Рој Алберт Демео (7. септембар 1940 — 10. јануар 1983) био је амерички мафијаш у криминалној породици Гамбино у Њујорку . Предводио је групу познату као „Демеова екипа“, која се састојала од око двадесет сарадника који су се бавили убиствима, крађом аутомобила, трговином дрогом, проституцијом и порнографијом . p. 21-22 Демеова екипа је била позната по великом броју убистава која су починили. Развили су језиву рутину коју су примењивали за убијање и одлагање тела, што је постало познато као „Џеминај метода“. Верује се да је екипа одговорна за око 200 убистава, од којих је многа починио сам Демео.

Рани живот Рој Демео је рођен 7. септембра 1940. године у Флетлендсу y Бруклину. Одрастао је у италијанској радничкој породици досељеника, пореклом из Формије из регије Лацио. Четврти од петоро деце Антонија Џозефа “Ентонија” Демеа, достављача у перионици веша, и Елеанор Демео (девојачко Коларуло), домаћице. Рој је завршио средњу школу Џејмс Медисон 1959. У том периоду је почео да зарађује новац зеленашењем.

Између своје 15. и 22. године, Демео је радио у локалној продавници у којој је био и месарски шегрт. Његов старији брат Ентони Френк “Чаби” Демео, каплар у америчком морнаричком корпусу, имао је 20 година када је 23. априла 1951. погинуо у корејском рату. Демеов отац је 12. априла 1960. преминуо услед срчаног удара, након чега је његова мајка решила да се, заједно са Ројевим најмлађим братом, одсели назад у Италију код рођака близу Напуља.

Криминална каријера Породица Гамбино Демео је у почетку био сарадник Бруклинске фракције криминалне породице Лукезе, која је контролисала шлеп службе, отпаде и операције крађе аутомобила у Флетлендсу и Канарсију. Ентони “Нино” Гађи, тада војник у породици Гамбино, приметио је Демеа 1966. и рекао му да би, са својим већ успешним бизнисом, зарађивао још више новца ако би фокус своје сарадње пребацио на породицу Гамбино. Крајем шездесетих су се Демеови интереси у организованом криминалу простирали на два фронта: наставио је да се бави зеленашењем са Гађијем и почео да формира екипу младих људи који су се бавили крађом аутомобила. Управо ова група криминалаца је касније, у законским круговима и подземљу, постала позната као “Демеова екипа”.

Први члан Демеове екипе био је шеснаестогодишњи Харви “Крис” Розенберг, који је Демеа упознао 1966. док је продавао канабис на бензиској пумпи у Канарсију. Демео је помогао Розенбергу да повећа свој бизнис и зараду тако што му је позајмљивао новац како би могао да набавља веће количине канабиса за продају. До 1972. Розенберг је Демеу представио своје пријатеље који су такође почели да раде за њега. Временом је екипа добила још чланова: Џозеф и Патрик Теста, Ентони Сентер, Ричард и Фредерик ДиНоме, Хенри Борели, Џозеф “Дракула” Гуљелмо (Демеов рођак), и касније, Вито Арена и Карло Профета.

У међувремену, 1972. године, Демео се придружио кредитном синдикату и убрзо себи обезбедио позицију у управном одбору. Користио је своју позицију за прање новца који је стекао кроз илегалне послове. Демео је својим колегама из синдиката представио уносни додатни посао- прање новца за нарко дилере са којима је сарађивао. Такође је унапредио и свој зеленашки бизнис уз помоћ новца који је крао из резерви кредитног синдиката.

Демеова “колекција” зеленашких муштерија, тада још увек примарно састављена од људи из аутомобилске индустрије, убрзо укључује и друге бизнисе попут зубарске ординације, клинике за абортирање, ресторана и бувљих пијаца. Такође се водио и као радник у Бруклинској компанији “S&C Sportswear Corporation”. Демео је комшијама често говорио да се бави грађевинским пословима, малопродајом прехрамбених производа и половним аутомобилима.

