, Зонта, Барикело, Ралф Шумахер, Вурц, Хајдфелд, Сало, Диниз, Френцен, Гене, Алеси, Батон и Мазакане.

Хекинен је почео да прави предност испред Култарда у другом кругу. У истом кругу, Херберт је дошао до петог мјеста, док је Ирвин пао на седмо мјесто, након што га је Верстапен обишао. Барикело је обишао оба возача БАР-а и дошао је на осмо мјесто. Возачи Макларена су одржали предност испред Трулија, који је поставио најбржи круг са временом 1:46.321. У трећем кругу је Барикело обишао Ирвина, док је Френцен обишао Диниза за 14 мјесто. У четвртом кругу, Френцен је дошао до 13 мјеста обишавши Ника Хајдфелда, док је у истом кругу Верстапен закључао точкове да би избјегао судар са Хербертом, након чега га је Барикело обишао за шесто мјесто у петом кругу. У шестом кругу је Барикело обишао Херберта у борби за пето мјесто, док је Френцен наставио да напредује, обишавши Ралфа Шумахера и Вурца, за 11 мјесто. Барикело је поставио неколико узастопних најбржих кругова и приближио се Де ла Роси. У седмом кругу је Френцен обишао Зонту за десето мјесто, док је у следећем кругу већи дио поклопца са мотора Верстапена отпао. У следећа четири круга, Френцен је надокнадио четири позиције.

Ралф Шумахер је обишао Зонту за 11 мјесто, док је Диниз обишао сувозача Салоа за 14 мјесто. Барикело је у 12 кругу обишао Де ла Росу, док је Херберт стао са стране и морао је да напусти трку због проблема са мјењачем у 13 кругу. Барикело је обишао Трулија у другој кривини два круга касније, након чега је први отишао у бокс, у 17 кругу. Френцен је отишао у бокс круг касније и вратио се на стазу на шестом мјесту. У 20 кругу, Хекинен је водио 1,4 секунде испред Култарда, док је Трули био додатне 22 секунде иза Култарда. Де ла Роса је био 2,1 секунду иза Трулија, а затим га је достигао Барикело, који је поставио нови најбржи круг, са временом од 1:44.300. Вилнев је обишао Ирвина за осмо мјесто у 22 кругу.

thumb|right|upright|Рубенс Барикело (сликано 2002), остварио је прву побједу у каријери.