Авион Арадо V I је био прототип немачког једномоторног, висококрилног моноплана мешовите конструкције намењен путничком и поштанском саобраћају. Израдила га је фирма Arado Flugzeugwerke GmbH, а пројектовао њен главни конструктор инжењер Валтер Ретел (нем. Walter Rethel) 1927. године. Авион је могао да превезе 4 путника и имао је 2 члана посадеhttps://www.airports-worldwide.com/articles/article1016.phphttps://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-v-i.html. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор -{BMW Hornet}- авиона Арадо V I мини|десно|300п|Aвион Арадо V I на изложби ILA 1928. мини|десно|300п|Aвион Арадо V I бочни изглед Арадо V I је пројектовао 1927. године главни конструктор компаније Арадо, Валтер Ретел, који се бавио пројектовањем комерцијалних авиона пре него што је дошао у Арадо. За разлику од потпуно металне конструкције других путничких авиона тог времена, он се из економских разлога определио за јефтинију конструкцију од мешовитих материјала. Прототип је завршен почетком 1928. године и почео је са испитивања у лету у фебруару, показавши се робусним и стабилним. У октобру те године, јавно је представљен са четири путничка седишта на аеро изложби ILA у Берлину. Наишао је на позитиван одзив, посебно од представника Луфтханзеhttps://www.airports-worldwide.com/articles/article1016.php. Технички опис Арадо -{V I}- је авион мешовите конструкције са учвршћеним, полуконзолним раменим крилимаhttps://1000aircraftphotos.com/Contributions/GauthierDavidJ/9278.htm.
Труп: Носећа структура трупа авиона Арадо V I је направљена од заварених челичних цеви. Део ове просторне решеткасте конструкције, моторни простор и горњи део трупа су били обложени лименим панелима, који се могу уклонити ради лакшег одржавања. Остали део трупа је био обложен импрегнираним платном. Затворена пилотска кабина са два седишта налазила се одмах иза мотора од кога је била одбојена заштитним, противпожарним зидом. Преградом и вратима била је одвојена од путничке кабине. Путничка кабина је димензија 2,20 -{m}- (дужина) × 1,35 -{m}- (ширина) × 1,90 -{m}- (висина) и може да прими четири особе. Иза кабине се налази простор за пртљаг димензија 0,95 -{m}- × 1,30 -{m}- × 1,70 -{m}-, одвојен преградом од шперплоче са уграђеним вратима. Ова преграда и седишта се могу уклонити ради превоза терета, стварајући теретни простор дужине 3,15 -{m}-.
Погонска група се састојала од 9-то цилиндричног, ваздухом хлађеног радијалног мотора Pratt & Whitney Hornet A снаге 386 -{kW}- кога је по лиценци производио BMW под називом -{BMW Hornet}- и трокраке металне елисе. Издувни гасови су издувном цеви избацивани испод трупа авиона. Резервоар за уље је био смештен одмах иза мотора. Резервоари за гориво су се налазили у крилима авиона изнад кабине тако да је гориво гравитациојом стизало до карбуратораhttps://histaviation.com/ar_v_1.html.
Крило је било дводелно, правоугаоног облика са полукружним крајевима. Конструкција крила је била дрвена са две рамењаче и ребрима од шперплоче. Облога крила је од предње ивице са доње стране крила до задњег носача обложена шперплочом а остатак импрегнираним платном, док је крило са горње стране било обложено целом својом површином импрегнираним платном. Елерони су изведени са конструкцијом од дрвета и облогом од платна. Са доње стране крило је било причвршћено за труп "V"-подупирачем са сваке стране, који се моgu преклопити уз труп ради скидања крила. Ови подупирачи су превасходно имали функцију торзионог растерећења крила с обзиром да је крило било конзолно, дебелог профила.
Репне површине: су класичне форме, вертикални и два хоризонтална стабилизатора у облику крста. Вертикални стабилизатор је са два подупирача везан за хоризонталне а ови са доње стране су подупирачима ослонени на труп авиона на тај начин је знатно повечана крутост комплетног репног система. Сви елелементи репа (стабилизатори и кормила) су челичне конструкције обложени дуракуминијумским лимом који је закивцима причвршћен за носећу конструкцију.
Стајни трап: Арадо V I је имао фиксни стајни трап, који се састојао од предњих точкова са широким трага 3,51 -{m}- и репног клизача. Предње ноге су независне, виљушкама у облику слова "V" причвршћене за труп авиона а вертикалним подупирачима у којима су уграђени амортизери од гумених ужади према доњем делу крила. Репни клизач је направљен од челика са гуменим амортизером.
Оперативно коришћење Коришћење авиона Арадо V I је почело у септембру 1929. кад је авион регистрован под регистарским бројем D–1594 и изнајмљен Луфтханзи. Два пробна лета на рути од 2.500 км од Берлина до Севиље, са слетањем у Марсеју изведена су 7. и 24. сптембра 1929. године а трећи директан лет од Берлина до Цариграда дуг 1.820 км. изведен је 25. октобра исте године. Следећи лет од преко 8.000 км до Тенерифа, са заустављањима у Марсеју, Валенсији и Севиљи успешно је извршен од 16. новембра до 5. децембра 1929. У Повратном лету на домаку Берлина авион је упао у маглу и срушио се 13. децембра 1929. године у близини Вустрауа. Падом овог авиона Арадо је претрпео велики финансијски губитак тако да није био у стању да настави даљу производњуhttps://airwar.ru/enc/cw1/aradov1.htmlhttps://histaviation.com/ar_v_1.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Фарман F.190 Дорније Komet I и Komet II Дорније Komet III Дорније Merkur I и Merkur II Јункерс F 13 Јункерс F 24 Јункерс K 16 Потез 29 Фокер F.14 Фокер F.V Компанија Арадо
Спољашње везе https://airwar.ru/enc/cw1/aradov1.html https://histaviation.com/ar_v_1.html https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34131.htm https://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-v-i.html https://1000aircraftphotos.com/Contributions/GauthierDavidJ/9278.htm https://www.airports-worldwide.com/articles/article1016.php
Категорија:Путнички авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Школски авиони