Šešum je srpsko prezime. Šešumi u Dabrobosanskoj Mitropoliji 1882. i početkom 20. veka U Šematizmu Dabro-bosanske mitropolije iz 1882. godine Šešumi su zabeleženi u sledećim parohijama: Travničkoj (slava Đurđevdan), u Livnu (slava Đurđevdan), selu Brda kod Glamoča (slava Đurđevdan), u Bugojnu (slava Sveti Ilija), selu Ravno kod Kupresa više porodica (slave Đurđevdan, Sveti Ilija i Jovanjdan).ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА ГОДИНУ 1882 Уредио ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ протопрезвитер У САРАЈЕВУ. Земаљска тискара Osim toga, nakon 1885. godine, u selu Jablanici, kod Bosanske Gradiške, kao tutor seoske crkve pominje se jablanički žitelj Marko Šešum.Mane M. Momčilović, Ruševine srpske pravoslavne crkve na u Jablanici, Bosanskohercegovački istočnik, 1. 10.
Početkom 20. veka, oko 1920, na Kupresu je bilo ukupno 8 kuća Šešuma. Šest u Riliću i po jedna u Zanaglini i selu Ravno.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,220
Antropogeografski podaci
Antropogeografska istraživanja sprovedena početkom 20. veka notirala su prebivanje porodica Šešum u više krajeva zapadne Bosne.
U selu Riliću postoje tri grane Šešuma. Prva grana (slava Jovanjdan) po starom prezimenu su Panići. U Rilić je došao iz Glamoča deda čoveka koji je bio u zrelim godinama 1921. godine iz sela Zanagline, odakle ga je kao čifčiju preselio beg pre 1878. godine.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад Druga grana (slava Đurđevdan), po starom prezimenu su Popovići i Ubavići. Starinom su iz Popova Polja. Krajem 18. veka, dva brata Ubavića-Popovića ubila su bega u zavičaju pa su pobegla u selo Mednu kod Mrkonjić Grada. U Medni su braća ponovo ubila bega, pa su prebegla u Glamoč u Ubavića Dolinu, u prvoj polovini 19. veka. U Ubavića Dolini je potomak doseljenika ubio svog najamnika (jer mu je opsovao ženu), pa mu je zbog krvnine beg Filipović, čiji je čifčija bio, uzeo imanje. Nakon kraćeg boravka u Garavcu, Kupresu i Uskopolju, gde je nadničio, Ubavić-Popović, našao je zaštitu na imanju Šešuma u Riliću čije je prezime iz zahvalnosti prihvatio, ali je zadržao svoju slavu Đurđevdan.Godine 1883 u Donjoj Medni kod Mrkonjića, postojala je porodica Ubovića koja je slavila Đurđevan, te se predanje čini tačnim.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,221. Treća grana Šešuma iz Rilića slavi Svetog Marka, i staro im je prezime Ždrnja. Njihov predak došao je kao prizet iz Glamoča i primio prezime Šešum, ali je zadržao svoju slavu.Borivoje Milojević, Kupreško, Vukovsko, Glamočko i ravno polje, Beograd
U selu Zanaglini početkom 20. veka živeli su Šešumi (slava Đurđevdan), krvni srodnici onih iz Rilića-Ubavića-Popovića.Borivoje Milojević, Kupreško, Vukovsko, Glamočko i ravno polje, Beograd 1923, 91; Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,221. U selu Gornjem Vukovsku u istom periodu živeli su Šešumi, rođaci onih iz Zanagline (Ubavića-Popovića), slavili su Svetog Iliju.Borivoje Milojević, Kupreško, Vukovsko, Glamočko i Ravno polje, Beograd
U selu Ljeskovica kod Drvara tridesetih godina 20. veka živelo je šest kuća Šešuma (slava Đurđevdan), od kojih je jedna, kuća Tome Šešuma imala čak 22 člana. Šešumi u Ljeskovici nosili su staro prezime Bjeljac i imali su srodnike Bjeljce (u to vreme 26 kuća u istom selu i mahali). Po kazivanju osamdesetpetogodišnjeg Bjeljca 1932. godine, Bjeljci i njihovi srodnici Šešumi, koji su iz nekog razloga promenili prezime, doselili su se u 18. veku iz sela Ljeskovice kod Mrkonjić Grada i osnovali selo. Pored Šešuma Bjeljaca u Ljeskovici je živela i porodica Lošić-Šešum. Ovi poslednji su pre 1878. prizećeni u Šešume iz sela Ugarka kof Grahova, takođe slave Đurđevdan.Petar Rađenović, Unac, antropogeografska istraživanja, Beograd
Jedna Porodica Šešuma (slava Đurđevdan), živela je u selu Donji Dabar kod Sanskog Mosta početkom 20. veka, ali je nepoznato odakle se doselila, verovatno od Kupresa ili Drvara. Nekoliko porodica Šešuma (slava Lazareva Subota) živelo je još krajem 19. veka u okolini Bosanske Gradiške u selima Jablanica, Gašica i Bijakovac.
