Врховни савет Југославије (пун назив: Врховни савет 33 и последњег степена Шкотског реда Југославије) била је независна масонска институција која је управљала степенима Шкотског реда, односно управљала је од 4. до 33. степена, на територији бивше Југославије, иако се реално радило о СР Југославији услед политичких околности. Поновно активирање овог Врховног савета 1991. године не може се посматрати одвојено од активирања Велике ложе Југославије (ВЛЈ), са којом баштини исти историјски континуитет.

Организација и хијерархија У Шкотском масонском систему организације појединачне, тј. мале ложе да би биле легитимне и признате, неопходно је да раде под заштитом Велике ложе, која представља врховно организационо тело за степене од 1. до 3, којом руководи Велики мајстор.

За спровођење рада на вишим степенима по Шкотском обреду, од 4. до 33. степена задужен је Врховни савет. Ово тело организује и надзире рад чланства на територији једне државе, а њиме руководи Суверени врховни командер.

На територији сваке државе постоји Врховни савет те државе, али у пракси постоје случајеви да ложе могу бити под јурисдикцијом иностраних савета под чијом заштитом раде.

Историјски контекст и обнова ВЛЈ Процес обнове слободног зидарства отпочео је крајем 1980-их година. У Београду су у априлу 1990. године пробуђене ложе „Побратим”, „Слога, рад и постојанство” и „Максимилијан Врховац”. Кључну улогу у реактивацији имала је Уједињена велика ложа Немачке, предвођена Великим мајстором Е.В.В., која је пружила ритуалну и административну подршку.

Велика ложа Југославије званично је реактивирана у јуну 1990. године у Београду. За првог Великог мајстора изабран је Зоран Ненезић, чиме је ВЛЈ постала прва самостална масонска обедијенција пробуђена у некој социјалистичкој земљи источне Европе.

Реактивација Врховног савета Југославије (1991) Врховни савет Југославије крајем новембра 1991. године поново је активиран. Овај чин је представљао формални наставак континуитета Врховног савета Србије из 1912. године, који је престао са радом 1940. године услед Другог светског рата

Одлуку о обнови донео је и потписао, у име Врховног савета Јужне јурисдикције САД са седиштем у Вашингтону, Суверени Велики Командер Ф.К. Овом истом одлуком обновљен је и Врховни савет Чехословачке.

Приликом оснивања именовани су челни официри: Врховни савет Чехословачке: За Сувереног великог команданта изабран је Ј. С, а за Сувереног генералног секретара Ц. В. обојица из Прага. Врховни савет Југославије: За Сувереног великог команданта изабран је Зоран Д. Ненезић, док је за Сувереног генералног секретара изабран С. Ц. обојица из Београда.

Међународна подршка и припреме које су претходиле Током 1991. године, упркос тешкој политичкој ситуацији и дезинтеграцији земље, масони из САД пружали су снажну подршку Врховном савету Југославије (ВСЈ). Почетком јуна 1991. године у Прагу, група југословенских масона је, заједно са чехословачком браћом, под окриљем Врховног савета Јужне јурисдикције САД, уведена у 32. степен Шкотског реда.

Престанак постојања и наслеђе Врховни савет Југославије, са краткотрајним прекидима радио је све до 2006. године, односно пуних 15 година. Након распада државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године, деловање Врховног савета Југославије пренето је на Регуларну Велику Ложу Србије, Београд (РВЛС, Београд).Регуларна Велика Ложа Србије, Београд Овим преносом је обезбеђен континуитет рада и очување историјског легитимитета. Зоран Ненезић је у оквиру ове институције наставио свој масонски рад у којој је имао титулу Почасног Сувереног врховног командера. Актуелни Врховни савет Србије данас броји 10 масона 33. степена.Врховни савет Србије 1912 – темељ слободног зидарства (Substack)

Литература

Ненезић, Зоран Д. (1984). Масони у Југославији (1764–1980): преглед историје слободног зидарства у Југославији. Београд: Народна књига. Ненезић, Зоран Д. (1999). Масони у Југославији: 1764–1999 — преглед историје слободног зидарства у Југославији. Београд: З. Д. Ненезић.

Референце

Категорија:Слободно зидарство Категорија:Југославија