Денис Колунџија (Сомбор, 1972 — Нови Сад, 21. јануар 2024) био је српски новинар и уредник. Писао је за Аутономију, ВОИЦЕ, Цензоловку, БИРН, Њузвик Србија, Време, Грађански лист, Дневник, Војводину, Новосадски недељник, Војвођански магазин, Кибиц фенстер и Кафе Војводина, а радио је и на новосадском ИН радију и у телевизијској продукцији Гринфилд. Од 2018. године био је заменик главног и одговорног уредника Цензоловке, а сарађивао је и са Независним друштвом новинара Војводине и ВОЈС-ом. Бавио се војвођанским политичким приликама, радом покрајинских институција, медијима, локалним темама и америчком политиком. Аутор је књиге Вишестраначка Скупштина Војводине 1992—2012, објављене 2012. године.

Биографија

Колунџија је рођен 1972. године у Сомбору. У биографском тексту ВОЈС-а наведено је да је његов отац Душан Колунџија такође био новинар из Сомбора. Новинарску каријеру започео је 1997. године у Новосадском недељнику.

Преминуо је изненада 21. јануара 2024. године у Новом Саду, у 52. години живота. Комеморацију су организовали Независно друштво новинара Војводине и Фондација „Славко Ћурувија”.

Новинарска каријера

Колунџија је каријеру започео у Новосадском недељнику, где је радио од 1997. до 1999. године. Потом је прешао на новосадски ИН радио, где је остао до 2000. године. Наредна фаза његовог рада била је повезана са Грађанским листом, дневним листом покренутим у Новом Саду после политичких промена 2000. године. У том листу радио је око две године, а затим је прешао у новосадски Дневник.

У Дневнику је провео дванаест година. После одласка из тог листа, од 2014. до 2018. године радио је као слободни новинар и сарађивао са више медија и организација, нарочито са медијима цивилног друштва. Током тог периода извештавао је о темама из Војводине, медијским слободама и локалним политичким процесима.

Од 2018. године био је заменик главног и одговорног уредника портала Цензоловка, који се бави слободом медија, притисцима на новинаре и медијском политиком. За Цензоловку је почео да пише 2016. године, а од 2017. био је укључен у више аспеката рада овог портала и Фондације „Славко Ћурувија”.

Поред Цензоловке, писао је за Аутономију, ВОИЦЕ, БИРН, Њузвик Србија, Време, Грађански лист, Дневник, Војводину, Новосадски недељник, Војвођански магазин, Кибиц фенстер, Кафе Војводина и друге медије. У бази аутора БИРН-а, односно портала Balkan Insight, наведен је као аутор текстова о политичким приликама у Војводини.

Рад у ВОЈС-у и НДНВ-у

Колунџија је био дугогодишњи сарадник Независног друштва новинара Војводине и ВОЈС-а, односно Војвођанског истраживачко-аналитичког центра. На ауторској страници ВОЈС-а наведено је да је објавио 65 текстова.

У ВОЈС-у је био уредник билтена, а писао је и ауторске текстове и биографске профиле. У образложењу Годишње награде НДНВ-а за 2022. годину наведено је да је Колунџија дао препознатљив ауторски печат билтену ВОЈС-а. Његови текстови на ВОЈС-у обухватали су теме из јавног живота Војводине, медија, културе, политике, спорта, грађанских иницијатива и локалних заједница.

Као члан ауторског тима Гринфилд продукције из Новог Сада, са Драганом Гмизићем био је коаутор троделног серијала Аутономија Војводине: (ре)капитулација, премијерно емитованог 2012. године на Радио-телевизији Војводине, као и четвороделног серијала Газдовање аутономијом, емитованог 2014. године на истој телевизији.

Војводина и покрајински парламент

Једна од главних области Колунџијиног рада било је праћење политичких прилика у Војводини и рада покрајинских институција. Од 2000. године пратио је рад Скупштине Војводине, а имао је и блог vojvodjanska.rs, посвећен покрајинском парламенту.

