thumb|Ахил и Ајант на грчкој вази — визуелна репрезентација херојског идентитета и идеала клеоса у оквиру епске традиције
Клеос () у старогрчкој култури представља идеал славе и бесмртног угледа који се стиче подвигом и преноси се кроз усмено предање и епску поезију. Повезује се са грчким глаголом κλύω („чути”), а често се доводи у везу и са глаголом ἀκούω („слушати”, „чути”), па се појам тумачи као „оно што други говоре о некоме”.
Појам клеос заузима централно место у херојској етици, јер представља облик постхумне бесмртности којој јунаци теже.
У хомерској традицији, клеос се стиче кроз чињење великих и важних дела, пре свега у рату и биткама. Чинећи изузетна дела, смртни човек се може приближити бесмртности која траје кроз песму и сећање заједнице. Клеос не означава само славу, већ и медиј који ту славу чува и преноси.Nagy Gregory The Ancient Greek Hero in 24 Hours. Cambridge, MA: Harvard University Press, 2013, стр. 26. Доступно на: https://chs.harvard.edu/book/nagy-gregory-the-ancient-greek-hero-in-24-hours/
Клеос (слава) се преноси са колена на колено, са оца на сина, чиме се успоставља континуитет породичног херојског наслеђа. Син је, са своје стране, одговоран да одржи и прошири славу свог оца. Сличну одговорност имају и остали чланови породице. Управо зато Пенелопа одбија просце како би сачувала част Одисеја, док Медеја убија своју децу настојећи да уништи славу Јасона.
Клеос је тема која се често среће у еповима Хомера. У Одисеји се значајан пример приказује у односу Одисеја и његовог сина Телемаха. Телемах страхује да је његов отац страдао на мору, уместо да је погинуо часно на бојном пољу. На тај начин, Одисеј би био лишен херојске славе која прати ратничку смрт. Илијада, са друге стране, тематизује стицање највишег достојанства и славе на тројанским бојиштима.
Клеос афтитон
Израз κλέος ἄφθιτον (клеос афтитон) означава „непролазну” или „неувенљиву славу”, односно славу која траје након смрти и остаје сачувана у поезији и колективном сећању.
У Илијади, овај појам се јавља као централни идеал херојског деловања. Најпознатији пример јунака који достиже вечну славу представља Ахил, који истиче да му је мајка Тетида прорекла две могуће судбине: или кратак живот праћен вечном славом уколико погине у рату под Тројом, или дуг живот без бесмртног угледа уколико се врати кући.Хомер. Илијада. Прев. Милош Н. Ђурић. Београд: Српска књижевна задруга, 1985, IX певање.
Одређени савремени аутори истичу да се овај израз не појављује често у хомерским еповима, па се доводи у питање да ли је реч о типичној хомерској формули. Finkelberg Margalit (1986). „Is κλέος ἄφθιτον a Homeric Formula?” . Доступно на: https://www.cambridge.org/core/journals/classical-quarterly/article/is-k-a-homeric-formula/A5A402B51A860B3B32561AE03FD91857
Клеос и тими
У хомерској традицији, појам клеос тесно је повезан са појмом τιμή (тими), који означава част, углед и признање у заједници.
Док тими подразумева непосредну част и поштовање које јунак ужива већ током живота, клеос представља трајни облик славе у хомерској традицији који наставља да постоји након смрти јунака, пре свега кроз поезију и усмено предање.
Однос између ова два појма се огледа у томе што се клеос често заснива на тими: без друштвеног признања и херојског статуса већ за живота, тешко је стећи славу која ће бити преношена кроз време.
Повезаност ових појмова указује на сложен систем вредности у хомерском свету, у којем су част, подвиг и сећање нераскидиво повезани.
Клеос у индоевропском контексту
Појам клеос има паралеле у другим индоевропским традицијама, где се идеал „непролазне славе” јавља као заједнички културни мотив. У ведској традицији, санскритски израз śravas (шравас) означава славу која се стиче подвигом и преноси кроз поетско предање.
Слични појмови јављају се и у другим индоевропским традицијама, што указује да појам славе превазилази оквире појединачних култура и указује на заједничко индоевропско наслеђе.Schmitt, Rüdiger. Dichtung und Dichtersprache in indogermanischer Zeit. , стр. 61–102.
Етимологија
Са ширег лингвистичког становишта, реч клеос потиче од протоиндоевропског облика *ḱléwos, који је изражавао сличну идеју у раном индоевропском друштву. У таквом културном оквиру, у којем није постојао јасан концепт живота након смрти, појединац се могао надати да стекне „непролазну славу” (*ḱléwos n̥dhgwhitóm) само током свог земаљског живота.
Како истиче Брус Линколн: „У универзуму у коме безличне ствари трају вечно, док личност нестаје смрћу, највише што може да преживи после човека јесте предање о њему, глас и слава која остаје међу људима. Зато је човек који је жудео за бесмртношћу — стањем својственим само боговима и неспојивим са људском природом — у потпуности зависио од песника и поезије.”
Клеос и ностос У хомерској традицији, νόστος (ностос) означава повратак јунака кући након рата или дугог лутања, при чему се често јавља у напетости са тежњом ка клеосу. Bonifazi, Anna (2009). „Inquiring into Nostos and Its Cognates”. American Journal of Philology 130 (4): 481–510. doi:10.1353/ajp.0.0078. Доступно на: https://doi.org/10.1353/ajp.0.0078
Овај однос изражава фундаменталну дилему херојског избора: избор између дугог живота без славе и кратког живота који обезбеђује трајну славу.
У Одисеји, Одисеј се одриче бесмртности и славе, ради ностоса, односно повратка кући, на Итаку.
Клеос и ностос представљају два различита модела херојског испуњења: један заснован на повратку и земаљском трајању, а други на слави и трајању које се стиче након смрти.
Платон
Грчки философ Платон, у своме делу Гозба, у дијалогу посвећеном љубави, прави дигресију на тему славе и угледа.
У поменутом делу дијалога разматра се разговор између Сократа и Диотиме. Диотима објашњава да људи настоје да достигну известан облик бесмртности. Потом истиче да је љубав према слави и бесмртном имену изузетно снажна, те да су људи, како би их задобили, спремни на крајње напоре, ризике и жртве, чак и по цену сопственог живота. За примере наводи Алкесту, која је умрла да би спасла Адмета и Ахила, који је осветио Патрокла — јунаке који су стремили бесмртној слави и вечном памћењу међу људима. Види још Хомер Ахил Грчка митологија Епска поезија Платон
Референце
Спољашње везе Грегори Нађ — Антички грчки јунак за 24 сата Маргалит Финкелберг — Да ли је κλεος αφθιτον Хомерова формула?
Категорија:Грчки језик