Миноритска црква (; ), званично Италијанска национална црква Марије Снежне (; ), једна је од најстаријих и уметнички највреднијих цркава у Бечу. Саграђена је у француском готичком стилу у Првом округу, на тргу Миноритенплац.

Историја Минорити су фрањевци () који су у Беч дошли 1224. године, када је свети Фрања Асишки послао прве фрањевце минорите из Италије у Аустрију. Прву цркву у бечком Првом округу освештао је пасауски бискуп Бертолд од Пијенгау-Зигмарингена 1251. Након великог пожара у Бечу 1276, краљ Отокар II Пшемисл положио је камен темељац данашње цркве. Земљиште на којем је црква саграђена поклоњено је следбеницима Фрање Асишког још 1224. Прва фаза градње завршена је 1289. и тада је црква имала двобродни брод и једнобродни дуги хор.

Војвоткиња Бланш Валоа је 1304. године наредила доградњу капеле у част краља Луја IX. Капела Светог Луја изграђена је током друге деценије 14. века. Капела Светог Јована освештана је 1317. Између 1342. и 1400. извођени су обимни радови. Војвода Албрехт II Аустријски је подржао даљу изградњу. Изградња цркве завршена је 1350. године. Каменорезац Јакоб Паризијенис пројектовао је три портала на западној фасади. Црква је постала тробродна црква. Две прозорске розете на јужној фасади и торањ потичу из периода 1350–1370. Војвода Албрехт II поклонио је 1345. статуу Богородице са дететом, познату као "Мадона породице".

Врх звоника је оштећен током Првог аустро-турског рата, потом обновљен, а затим поново уништен током Другог аустро-турског рата, након чега је врх замењен равним кровом. Миноритска црква је 1782. затворена у оквиру верске политике цара Јозефа II. Црква је тада преименована у "Италијанску националну цркву Марије Снежне" () – назив који носи и данас. Када је цар Јозеф II поклонио цркву Италијанима, они су пренели име Марија Снежна (Maria Schnee) са своје оближње капеле која је касније уништена.

Током Наполеонових ратова, 1809, црква је насилно испражњена и оскрнављена те претворена у магацин за храну. Конгрегација је вратила цркву у посед тек 1810, да би 1830. била обновљена Антонијева капела.

Између 1806. и 1814. Наполеон је наручио копију "Тајне вечере" Леонарда да Винчија од римског мозаичара Ђакома Рафаелија. Након Наполеоновог пада, цар Франц II откупио је дело за Белведере. Међутим, због величине, цар Фердинанд I га је 1845. поклонио Италијанској конгрегацији. Мозаик је постављен на северни зид у мермерном олтару, који је освећен 26. марта 1847. Димензије су 9,18 × 4,47 m, а тежина приближно 20 тона.Водич кроз Миноритску цркву доступан у цркви.

Споменик Пјетру Метастазију постављен је 1855, а 1900. постављен је витраж Свете Кикилије. Архитекта Виктор Лунц започео је 1903. последње велико преобликовање цркве. Миноритска црква је остала поштеђена ратних разарања током Другог светског рата.thumb|Изглед цркве са звоником (из Geschichte der Stadt Wien, Carl Weiss, 1872).2019. дошло је до раскола између власника цркве (Италијанске конгрегације Марије Снежне) и оца Томаса Маналила, парохијског викара. Упркос вишеструким захтевима Конгрегације, Бечка надбискупија () није именовала новог викара. Након две године неизвесности, 25. маја 2021. Конгрегација је поклонила Миноритску цркву Свештеничком братству Светог Пија X, које тренутно није у пуном општењу са Светом столицом. Ово братство је почело да управља црквом 3. јуна 2022.

Спољна и унутрашња грађа цркве Цела грађа цркве прати образац француске катедралне архитектуре. Тимпан је подељен кружним рељефима у три поља, при чему је у средишњем пољу приказан Христ на крсту. Са леве стране су Богородица са Маријом Магдаленом и другим женским фигурама; са десне стране су Јован Богослов, Свети Лонгин и друге мушке фигуре. Претпоставља се да неке фигуре представљају војводу Албрехта II и његову супругу Јохану од Пфирта.

Око 1900. године извршене су последње веће промене, посебно изградња хоролике сакристије. Током изградње подземне железнице, крајем 1980-их, пронађени су темељни зидови дугог хора.thumb|Цртеж гроба Бланш Валоа, војвоткиње Аустрије, који је изгубљен око 1784. године. Важне измене догодиле су се под првим Хабзбурзима. Бланша, супруга Рудолфа III, оставила је капелу за свог деду, Лују IX Француском на северној страни цркве, која је завршена 1328. Ова капела је имала посебан улаз и није била повезана са бродом. Око 1340. то је промењено – капела је повезана са два брода цркве, формирајући већи простор са два хора и три брода. У цркву су стога додати нови стубови и изграђен је нови портал на западу.

Капела Светог Антуна Падованског садржи барокни олтар од вишебојног мермера и стаклени прозор у стилу 17. века. Зидови цркве прекривени су фрескама са грбовима аустријских племићких породица које су или допринеле изградњи цркве или су овде сахрањене.

Главни олтар Неоготички главни олтар израдио је Фердинанд Хоенберг. На олтарској слици је дело Игнаца Унтербергера које приказује Девицу Марију налик оној која се поштује у римској цркви Марије Мађоре. Са страна су четири статуе: Свети Стефан Угарски и Свети Јован Крститељ са леве стране, те Свети Јован Богослов и Леополд III Побожни са десне стране.

Занимљивости Миноритска црква је била тема најпознатијег уметничког дела Адолфа Хитлера, акварела насликаног 1910. године.

Галерија

Види још

Готичка архитектура Хабзбурзи Католичка црква у Аустрији Свештеничко братство Светог Пија X

Референце

Спољашње везе Italienische Nationalkirche Maria Schnee Minoritenkirche - Званична страница Миноритске цркве и Италијанске конгрегације

Категорија:Цркве у Аустрији Категорија:Религија у Аустрији Категорија:Католичка црква Категорија:Грађевине у Бечу Категорија:Туризам у Бечу Категорија:Бечки круг