На основу праћења покрајинског парламента написао је књигу Вишестраначка Скупштина Војводине 1992—2012, која је представљена 4. октобра 2012. године у Скупштини Војводине. Према извештају Радио-телевизије Војводине, у књизи је сабрао резултате избора, имена посланика, изводе из записника са скупштинских седница, саставе Извршног већа и Владе Војводине, као и податке о предлозима закона које је Скупштина Војводине упућивала Скупштини Србије.

Као саговорник о покрајинским институцијама, аутономији и симболима Војводине појављивао се и у медијским текстовима. У тексту портала 021.rs из 2023. године, поводом спорова око заставе Војводине, представљен је као дугогодишњи скупштински извештач и аутор књиге о вишестраначкој Скупштини Војводине.

Писање о медијима

Као заменик главног и одговорног уредника Цензоловке, Колунџија је писао о медијским слободама, јавним медијским сервисима, притисцима на новинаре и односу власти према медијима. У текстовима за Цензоловку и сродне медије бавио се, између осталог, Радио-телевизијом Војводине, локалним медијима, медијском политиком и новинарском професијом.

У тексту РТВ — дан(и) после, који је Цензоловка пренела са портала Слободна реч, анализирао је финансијске и уређивачке проблеме Радио-телевизије Војводине. У периоду после смена на РТВ-у 2016. године и покрета #ПодржиРТВ, извештавао је као слободни новинар о протестима и побуни дела запослених у јавном медијском сервису Војводине.

Америчка политика и избори

Поред војвођанских тема, Колунџија је пратио америчку политичку сцену и изборне процесе у Сједињеним Америчким Државама. У биографском тексту ВОЈС-а наведено је да је од 2012. године у Србији и Црној Гори држао предавања о америчком политичком систему, са нагласком на председничке изборе, као и да је о америчкој политици писао за недељник Време.

За Цензоловку је писао серију текстова о медијима у америчкој изборној кампањи. У једном од текстова из те серије анализирао је шта се у Србији често погрешно разуме у вези са изборима у САД и улогом медија у америчким кампањама. Писао је и анализе за портал americki-izbori.rs, посвећен америчким изборима.

Књиге и постхумна издања

Колунџија је аутор књиге Вишестраначка Скупштина Војводине 1992—2012, објављене у октобру 2012. године. Књига је настала као документарни преглед двадесет година рада покрајинског парламента после првих вишестраначких избора за Скупштину Војводине.

После његове смрти приређена је збирка његових текстова под насловом Добри дух. Књигу је приредио његов отац Душан Колунџија, а промовисана је 22. јуна 2024. године у просторијама НДНВ-а у Новом Саду, на дан Колунџијиног рођендана.

Награде и признања

Колунџија је 2022. године добио Годишњу награду Независног друштва новинара Војводине за најбољег новинара. У образложењу је наведено да је као аутор умео да од локалних тема и прича о „малим људима” направи шире релевантне новинарске приче, као и да је препознатљив ауторски печат дао билтену ВОЈС-а.

Као новинар ВОЈС-а био је један од добитника Награде Европске уније за истраживачко новинарство у Србији за 2015. годину. Добио је и награду за истраживачко новинарство у оквиру пројекта НДНВ-а Медији и локалне самоуправе.

Изабрани радови

Вишестраначка Скупштина Војводине 1992—2012, књига, 2012. Аутономија Војводине: (ре)капитулација, троделни документарни серијал, коаутор са Драганом Гмизићем, 2012. Газдовање аутономијом, четвороделни документарни серијал, коаутор са Драганом Гмизићем, 2014. Добри дух, постхумна збирка текстова, 2024. Текстови за Цензоловку о медијима, јавним сервисима, слободи медија и америчким изборима. Ауторски текстови и профили за VOICE.

Референце

Спољашње везе

Ауторска страница Дениса Колунџије на сајту VOICE Текстови Дениса Колунџије на сајту Цензоловке Ауторска страница Дениса Колунџије на сајту Balkan Insight Вест РТВ-а о књизи Вишестраначка Скупштина Војводине 1992—2012

Категорија:Српски новинари Категорија:Српски уредници Категорија:Новинари из Новог Сада Категорија:Рођени 1972. Категорија:Умрли 2024.