Na osnovu antropogeografskih izvora i popisa Dabrobosanske mitropolije, izlazi da svi nosioci prezimena Šešum nisu međusobno u krvnom srodstvu, bar ne po muškoj liniji, budući da postoji više porodica koje znaju svoje staro prezime pre prezimena Šešum. Na osnovu antropogeografije može se pretpotaviti da je porodica koja je svoje prezime prenela drugima živela negde na podrućju Kupresa ili Drvara, a da ju je prizećivanjem krajem 18. ili početkom 19. veka uvećali pojedinci i porodice. Najsnažnija grana došljaka u porodicu došla je iz Hercegovine. Pridolaskom novih prizeta tokom 19. veka i priraštajem nakon čega se priraštajem grupa Šešuma se proširila na više ogranaka. Do kraja 19. veka Šešuma je bilo u okolinu Livna, Glamoča, Kupresa, Drvara, Travnika, Bosanskog Grahova, Bugojna, Bosanske Gradiške i Sanskog Mosta (Donji Dabar). Ogranci iz raznih razloga imaju različite slave, međutim, preovladava Đurđevdan.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад
Nije poznato koja od grana Šešuma je "prava", odnosno, ona od koje su ostali primali prezime, niti koja je bila "prva slava" te porodice.
Značenje prezimena Nisu poznate teorije o značenju i etimologiji prezimena Šešum. Reč -{Sesum}- na engleskom označava vrstu drveta (t.j. ). Na hebrejskom, "šeš" (tj. שש) znaci broj šest. Najsličnija reč prezimenu je Šešana, duga puška sprednjača, pa bi mogla biti postavljena hipoteza da je prezime nastalo kvarenjem ovog turcizma.
Toponimi U blizini sela Ravna na Kupresu postoji mikrotoponim Šešumove košare.
Kod sela Zanagline postoji toponim Šešumova dolina.Borivoje Milojević, Kupreško, Vukovsko, Glamočko i Ravno polje, Beograd 1923,90.
Mobilisani u austrougarsku vojsku
Ilija Šešum iz Rilića je 1981. godine postao predmet pisanja brojnih clanaka u svetskim novinama (e.g., Weekly World News) jer je iskasljao metak koji ga je pogodio u grudi tokom sluzbe u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, 1916.-e godine, na Austrougarsko-Italijanskom frontu. Radi se o Iliji Šešumu iz sela Rilića koji je posle Drugog svetskog rata kolonizovan u selo Nove Kozarce u Banatu.Novi Kozarci u Severnom Banatu, Kikinda Marko Šešum iz Rilića (1878- 11. 4. 1917). Umro na frontu. Ostoja Davida Šešum iz Jablanice (18.08.1882-20.03.1951). Grob u Jablanici. Mobilisan u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, posle napada na Srbiju zbog dezerterstva, ne zalaganja na liniji fronta, prebačen na Austrougarsko-Italijanski front. Zbog iskazane hrabrosti na brdu Munti Maleto, odlikovan Austrougarskim odlikovanjem Zmajeve oči.
Dobrovoljci u srpskoj vojsci
Gavro (Davida) Šešum iz Jablanice kod Bosanske Gradiške (1892-1948). U vreme izbijanja rata nalazio se na radu u Sjedinjenim državama u Hazaltonu u Ohaju. Došao je kao dobrovoljac na Solunski front.Srbobran, 15. 12. 1916, strana 4.