Заменик шефа породице Бонано, Салваторе Витале, изјавио је Федералном бироу за истраге (ФБИ) да је 1974. године добио наређење да у гаражу у Квинсу достави леш човека који је управо био убијен, како би се Демео решио тела.

Крајем 1974. дошло је до конфликта између Демеове екипе и Андреиа Каца, младог власника ауто радионице који је био Демеов партнер у послу крађе аутомобила. У јануару 1975. Кац је посетио канцеларију окружног тужиоца у Бруклину и добровољно пружио имформацију о Розенберговој умешаности у крађу аутомобила. Демео је убрзо сазнао за разговор од детектива за аутомобилски криминал ког је потплаћивао. Након тога је Борелију наредио да контактира познаницу, Бабет Џудит Квестел, да послужи као мамац. У мају 1975. Кац се појавио пред великом поротом у Бруклину и испричао све што је знао о илегалним активностима Демеове екипе.

13. јуна 1975. је Квестел, под изговором да иду на романтични састанак, успешно намамила Каца у свој стан. У стану су га дочекали и одмах киднаповали чланови Демеове екипе. Одведен је у месарски део супермаркета у Рокавеј бичу, где је месарским ножем избоден више пута. Након што је обезглављен, Кацова глава је пропуштена, притом и здробљена, кроз машину која се иначе користи за сабијање картонских кутија. Делови тела су увијени у пластичне вреће и одстрањени у контејнер који припада супермаркету. Неколико дана касније, док је шетао пса, пролазник је угледао једну Кацову ногу како лежи на ивичњаку близу супермаркета. Полиција је новинарима саопштила да се догодило језиво и брутално убиство, то су уједно биле и једине имформације о случају које је полиција дала штампи. Кац је идентификован два дана касније уз помоћ стоматолошких картона.

Џеминај метода Како су текле седамдесете, Демео и екипа његових сарадника стекли су позамашно искуство у убијању и раскомадавању жртава. Изузетак су биле жртве за чије убиство у том тренутку није било друге алтернативе или жртве за које је било намењено да буду пронађене како би се послала порука свакоме ко покуша ометање њихових илегалних активности. Демеова екипа развила је пажљиву методу егзекуције која је гарантовала брзо уклањање жртве, након чега би се постарали да тело нестане. Овај стил егзекуције назван је “Џеминај метода”, назван по Џеминај лаунџу (енг. Gemini Lounge), бару који је био примарно седиште екипе, као и простор где је извршена већина убистава.

Процес Џеминај методе, како су касније открили чланови екипе који су постали владини сведоци раних осамдесетих година, обухватао је мамљење жртве, кроз споредна врата бара, у апартман који се налазио у задњем делу зграде. Након тога би члан екипе, готово увек Демео (по имформацији члана Фредерика ДиНомеа, који је постао владин сведок), пришао жртви са пригушеним пиштољем у једној руци и пешкиром у другој, испалио жртви метак у главу и другом руком обмотао пешкир око главе у облику турбана како би де ублажило крварење из ране. Одмах након тога, други члан екипе, углавном Розенберг, би ножем убо жртву директно у срце како би додатно смањио крварење из главе. До тада би жртва већ била мртва, свучена и одвучена у купатило у ком би остатак крви био оцеђен у сливник или згуснут у телу. Овај део методе је служио да се умањи неред следећег корака- постављање тела на најлон у дневној соби и раскомадавање, одсецање руку, ногу и главе.

По раскомадавању су делове тела убацивали у пластичне вреће припремљене у дневној соби, паковали вреће у картонске кутије и слали на депонију Фонтејн авенју у Бруклину. На депонију су одлагане тоне отпада дневно и ископавање и лоцирање остатака било је готово немогуће.

Референце

Спољашње везе

My dad, the family man, who murdered 200 for the Mafia Charles Laurence, Irish Independent (October 21, 2002)

Категорија:Мафија