-{JAS}- 39 Грипен () је вишенаменски једномоторни борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+). Производи га шведска компанија Саб (). Назив -{JAS}- му наглашава вишенаменску улогу. То су почетна слова од шведских речи: -{jagt, attak, spaning}-, што значи ловац, јуришник и извиђач. Развијен је и производи се као резултат доследне шведске стратегије вишегодишњег ослонца на властити развој и производњу борбених авиона. Без обзира што су развој пратиле значајне тешкоће, Швеђани су истрајали до краја, и не само да су обезбедили своме ваздухопловству квалитетан борбени авион, него су га понудили и на иностраном тржишту. „Грипен“ замењује старије авионе Саб 35 дракен и 37 вигген, у шведском ваздухопловству. Концепционо се заснива на аеродинамичкој конфигурацији делта крило спрегнуто с канардом, пројектованом релаксираном уздужном статичком стабилношћу, на основу примене електричних команди лета (). Покреће га двопроточни турбомлазни мотор Волво РМ12, а постиже максималну брзину адекватну Маховом броју 2. Касније је авион модификован за НАТО стандарде, са могућношћу пуњења горивом у лету.
Шведска влада је 1979. године почела развојне студије за вишенаменски авион, респективан као ловац, за подршку и за извиђачке задатке. Саб је конципирао нови пројекат и развио га у авион -{JAS}- 39 Грипен, чији је први прототип полетео 1988. године, након два удеса, током прототипског развоја и развојних испитивања. Разлози су били у скривеним грешкама у софтверу електричних команди лета. „Грипен“ је уведен у оперативну употребу шведског ваздухопловства у 1997. години. Надограђене варијанте, које се заснивају на интеграцији напредније опреме, повећању аутономије лета и долета, уведене су оперативну употребу у 2003. години. У току је даљи његов развој, у побољшану варијанту, у развоју је од 2014. године, означена са JAS 39 E/F Грипен, под називом Грипен следеће генерације (-{JAS}- 39 Грипен -{NG}- или Супер – JAS).
„Грипен“ је уведен у оперативну употребу у ратним ваздухопловствима Шведске, Чешке Републике, Мађарске и Јужноафричке Републике, а наручила га је и Тајландска краљевска авијација. За његов инострани пласман повољна околност је била та што су остали слични програми развоја једномоторних борбених авиона прекинути. То су израелски Лави, југословенски Нови авион, а индијском -{LCA}- су значајно снижени захтеви и пролонгирана динамика реализације. У таквим околностима, „Грипен“ је остао без конкуренције. Остао је сам на светском тржишту једномоторног борбеног авиона четврте генерације. Формирано је неколико партнерстава у заједничким напорима иностраног пласмана са више иностраних авионских компанија. Један пример таквих напора је „Грипен Интернатионал“, представља заједничко партнерство између Саба и британског „БАЕ системс“ формирано 2001. године, успешно су извезли „Грипена“ у Јужну Африку. Касније је та организација укинута, под оптужбом за коришћено подмићивање за обезбеђење извоза авиона.
Одлуке и тактичко–технички–захтеви Крајем осамдесетих година прошлог века, шведско министарство за ваздухопловне технологије (-{FMV-F}-), почело је да размишља о набавци вишенаменског борбеног авиона за дејства у свим временским условима. Намера је била да авион уђе у оперативну употребу, у шведско ваздухопловство, у првој половини последње деценије прошлог века и да замени авионе Саб 35 Сракен и 37 Вигген.
Средином осамдесетих година 20. века, шведска влада је одобрила средства за пројектну дефиницију авиона. Истовремено, индустријска група компанија Саб–сканија, Волво флугмотор, Ериксон и ФФВ аеротехна, формирала је заједничку компанију Индустрија -{JAS}--а, са задатком израде предлога програма за развој и производњу авиона.
На основу позитивне оцене израђеног предлога, шведски парламент 6. маја 1982. године, одлучио је да се наручи 140 авиона (од којих 20 двоседа) до 2000. Одлучено је да се у функцији развоја и индустријализације произведе пет прототипова и тридесет предсеријских авиона.