Neboračke žrtve u Drugom svetskom ratu
Šešum (Dragutina) Ostoja, iz Jablanice kod Bosanske Gradiške (1939-1942), stradao od ustaša u logoru Jasenovac.Podaci su različiti. Negde se kao mesto smrti sreće Sisak, negde Jasenovac Šešum (Dušana) Dragoslav, iz Jablanice kod Bosanske Gradiške (1938-1942), stradao od ustaša u logoru Sisak. Šešum (Milovana) Mirko, iz Gašnice kod Bosanske Gradiške(1929-1942), stradao od ustaša u logoru Sisak Šešum (Novak) Marko, (1919-1942), Jablanica kod Bosanske Gradiške, ubijen od ustaša 1942. U logoru Stara Gradiška. Šešum (Novak) Vida, (1925-1942)., Jablanica kod Bosanske Gradiške, ubijena 1942. u logoru Sisak. Šešum (S) Miljka, (1905-1942), Jablanica kod Bosanske Gradiške. Ubijena od ustaša 1942. u logoru Jasenovac. Šešum (M) Draginja (1907-1942), Gašnica kod Bosanske Gradiška, ubijena u logoru Stara Gradiška. Šešum (Milovana) Mirko, (1929-1942). Iz Gašnice kod Bosanske Gradiške. Ubijen u logoru Sisak. Šešum (Save) Milovan, (1908-1942). Iz Gašnice kod Bosanske Gradiške, Ubijen od ustaša 1942. u logoru Stara gradiška. Šešum (Savana) Rade, (1911-1942), Jablanica kod Bosanske Gradiške. Ubijen od Nemaca 1942. u logoru Sajmište. Šešum (Sime) Milka, (1899-1942), Donji Podgradci kod Bosanske Gradiške. Ubijena 1942. u logoru Sisak. Šešum (Rada) Manojlo iz Rilića kod Kupresa (1875-1941), ubijen juna 1941. od ustaša u Kožvarcima, u šumi Koprivnici. Šešum (Luke) Vukan, iz Rilića (1900-1944), ubijen 1944. Šešum (Slavka) Milorad, iz Zanagline, ubijen 1942, sa godinu dana. Šešum (Laza) Trivun, iz Zanagline, (1891-1944). Šešum (Jova) Danilo, iz Zanagline, (1890-1944), ubijen od Nemaca. Šešum (Jova) Vukan, iz Zanagline, (1884-1941), ubijen u Kupresu. Šešum (Mirka) Momčilo, iz Zanagline, ubijen od ustaša sa godinu dana 1944. Šešum (Mirka) Rajko, iz Zanagline, ubijen od ustaša 1944. Šešum (Mirka) Vojislav, iz Zanagline, (1941-1944), ubijen od ustaša. Šešum (Stipana) Ljubica, iz Zanogline (1937-1942), ubijena od ustaša. Šešum (Boža) Ruža, iz Zanagline, (1916-1944), ubijena od ustaša. Šešum (Luke), Milorad, iz Rilića (1930-1943). Šešum (Vukana) Nedeljko, iz zanagline (1926-1943, umro u logoru Dahau.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад Šešuma (Todora) Stoja, rođena 1935. iz Rilića. Šešum (Rade) Ostoja, iz sela Glavice kod Bugojna (1879-1941). Ubijen od ustaša na stratištu Polog 1941. Šešum (Ostoje) Luka, iz sela Glavice kod Bugojna (1902-1941). Ubijen od ustaša na stratištu Polog 1941. Šešum (Adama) Sava, iz Rilića kod Kupresa, rođena u Mračaju (1900-1942), ubijena od ustaša u Riliću 1942.Б. Мићић-Кондић, Записи о злочину, Нови Сад Šešum Vojko, Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen 1945. Šešum Vukan, Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen 1945.Iako u spisku sahranjenih u Mathauzenu nema srednjeg imena i mesta rođenja, verovatno se radi o Šešum (Luke) Vukanu iz Rilića ili Šešum Vukanu iz Zanagline. obojici se gubi trag 1944. u Nemačkoj. Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад Šešum Mirko, Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen 1945.Iako u spisku sahranjenih u Mathauzenu nema srednjeg imena i mesta rođenja, verovatno se radi o Šešum (Pavla) Mirku iz Zanagline, koji je otišao u Nemačku u zarobljenišvo, iz koga se nije vratio. Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад Šešum (NN) Božica, iz Donjeg Dabra kod Sanskog Mosta (1910-1943), ubijena od ustaša u Donjem Dabru. Učešće u partizanskim jedinicama
Šešum (Sime) Đuro (1920-1945). Ljeskovica kod Drvara. U NOB-u od 27. 7. 1941. Borac 3 čete. 2 bataljona, Četvrte krajiške brigade. Poginuo je januara 1945. kod sela Lovas, na Sremskom frontu. Šešum (Stevana) Đuro (1920-11. 12. 1942). Vidovo Selo kod Drvara. U NOB-u od 27. 7. 1941. Borac 2 čete, 2 bataljona,Četvrte krajiške brigade. Poginuo kod Sanskog Mosta. Šešum (Mila) Krstan (1924-1943). Šajinovac, kod Drvara. U NOB-u od avgusta 1942. Poginuo kod Turbeta kao borac Desete krajiške brigade. Šešum (Stevana) Mirko (1920-?). Ljeskovica kod Drvara. U NOB-u od 27. 7. 1941. Borac Četvrte krajiške brigade. Preživeo rat, ali ostao invalid. Šešum (Jovana) Stevan (1924-30. 10. 1944). Šajinovac, kod Drvara. U Nobu od 1942, borac u 3 četi, 2 bataljona, Četvrte krajiške brigade. Ranjen u borbama za oslobođenje Beograda, gde je i sahrnjen.Spomenica Četvrte krajiške narodnooslobodilačke udarne brigade, Novi Sad Šešum (Milana) Rajko (1924-?). Rastičevo, kod Donjeg Vakufa. U NOB-u od 1942. Bio je komesar bataljona u Sedmoj krajiškoj brigadi.Седма крајишка бригада, зборник сјећања, друга књига, Београд 1987,667 Šešum (Ilije) Vukan (1916-1943). Rastičevo kod Donjeg Vakufa. Кomandir voda u četvrtom bataljonu Pete proleterske brigаde. U NOB-u od 1942. Poginuo na Sutjesci juna 1943.