Фитопланктон чине једноћелијски и колонијални микроорганизми из царства Протиста. Најбројнији представници крупнијег фитопланктона су алге кремењашице, а ситнијег зелене алге, златне алге, светлећи бичари и цијанобактерије. Назив потиче од грчких речи phyton (биљка) и planktos (луталица, носилац), што значи „биљка која лута“. десно|мини|Дијатоми под микроскопом Према величини, фитопланктон се дели на:
Пико(фито)планктон - 0,2 до 2 µm Нано(фито)планктон - 2 до 20 µm Микро(фито)планктон - већи од 20 µm
Фитопланктон живи у осветљеним површинским слојевима вода (еуфотској зони), где обавља фотосинтезу. Уз помоћ фотосинтезе од угљен диоксида и хранљивих супстанци гради своју телесну супстанцу (биомасу). На тај начин је фитопланктон основица прехрамбене пирамиде у мору и у копненим стајаћим водама и великим рекама.
Фитопланктоном се храни зоопланктоном и многе животиње које живе на дну слатких вода и у мору. Планктони су око себе развили необичне мрежасте структуре како би могли филтрирати најситније прехрамбене честице. Најдиректнији прехрамбени ланац представља фитопланктон → крил → кит.
Процењује се, да фитопланктон (заједно са другим морским алгама) ствара више од 50% кисеоника у атмосфери. Једна од најважнијих врста, Prochlorococcus, сама може да допринесе и до 20%. Овај допринос је значајно виши од доприноса копнених шума.
Екологија Фитопланктон представља кључни део водених екосистема јер везује велике количине угљен-диоксида и учествује у глобалном циклусу угљеника. Његова продуктивност зависи од доступности светлости, температуре воде и присуства хранљивих материја попут нитрата, фосфата и гвожђа. У неким деловима океана недостатак одређених микронутријената може значајно ограничити његов раст и распростирање. лево|мини|Биолуминисценција код фитопланктона|250x250piksel Због кратког животног циклуса, фитопланктон брзо реагује на промене у окружењу, као што су загревање океана, закисељавање воде и промене у струјама. Зато се често користи као важан индикатор здравља морских и слатководних екосистема. Његова улога је незаменљива за одржавање равнотеже у ланцима исхране и утицај на климу планете.
Биолуминесценција служи организмима за привлачење плена, одбрану од предатора или комуникацију. У морима се често може видети као плавичасто светлуцање таласа ноћу.
Диверзитет
За разлику од копнених биљака које видимо око себе, фитопланктон чине једноћелијски организми – од бактерија које врше фотосинтезу (као што су цијанобактерије) до различитих група протиста, посебно дијатомеја. Ови ситни „плутајући биљчице“ долазе у хиљадама врста, различитих облика, величина и боја. Неки су округласти или издужени попут малих штапића или иглица, други имају сложене љуштуре од силицијум-диоксида које под микроскопом подсећају на уметничка дела. Када се размноже у великом броју, могу да обојe воду у зеленкасте, црвенкасте или браонкасте нијансе.
Ова огромна разноврсност омогућава фитопланктону да преживљава у хладним поларним водама, топлим тропским океанима, чистим отвореним водама и приобалским подручјима богатим хранљивим материјама. Главне групе укључују дијатомеје, цијанобактерије, динофлагелате и coccolithophores. Њихов диверзитет је и даље предмет истраживања јер научници откривају нове врсте. Аквакултура Аквакултура представља узгој водених организама као што су рибе, шкољке и алге у контролисаним условима. У том процесу фитопланктон има веома важну улогу јер служи као основни извор хране за многе организме који се гаје у морима и рибњацима. У марикултури, која се односи на узгој морских организама, фитопланктон природно доспева у системе кроз циркулацију морске воде, док се у аквакултури често узгаја и додаје вештачки. мини|Узгајање фитопланктона|лево|246x246piksel Фитопланктон се користи за исхрану ситних организама попут ротатора и мекушаца, али и као додатак исхрани у акваријумима и рибњацима. Његов узгој захтева довољно светлости, хранљивих материја и чисту воду како би се обезбедио брз раст и развој. Поред тога, фитопланктон доприноси стварању кисеоника и одржавању квалитета воде, због чега је важан за стабилност и успешност аквакултурних система.
Види још
Аквакултура - Аквакултура која укључује гајење алги AlgaeBase - База података о врстама алги Cvetanje mora - Процес масовног размножавања планктонских алги у води, који често доводи до промене боје воде
Референце
Категорија:Планктон Категорија:Фитоекологија