У време Хладног рата, Шведска је имала специфичну дефиницију доктрине одбране земље. То је доминантно утицало на дефиницију концепције и начина употребе „Грипена“, у систему заштите и одбране територије Шведске. Шведска територија има малу оперативну дубину, близу тадашњег разграничења НАТО-а и Варшавског савеза, и делимично се граничи с морем, што је значајно уважавано при дефиницији доктрине одбране. Ове одреднице доктрине одбране земље биле су основа за тактичко–техничке–захтеве (ТТЗ) за развој овог борбеног авиона. ТТЗ је прецизирао вишенаменску употребу, једноставно одржавање и аутономију оперативне употребе у растреситом распореду стационирања авиона „Грипен“, у околини великог броја аеродрома и ауто-путева. -{AERO Magazin, br.26, mart, 2001.g. стр. 10 do 16}-
Циљ је био авион са двоструко мањом масом у односу на Виген, под условом да и даље има исти капацитет за ношење корисног терета и да може полетати и слетати с полуприпремљених стаза, димензија 800-{x}-9 -{m}-.
Овакви специфични захтеви утицали су на концепцију авиона у аеродинамичким решењима, конфигурацији, структури, избору мотора и положају усисника ваздуха, авионске и земаљске опреме и прилагођавању систему везе и командовања.
Путем јавног конкурса, ЈАС 39 грипен, добио је име „Грифин“ (), који је символ на логу Саба.
Развој Изглед „Грипена“ у три пројекције.|десно|мини|300п Уговор за развој пет прототипова и производњу тридесет предсеријских авиона, потписан је 30. јуна 1982.. Израда прототипске пројектне документације започета је 1984, а први лет првог прототипа реализован је 9. децембра 1988. године.
Швеђани су имали недовољно искуства и недовољно развијене капацитете у неким технологијама неопходним за ову генерацију авиона. Определили су се да то надокнаде кроз технолошку подршку иностраних фирми. За мотор су се ослонили на Џенерал Електрик (САД), за структуру од композита, команде лета и за стајни трап на британске фирме, првенствено на Бритиш Аероспејс (Уједињено Краљевство).
Определили су се за властиту производњу америчког мотора -{F404–GE–400}-, по лиценцној документацији. После одређених модификација, освојили су лиценцну производњу мотора, под ознаком -{RM 12}-, у фирми Волво. Мотор -{F404–GE–400}- је при избору добио предност над француским -{M88}-, фирме Снекма (). Превагнула је статистички доказана велика поузданост мотора -{F404–GE–400}-, с огромним бројем сати рада и лета на многим познатим авионима. За разлику од тога, -{M88}- је још увек био у развоју са извесним фактором ризика.
Производња првог прототипа авиона „Грипен“, завршена је 26. априла 1987. године, поводом обележавање 50. година постојања компаније Саб. Првобитно је било планирано да он полети 1987. године, али то је одложено за 18 месеци због проблема са системом команди лета. Први прототип (серијски број 39-1), полетео је 9. децембра 1988. године, са пилот Стиг Холмстром. Лет је трајао 51 минуту. Током тога првог пробног лета, појавили су се проблеми око опреме ваздухоплова, посебно са системом електричних команди лета и пројектованој релаксираној статичкој стабилности. Овај проблем се драматично манифестовао, удесом прототипа током слетања 2. фебруара 1989. године. Пробни пилот Ларс Радестром је тада сретно прошао, само са сломљеним лактом руке. Узрок ове несреће је идентификован као растуће осцилације, изазване од померања пилотске палице, због техничких проблема електричних команди лета.
Почетни и прототипски развој се одвијао по уговореној кооперацији с Британцима. Сарадња се односила на развој и производњу структуре крила прототипова авиона од композитних материјала и системом команди лета. Команде лета су се развијале с подељеном одговорношћу. Швеђани су развијали софтвер, а Британци хардвер. Ово се у реализацији показало као лоша подела рада. Већ после неколико летова, први прототип је 2. фебруара 1989. године доживео удес због скривене грешке у софтверском делу команди лета. Губитак првог прототипа у овом удесу проузроковао је кашњење програма за око 15 месеци, колико је требало стручњацима да пронађу и отклоне грешку. Видео снимак удеса После 15 месеци одлагања, други прототип JAS 39-2 полетео је 4. маја 1990. године са новим софтвером команди лета. Затим још три прототипа, па пети и последњи је полетео 23. октобра 1991. године, а испитивање је показало да је отпор за око 10% мањи од предвиђеног, и перформансе полетања и слетања су боље од специфицираних.
