Мари Башкирцев (; рођена као Марија Константиновна Башкирцева, ; Гавронци, код Полтаве, 24. новембар 1858 — Париз, 31. октобар 1884) била је руска сликарка, вајарка и дневничарка, која је највећи део уметничког рада остварила у Француској. Школовала се у Паризу, на Академији Жилијан, и излагала на Париском салону, а међу њена најпознатија дела убрајају се У студију, Кишобран и Састанак. Њен дневник, писан на француском језику и постхумно објављен 1887, имао је широку рецепцију у европској књижевној култури краја 19. века, али је прво издање било скраћено и породично редиговано.
Биографија Марија Константиновна Башкирцева рођена је у племићкој породици у Руском царству. Као место рођења у литератури се наводи Гавронци, у близини Полтаве, на подручју данашње Украјине, а као датум рођења 12. новембар по старом, односно 24. новембар 1858. по новом календару. Потицала је из породице нижег руског племства; отац Константин Павлович Башкирцев био је земљопоседник, док је мајка Марија Степановна Бабањина такође припадала племићком кругу.
После раздвајања родитеља живела је са мајком и породицом у више европских средина. Образовање је стицала приватно, уз часове језика, музике, цртања и плеса, а у детињству и младости боравила је у Бечу, Баден-Бадену, Женеви, Минхену, Паризу, Ници и Риму. У младости је намеравала да се посвети оперском певању, али је због болести грла и последица туберкулозе напустила ту замисао и усмерила се на сликарство.
У Париз се преселила 1877. и уписала Академију Жилијан, где је учила у атељеу Тонија Робер-Флерија. Та школа је имала посебан значај за уметнице, јер је женама омогућавала систематичније уметничко образовање у време када им је приступ званичној Школи лепих уметности био ограничен. На Академији Жилијан је, уз академску обуку, стекла увид у положај жена у уметничком образовању, што је касније обрадила и у слици У студију из 1881.
Први рад јој је прихваћен на Париском салону 1880, када је изложила слику Млада жена чита „Питање развода”. На Салону је потом излагала портрете, пастеле и жанр-сцене, а 1883. добила је похвалу за пастелни портрет Дине Бабањин. Поред сликарског рада, 1881. је под псеудонимом Полин Орел писала за феминистички лист La Citoyenne, у коме је захтевала да жене добију приступ високим уметничким школама.
Умрла је у Паризу 31. октобра 1884. од туберкулозе, непосредно пре двадесет шестог рођендана. Сахрањена је на гробљу Паси у Паризу, у гробници коју је пројектовао архитекта Емил Бастар и која је замишљена као уметнички атеље.
Изабрана дела Млада жена чита „Питање развода” (1880) У студију (1881) Кишобран (1883) Портрет Дине Бабањин (1883) Састанак (1884) Бол Наусикаје (1884) Свете жене (1884, недовршено) Дневник Мари Башкирцев (1887, постхумно)
Галерија
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1858. Категорија:Умрли 1884. Категорија:Руски сликари Категорија:Руски вајари