Радин (Радивој) Бутковић је српски средњевековни властелин, чину госта Цркве босанске (ранг архиепископа и митрополита), пред крај свог живота био је службеник хумског властелина Стефана Вукчића Kосаче, познатог и као херцег Стефан (1404-1466) . Иако поједини истраживачи сврставају госта Радина у богумиле, у његовом тестаменту нема ни једне речи која би се у ма чему противила догмама православне цркве, а нема ни једне чињенице која би га убрајала у припадника неке јеретичке или богомилске цркве.

Први пут се спомиње 1422. године у Дубровнику, поводом преговора око продаје дела Конавала његовог господара Радосава Павловића. За учешће у преговорима око продаје Конавала богато је награђен од Дубровчана. У каснијим годинама водио је и преговоре око постизања мира између Павловића и Дубровчана за време Конавоског рата.

Десет година је провео у дипломатској служби војводе Радосава као поклисар, да би затим променио сениора и постао службеник хумског велможе Стефана Вукчића Косаче . За новог господара обављао је бројне дипломатске активности првенствено са Дубровачком републиком где је стекао велики углед и бројна пријатељства. С напредовањем у дипломатској каријери, напредовао је Радин и на хијерархијској лествици Цркве у Босни.

У звању старца спомиње се од 1437. године, а часну титулу госта носио је од 1450. године. Важну улогу одиграо је у помирењу свога господара са женом и сином, те нешто касније 1454. године у његову измирењу са Дубровчанима , наступајући истодобно као херцегов представник и заговорник дубровачких интереса. За ову активност награђен је од Дубровчана са 400 дуката и уз то на поклон добио и кућу у Дубровнику. Често је Радин представљао Косачу и у преговорима око царина, понајвише Дријевске . Преселивши се након смрти херцега Стефана у Дубровник, Радин је затражио дозволу од Млетачке владе да са својим 50-60 следбеника пребаци у Далмацију.

Умро је 1467. године. Радећи у корист Дубровчана, често на уштрб свога сениора, овај истакнути представник, Цркве босанске зарадио је огромно богатство у износу од 5640 дуката, колико је тестаментом оставио својим наследницима.

Имао је кћер Вучицу, сина Брајана, сестру Вукну, и још једног сина чије име није познато.

Као оставштина госта Радина сачуван је Тестамент госта Радина.

Референце

Категорија:Племство Босне Категорија:Српско средњовековно племство