Четири прототипа су се придружили започетом испитивању са првом (39-101), 4. марта 1993. године. Међутим, проблеми „Грипене“ нису били готови, 18. августа 1993. године, 39-102 се срушио током приказа у лету изнад Стокхолма, након што је пилот изгубио управљивост авиона и катапултирао се. Била је потребна даља ревизија софтвера команди лета, и то је изазвало забрану летења до 29. децембра 1993. године, до када је поуздано ажуриран софтвер команди лета.
Без обзира на тешку ситуацију у коју је програм запао са губитком два прототипа, развој „Грипена“ је коначно био завршен са позитивним резултатима испитивања у лету.AERO Magazin, br.26, mart 2001.g. стр. 10 do 16
У оперативну употребу -{JAS}- 39-{A}- је уведен 1995. године, а за њим и двосед, верзија -{JAS}- 39-{B}-.
Производња +Производња „Грипена“ у Саб-у аероспејс, Линћепинг Варијанта№ФиналноВрем. период JAS 39 прототип 5 Линћепинг 1986-окт.1991. JAS 39A сер. 1 30* Линћепинг 1992-1996. JAS 39B прототип (1) Линћепинг 1994-септ.1995. JAS 39A сер. 2 61 Линћепинг 1996-2001. JAS 39A+ сер. 2 14 Линћепинг 2001-2002. JAS 39C сер. 2 20 Линћепинг 2002-2003. JAS 39B сер. 2 14 Линћепинг 1996-2003. JAS 39C сер. 3 50 Линћепинг 2003-2007. JAS 39D сер. 3 14 Линћепинг 2003-2007. JAS 39C SAAF 19 Линћепинг 2003-2012. JAS 39D SAAF 9 Линћепинг окт.2003-2012. примерака 237 Линћепинг 1986-2012.237 укупно је примерака= 5 прот. + 30 сер. 1 + 110 сер. 2 + 64 сер. 3 + 28 SAAF Влада Шведске је првобитно била планирала да се „Грипеном“ опреме 22 формацијске јединице, са укупно 350 примерака авиона. Прва наруџбина је бројала 204 примерака, 176 стандардних једноседа -{JAS}- 39А и 28 двоседа -{JAS 39B}-, до краја 2007, а до краја 2008. године укупно 236 примерака.
Конзорцијум под називом "Индустријски грипен JAS" је формиран између Саб-сканиа, Волво флајтмотор, Ериксон и FFV аеротехна. Предлог групе, прихваћен је у пролеће 1982. године, са потписаним уговором у јуну за развој пет прототипова, што карактеришу неке измене у односу на ранији предлог, плус предсерија од 30 авиона, са опцијом за каснијих 110.
Рад на прототипу је почео 1984. године, а завршен је почетком 1986. Праћен је техничким проблемима, повећањима трошкова и кашњења плаћања, што је довело до политичког притиска за његово поништавање и куповину страних авиона. Међутим, први прототип једноседа JAS 39А грипен, полетео је 9. децембра 1988. године, са пробним пилотом Стиг Холмстроем, с чиме су проблеми избледели. Рад на пројекту варијанте двоседа JAS 39B грипен, за прелазну и оперативну обуку, почео је 1989. године.
До тада, грешке су у великој мери исправљене. Одлучено је да је „Грипен“ вреди стрпљиво чекати, јер се лако обезбеђују многе од његових захтеваних карактеристика - и чињеницу да је то било прилично авион није повредио. У јуну 1992. године, SAB је добио зелено светло за изградњу двоседа JAS 39B. Влада је формално наручила додатних 110 „Грипена“ према предвиђеној опцији, који су захтевани да се граде на побољшаном стандарду серије 2. Нова наруџбина укључује 96 једноседа JAS 39A и 14 двоседа JAS 39B.
JAS 39B је полетео 29. септембра 1995. године, заправо је резултат модификација једног од 30 JAS 39A са производне линије серије 1. JAS 39A је достигао почетни оперативни статус у 1995. години и потпуну борбену готовост 1997. Прва испорука од 2 авиона је била у децембру 1996. године. У истом месецу је лансирана серија 3 за 64 авиона, које су сачињавали 50 једноседа JAS 39C и 14 двоседа JAS 39D